Hrvatska seljačka stranka

⚔️ 0. 3. 1941. U Zagrebu poslanik V. Britanije Ronald Kembel vodio razgovore sa Vladimirom Mačekom, Augustom Košutićem i Jurjom Krnjevićem, pokušavajući da ih, kao članove vlade i rukovodioce HSS, nagovori da vlada Kraljevine Jugoslavije ne pristupi Trojnom paktu.

⚔️ 31. 3. 1941. U Zagrebu održana konferencija poslanika i drugih istaknutih funkcionera HSS, na kojoj je razmotrena situacija posle 27. marta. Doneta je rezolucija u kojoj se ističe da je Kraljevina Jugoslavija prestala da postoji, a da će se ponovo, uz podršku i pomoć sila Osovine, stvoriti -država Hrvatska-. Rešeno je da se ta rezolucija odmah uputi vladi Nemačke i ova zamoli da im pruži pomoć i zaštitu.

⚔️ 5. 4. 1941. Izaslanik vođe Trećeg Rajha, Edmund Vesenmajer, iz Zagreba poslao u Berlin ministru inostranih poslova Joakimu fon Ribentropu rezoluciju koju su istaknuti funkcionari HSS-a doneli na sastanku u Zagrebu 31. marta.

⚔️ 10. 4. 1941. U Zagrebu, posle ulaska nemačkih jedinica, objavljeno stvaranje kvislinške Nezavisne Države Hrvatske (NDH). Vođa HSS Vladimir Maček pozvao narod da se novoj vlasti pokori, a članove stranke savetovao da iskreno sarađuju sa novom vlašću.

⚔️ 0. 7. 1941. OK KPH za Sušak izdao letak pod naslovom -U borbu-, u kome poziva sve građanske partije, a u prvom redu HSS, da se udruže sa komunistima u borbi za oslobođenje Hrvatskog primorja i Istre.

⚔️ 0. 8. 1941. Generalni sekretar KPJ Josip Broz Tito uputio direktivu Centralnom komitetu KPH: da koordinira dejstva u Lici i Bos. krajini, da šalje španske borce u Bosnu i da preduzima mere radi snabdevanja partizana odećom i obućom u zimskim uslovima. Pored toga, on traži da CK KPH odredi tri-četiri predstavnika HSS za Narodni komitet oslobođenja.

⚔️ 10. 8. 1941. Znatan deo prvaka HSS i ostalih organizacija hrvatskog seljačkog pokreta na svečan način pristupio ustaškom pokretu i položio zakletvu Paveliću.

⚔️ 17. 8. 1941. Generalni sekretar KPJ Josip Broz Tito uputio direktivu Centralnom komitetu KPH: ističe da je rukovođenje ustankom u Hrvatskoj još dosta neorganizovano; zahteva da se taj ustanak organizuje svim silama i objedini pod jednim rukovodstvom, da se drugovi iz Zagreba šalju u partizanske jedinice, da se organizuje NO fond, da se članovima HSS uputi apel da pomažu NOB; traži informacije o radu na stvaranju NO fronta, o političkom radu i o štampi.

⚔️ 5. 9. 1941. CK KPH pozvao sve organizacije i pristalice HSS da pristupe NO frontu i da sarađuju sa svim naprednim elementima u borbi protiv okupatora i domaćih izdajnika.

⚔️ 8. 4. 1942. Generalni sekretar KPJ Josip Broz Tito, u ime CK KPJ, uputio CK KPH direktivno pismo u kome analizira političku situaciju u zemlji u svetlosti međunarodnih zbivanja; izlaže političku liniju KPJ u odnosu na savez SSSR-a, Engleske i Amerike, na izbegličku vladu Kraljevine Jugoslavije u Londonu, na HSS i druge bivše građanske partije; pred KPH postavlja kao najvažniji zadatak: neumorno stvarati organizacije NOF-a, okupljajući u njih najšire narodne mase.

⚔️ 11. 8. 1942. U Slavoniji otpočelo dvodnevno savetovanje vojnih i političkih rukovodilaca 3. operativne zone NOP odreda Hrvatske na kome je odlučeno: popuniti Štab 3. operativne zone NOP odreda Hrvatske i štabove jedinica; intenzivno politički raditi među stanovništvom, propagirajući NOB i raskrinkavajući domobrane, ustaše i rukovodioce HSS, a samim tim povećavati broj novih boraca za partizanske jedinice. Pored toga, odlučeno je da se od delova 1. slavonskog NOP odreda formira još jedan odred u Slavoniji.

⚔️ 18. 8. 1942. Politički komesar 1. operativne zone NOP odreda Hrvatske uputio direktivno pismo političkim komesarima podređenih jedinica: raskrinkati rad izbegličke vlade Kraljevine Jugoslavije u Londonu, četnika Draže Mihailovića i rukovodstva HSS; preduzeti akcije širih razmera protiv okupatora, ustaša, domobrana i četnika u cilju proširenja i povezivanja slobodne teritorije Like, Korduna, Cazinske krajine i Banije.

⚔️ 15. 12. 1942. CK KPH uputio posmo zameniku političkog komesara 8. hrvatske NO brigade i ukazuje na pojačanu aktivnost vodstva HSS protiv NOP-a; objašnjava namere, reakcionarnu ulogu, način delovanja i povezanost HSS sa četnicima i velikosrpskom izbegličkom vladom Kraljevine Jugoslavije u Londonu; ističe potrebu da se vodi otvorena i odlučna borba protiv izdajničke politike vodstva HSS i da se sve partijske i masovne organizacije angažuju na uvlačenju hrvatskih mr.sa i bivših članova HSS u NOB.

⚔️ 25. 12. 1942. U Slavoniji otpočelo trodnevno prošireno oblasno partijsko savetovanje. Odlučeno je: sprovoditi mobilizaciju u svim delovima Slavonije i proširiti oslobođenu teritoriju; posvetiti veću pažnju radu među nacionalnim manjinama, omladinom i ženama; formirati vojne komitete u kasarnama i pojedinim posadama radi aktivnijeg delovanja među domobranima; aktivnije prići raskrinkavanju izbegličke vlade Kraljevine Jugoslavije u Londonu, Draže Mihailovića i vodstva HSS, popularisati AVNOJ.

⚔️ 30. 12. 1942. GŠ NOV i PO za Hrvatsku izdao Štabu 2. operativne zone NOV i PO Hrvatske uputstvo o borbi protiv Mačekove politike čekanja i njegove politike pasiviziranja naroda: naglašava se da treba raskrinkavati rukovodioce HSS koji ne sarađuju sa NOP-om, kako bi se celokupno stanovništvo uključilo u NOP.

⚔️ 19. 6. 1943. Član Politbiroa CK KPJ Edvard Kardelj pismom upoznao Izvršni odbor Osvobodilne fronte Slovenije o radu I zasedanja ZAVNOH-a i o početku pregovora sa predstavnicima HSS, te preneo poziv da nekoliko članova Izvršnog odbora poseti ZAVNOH.

⚔️ 25. 6. 1943. Predstavnici HSS u inostranstvu Krnjević i Šutej izjavili u Londonu da će sarađivati u svakoj novoj izbegličkoj vladi koja bude priznala sporazum Cvetković-Maček i koja odobri budžet Banovine Hrvatske.

⚔️ 8. 8. 1943. U Otočcu održana konferencija pristalica i funkcionera HSS iz Like. Konferencija je proglasom pozvala Hrvate Like da stupaju u NOVJ i osudila Mačekovu politiku -čekanja- i zločine ustaša.

⚔️ 14. 8. 1943. Generalni sekretar KPJ Josip Broz Tito uputio CK KPH i GŠ NOV i PO za Hrvatsku direktivu u kojoj ističe da je pogrešno pomagati stvaranje neke nove HSS kao osnove saradnje u NOB-u i da jo to čisto interna stvar onih koji to žele; sporazume treba stvarati u okviru ZAVNOH-a, a stvaranje opozicije Vladimiru Mačeku treba da ide po liniji borbe protiv Mačeka.

⚔️ 14. 8. 1943. Član Politbiroa CK KPJ Edvard Kardelj izvestio generalnog sekretara KPJ Josipa Broza Tita o postignutom sporazumu sa predstavnicima HSS: da se u okviru ZAVNOH-a obrazuje njihovo političko predstavništvo (izvršni odbor); da se na terenu ne stvaraju samostalne organizacije HSS, nego da jedinstvenim opštenarodnim oslobodilačkim pokretom rukovode NOO-i, u kojima će i HSS imati svoje ljude i da HSS prilazi tom pokretu samo preko ZAVNOH-a.

⚔️ 25. 1. 1944. U selu Ba (kod Valjeva) otpočeo četverodnevni četnički kongres, uz prisustvo 274 delegata, među kojima su bili i predstavnici bivših političkih partija: Živko Topalović, predsednik Socijalističke stranke (SS), Anton Krejči, predstavnik jugoslovenske nacionalne stranke (JNS), inž. Vladimir Predavec, predstavnik HSS i lični izaslanik Vladimira Mačeka, Velimir Jojić, predstavnik Demokratske stranke (DS). Prisustvovao je i kapetan Mensfild, član vojne misije SAD kod četničke Vrhovne komande. Sve organizacije i stranke koje su podržavale četnički pokret ujedinile su se pod nazivom Jugoslovenska narodna demokratska zajednica; obrazovan je Centralni nacionalni komitet Kraljevine Jugoslavije; donet je Opšti narodni program; sastavljena je je rezolucija o zadacima u daljoj borbi protiv NOP-a. Ovaj kongres je bio još jedan pokušaj da se ospori zakonitost AVNOJ-a i da se svetska reakcija mobilise u odbrani četnika Draže Mihailovića.

⚔️ 0. 2. 1944. Mačekova rukovodeća grupa HSS zaključila sporazum sa vladom NDH: da ustaše i domobrani, u času kapitulacije Nemačke, pomognu Mačeku u preuzimanju vlasti, a da rukovodstvo HSS uzme ustaške zločince pod svoju zaštitu.

⚔️ 4. 2. 1944. VŠ NOV i POJ uputio depešu GŠ NOV i PO za Hrvatsku: obaveštava da je predstavnik rukovodstva HSS Tomo Jančiković, po direktivi predsednika HSS Vladimira Mačeka, stigao u Kairo i preko izbegličke vlade Kraljevine Jugoslavije tražio da ide u London i da se poveže s Jurjem Krnjevićem i drugim rukovodiocima HSS, inače članovima izbegličke vlade Kraljevine Jugoslavije, radi pojačane borbe protiv NOP-a.

⚔️ 0. 5. 1944. Šef vojne misije VŠ NOV i POJ general-major Vladimir Velebit se sastao u Londonu sa predsednikom HSS Ivanom Šubašićem. Šubašić mu je izneo razlog dolaska u Englesku, naglašavajući da će nova vlada Kraljevine Jugoslavije biti formirana posle sporazuma sa NKOJ-em. Buduća vlada, po mišljenju Šubašića, treba da bude vlada koalicije, u kojoj bi učestvovali i predstavnici NKOJ-a, a umesto Draže Mihailovića dužnost ministra vojske, mornarice i vazduhoplovstva preuzeo bi Josip Broz Tito. Pored toga, on je naglasio da će buduća vlada Kraljevine Jugoslavije podržati NOP s ciljem da se sve snage u zemlji mobilišu za borbu protiv spoljnih i unutrašnjih neprijatelja.

⚔️ 0. 5. 1944. Održan prvi sastanak između predstavnika NDH Mladena Lorkovića i Davida Sinčića i rukovodilaca HSS Augusta Košutića i Ivana Farolfija. Na njemu je zaključeno: izvesti državni udar, raspustiti ustaške vojne formacije i stranačke organizacije i objedinjenim snagama domobrana i narodne zaštite preuzeti građansku i vojnu vlast u NDH; u zajednici sa četnicima popa Đujića organizovati odbranu na liniji r. Neretva - pl. Bjelašnica - r. Bosna - Vinkovci i pozvati zapadne saveznike da zaposednu dalmatinsku obalu; Anti Paveliću dozvoliti dobrovoljni odlazak u emigraciju, a dužnost predsednika Hrvatske Republike poveriti Vladimiru Mačeku. S planom puča je upoznat i Pavelić, koji se složio sa svim njegovim pojedinostima, ali je o svemu tome nesmotreno obavestio nemačkog poslanika u Zagrebu Zigfrida Kašea. Informisan o pripremama prevrata u Hrvatskoj, Hitler je odmah zatražio od Pavelića da uhapsi i internira vođe puča.

⚔️ 0. 6. 1944. Vodstvo HSS u Jugoslaviji, nezadovoljno sporazumom Tito-Šubašić, odlučilo da jedna njihova delegacija otputuje u inostranstvo i da u ime Glavnog upravnog odbora stranke zapadnim saveznicima preda memorandum: HSS osporava pravo svojim predstavnicima Rudolfu Bičaniću i Ivanu Šubašiću da sklapaju bilo kakve ugovore sa NOP-om.

⚔️ 0. 7. 1944. U Zagrebu rukovodstvo HSS izdalo letak u kome izjavljuje da sa NOP-om ne može praviti sporazum.

⚔️ 20. 7. 1944. Otpočela četvorodnevna sednica četničkog Centralnog nacionalnog komiteta Kraljevine Jugoslavije. U rezoluciji, kojom se u ime četnika osuđuje sporazum Tito-Šubašić, konstatuje se da Ivan Šubašić nije zastupao interese sledećih jugoslovenskih građanskih partija: Jugoslovenske radikalne zajednice, Jugoslovenske nacionalne stranke, Zemljoradničke stranke, Slovenske ljudske stranke, Jugoslovenske socijalidemokratske stranke i Hrvatske seljačke sloge, pa se zbog toga zahteva da vlada odmah podnese ostavku. Sve odluke izbegličke vlade Kraljevine Jugoslavije proglašene su bespravnim.

⚔️ 29. 8. 1944. U Londonu održan sastanak članova Glavnog odbora HSS u inostranstvu. Rešeno je: da se ne odobri sporazum Tito-Šubašić i da se sve pristalice HSS bore protiv međunarodne afirmacije NOP-a; da se položaj Šubašićev iskoristi za osvajanje rukovodeće uloge HSS u rešavanju jugoslovenskog pitanja, te da Toma Jančiković, član Glavnog odbora HSS, stalnim kontaktom sa Ivanom Šubašićem štiti interese HSS Odbačen je predlog prvaka Zemljoradničke stranke dr Branka Čubrilovića o stvaranju koalicije sa Zemljoradničkom i Socijal-demokratskom strankom.

⚔️ 0. 9. 1944. Juraj Krnjević, jedan od rukovodilaca HSS u inostranstvu, postavio je svim izbeglim članovima HSS zadatak da se povežu u političke grupe koje će se boriti protiv NOP-a i sporazuma Tito-Šubašić.

⚔️ 0. 9. 1944. U Bernu (u Švajcarskoj) emigrantska grupa HSS, pod rukovodstvom Bruna Jutronića i Federika Goldonija, formirala odbor pod nazivom -Spas Hrvata-. Ovaj odbor i Balkan klub - sekcija za Švajcarsku 14. septembra, na zajedničkom sastanku u Cirihu, doneli su rezoluciju u kojoj izbegličku vladu Ivana Šubašića proglašuju odgovornom za propast monarhije i izražavaju solidarnost sa Dražom Mihailovićem.

⚔️ 7. 9. 1944. Rukovodstvo HSS uputilo pismo predsedniku izbegličke vlade Kraljevine Jugoslavije Ivanu Šubašiću u kome napada sporazum Tito-Šubašić i ističe svoj plan: obezbediti rukovodeću ulogu u budućoj državnoj zajednici; osigurati pomoć i podršku zapadnih saveznika na razbijanju NOV i POJ pomoću četnika; uvlačiti što šire mase u domobranske jedinice, kao buduću oružanu snagu države Hrvatske pod rukovodstvom HSS.

⚔️ 8. 9. 1944. Inž. August Košutić, član rukovodstva HSS u Hrvatskoj, došao u Otočac da pregovara sa CK KPH i GŠ NOV i PO za Hrvatsku. On je, pored ostalog, zahtevao: da se sreski prvaci i zastupnici HSS, izabrani 1938. godine, priznaju kao predstavnici naroda i izjednače s većnicima ZAVNOH-a, te da se formira zajedničko ustavotvorno telo: Vrhovno veće republike Hrvatske (u kome bi predloženih 79 poslanika HSS, prema 72 poslanika ZAVNOH-a, imali apsolutnu većinu); da se NOV i PO i domobrani spoje u jedinstvenu Hrvatsku vojsku; da se usvoje principi tzv. seljačke demokratije HSS CK KPH i GŠ NOV i PO za Hrvatsku odbacili su Košutićeve zahteve i prekinuli svake dalje političke razgovore sa vođstvom HSS, čiji su predloži negirali odluke II zasedanja AVNOJ-a.

⚔️ 17. 9. 1944. Predstavnici HSS i Draže Mihailovića potpisali sporazum o sledećim pitanjima: predlog Draže Mihailovića o posleratnom uređenju Jugoslavije, iako ima prvorazredan značaj, razmatraće se tek posle svršetka rata; vodstvo HSS ne može ni pod kakvim uslovima paktirati s NOP-om; vodstvo HSS sa simpatijama prati rad četničkog Centralnog nacionalnog komiteta Kraljevine Jugoslavije, a naročito posle njegovog kongresa održanog početkom 1944. godine u selu Ba.

⚔️ 0. 10. 1944. U Rimu dr Miha Krek, bivši ministar izbegličke vlade Kraljevine Jugoslavije, primio tajnu delegaciju Natlačena i Rupnika i s njom izradio plan o stvaranju samostalne slovenačke države, koja će, u zajednici sa četnicima Draže Mihailovića, Seljačkom zaštitom HSS - i ustaškim i domobranskim snagama Ante Pavelića, organizovati tzv. slovenački mostobran da bi se sprečio prodor NOVJ na zapad.

⚔️ 0. 10. 1944. U Zagrebu predstavnici HSS i Draže Mihailovića postigli saglasnost o saradnji Narodne zaštite i četničkih jedinica, o obrazovanju zajedničkih štabova u zajedničkoj borbi protiv partizana onog momenta kada se HSS odluči na direktnu oružanu borbu. Draža Mihailović se obavezao da neće pomagati jugoslovenske nacionaliste u Hrvatskoj ako to ne odobrava vodstvo HSS.

⚔️ 3. 10. 1944. Odbor HSS iz Aleksandrije (u Egiptu) uputio pismo predsedniku izbegličke vlade Kraljevine Jugoslavije Ivanu Šubašiću, u kome ga optužuje da čini ustupke partizanima.

⚔️ 8. 10. 1944. Generalni sekretar HSS Juraj Krnjević posetio ministra spoljnih poslova V. Britanije Antoni Idna i predložio mu da jedinice savezničkih armija u Italiji zaposeđnu dalmatinsku obalu, a zatim da se, pod kontrolom savezničkih snaga sprovede referendum naroda o društvenom uređenju Jugoslavije. Krnjevićev predlog je odbačen.

⚔️ 0. 11. 1944. Rukovodstvo HSS uputilo proglas stanovništvu u Hrvatskoj pozivajući ga da se dobrovoljno javlja u domobranske jedinice. Time je to rukovodstvo htelo uzdići borbeni duh domobranskim jedinicama i u njima osigurati svoj uticaj, te u povoljnom momentu staviti oružane snage NDH pod svoju komandu.