Zagreb u drugom svetskom ratu

⚔️ 0. 3. 1941. U Zagrebu poslanik V. Britanije Ronald Kembel vodio razgovore sa Vladimirom Mačekom, Augustom Košutićem i Jurjom Krnjevićem, pokušavajući da ih, kao članove vlade i rukovodioce HSS, nagovori da vlada Kraljevine Jugoslavije ne pristupi Trojnom paktu.

⚔️ 31. 3. 1941. Italijanski Generalštab kraljevske vojske izdao Komandi italijanske 2. armije direktivu o operacijama protiv Jugoslavije, u kojoj je postavljen osnovni zadatak: u prvo vreme osigurati odbranu. julijske i zadarske granice, a zatim, posle prodora nemačkih trupa ka Zagrebu, preći u napad do linije Jajce-Split.

⚔️ 31. 3. 1941. U Zagrebu održana konferencija poslanika i drugih istaknutih funkcionera HSS, na kojoj je razmotrena situacija posle 27. marta. Doneta je rezolucija u kojoj se ističe da je Kraljevina Jugoslavija prestala da postoji, a da će se ponovo, uz podršku i pomoć sila Osovine, stvoriti -država Hrvatska-. Rešeno je da se ta rezolucija odmah uputi vladi Nemačke i ova zamoli da im pruži pomoć i zaštitu.

⚔️ 5. 4. 1941. Izaslanik vođe Trećeg Rajha, Edmund Vesenmajer, iz Zagreba poslao u Berlin ministru inostranih poslova Joakimu fon Ribentropu rezoluciju koju su istaknuti funkcionari HSS-a doneli na sastanku u Zagrebu 31. marta.

⚔️ 7. 4. 1941. U Zagrebu Politbiro CK KPJ održao sednicu na kojoj je odlučeno da se u Štab 4. armije pošalje delegacija sa zahtevom da se radnicima i antifašistima podeli oružje za borbu protiv agresora i petokolonaša. Štab 4. armije odbio ovaj zahtev.

⚔️ 10. 4. 1941. U Zagrebu, posle ulaska nemačkih jedinica, objavljeno stvaranje kvislinške Nezavisne Države Hrvatske (NDH). Vođa HSS Vladimir Maček pozvao narod da se novoj vlasti pokori, a članove stranke savetovao da iskreno sarađuju sa novom vlašću.

⚔️ 10. 4. 1941. U Zagrebu Politbiro CK KPJ održao sednicu na kojoj je analizirao situaciju stvorenu rasulom vojske i proglašenjem kvislinške NDH, Odlučeno da se nastavi otpor agresoru, a ako to postane nemoguće, usled sloma koji se nazirao, treba odlučno prići pripremi, organizaciji i vođenju oružanog ustanka protiv okupatora. Sedište Politbiroa CK KPJ premešta se u Beograd. Formiran Vojni komitet sa Josipom Brozom Titom na čelu. Ukazano je na značaj čuvanja organizacionog jedinstva KPJ. Postavljeni su zadaci: preduzeti sve mere da se izbegne hapšenje članova KPJ i sakupljati oružje. Veći deo članova CK poslat u Srbiju, Crnu Goru, Bosnu i Sloveniju da prenese te odluke.

⚔️ 11. 4. 1941. Delovi 14. oklopne divizije nemačkog 46. motorizovanog korpusa sa pravca Zagreba ušli u Karlovac.

⚔️ 12. 4. 1941. U Zagrebu nadbiskup katoličke crkve Alojzije Stepinac posetio pukovnika u penziji Slavka Kvaternika (kasnije doglavnik NDH) i čestitao mu na uspostavi kvinslinške NDH, čime je javno podržao ovu okupatorsku tvorevinu.

⚔️ 12. 4. 1941. U Zagrebu (na Bukovcu) održan sastanak CK KPH na kome je diskutovano o nastaloj situaciji i istaknuto da je glavni zadatak Partije: politička mobilizacija i priprema naroda za otpor okupatoru.

⚔️ 16. 4. 1941. Iz nemačke Vrhovne komande oružane sile stigao u Zagreb general Glajze fon Horstenau, koji je preuzeo stvarnu vlast u ustaškoj NDH.

⚔️ 16. 4. 1941. U Zagrebu ustaške vlasti objavile naredbu da na teritoriji NDH važe ratni zakoni italijanske i nemačke vojne sile i da nemački i italijanski komandanti imaju punu vlast na svome području.

⚔️ 16. 4. 1941. U Zagrebu nadbiskup katoličke crkve Alojzije Stepinac učinio službenu posetu poglavniku NDH Anti Paveliću i izrazio punu podršku kvislinškoj ustaškoj državi.

⚔️ 21. 4. 1941. U Zagrebu poglavnik NDH Ante Pavelić održao govor u kome je pozvao ustaše na uništenje Srba, Jevreja i Cigana.

⚔️ 28. 4. 1941. Nadbiskup Katoličke crkve u Zagrebu Alojzije Stepinac uputio okružnicu katoličkom sveštenstvu pozivajući ga da svim svojim snagama podrži kvislinšku tvorevinu, ustašku NDH. Sveštenstvo je ovu okružnicu prenelo stanovništvu katoličke vere, pozivajući ga da podrži ustašku vlast.

⚔️ 0. 5. 1941. U Zagrebu održano Majsko savetovanje KPJ, kome su prisustvovali delegati svih nacionalnih partijskih rukovodstava (sem delegata iz Makedonije). U svom referatu je generalni sekretar KPJ Josip Broz Tito analizirao. aprilski rat i okupaciju zemlje, ukazao na izdajničku ulogu buržoazije, na otvorenu saradnju znatnog dela buržoazije sa okupatorom i na planove izbegličke vlade, istakao zadatke Partije i karakter budućeg ustanka. Na osnovu referata i diskusije postavljeni su sledeći glavni zadaci: okupljati jugoslovenske narode na najširoj osnovi u borbi protiv okupatora i njegovih pomagača; boriti se protiv raspirivanja nacionalne mržnje i izazivanja bratoubilačkog rata; ukazivati masama na odgovornost buržoazije za. aprilsku katastrofu i boriti se protiv pokušaja neprijatelja da tu odgovornost prebaci na pojedine narode; očuvati i učvrstiti jedinstvo jugoslovenskih naroda; nastaviti učvršćenje i proširenje partijskih organizacija i širenje uticaja na mase. Naglašeno je da KPJ ne priznaje komadanje Jugoslavije, da komunisti treba da budu spona između njenih naroda i da stanu na čelo oslobodilačke borbe u svim krajevima zemlje, pa i onim koji su posle prvog svetskog rata ostali pod tuđim suverenitetom. Odlučeno je da sve partijske organizacije formiraju vojne komitete koji će sprovoditi pripreme za oružani ustanak. [Sekretar pokrajinskog komiteta za Makedoniju Metodije Šatorov Šarlo odbio da prisustvuje. majskom savetovanju KPJ, smatrajući da su za njega merodavne direktive i odluke CK BRP (k).]

⚔️ 0. 5. 1941. U Sarajevu održan sastanak PK KPJ za BiH na kome su preneti zaključci Majskog savetovanja KPJ u Zagrebu. Formiran je Vojni komitet pri PK. Odlučeno je da se održe oblasna partijska savetovanja radi upoznavanja članova KPJ sa zaključcima CK i da se formiraju oblasni vojni komiteti.

⚔️ 0. 5. 1941. U Zagrebu (u Švearovoj ulici) održana proširena sednica CK KPH na kojoj su, u duhu Majskog savetovanja, doneseni zaključci o pripremama ustanka u Hrvatskoj.

⚔️ 0. 6. 1941. U Dubravi (u Zagrebu) održana partijska konferencija 4. rejonskog komiteta KPH Zagreba na kojoj je izabran novi rejonski komitet.

⚔️ 0. 6. 1941. U Zagrebu izišao prvi ratni broj (trobroj: 3, 4-5) lista -Srp i čekić-, organa CK KPH.

⚔️ 4. 6. 1941. U nemačkom poslanstva u Zagrebu održana konferencija predstavnika NDH i Nemačke, na kojoj je rešeno da se iz NDH iseli u Srbiju oko 200.000 Srba, a isto toliko i Slovenaca iz Slovenije u Hrvatsku.

⚔️ 23. 6. 1941. U Zagrebu, preko ilegalne partijske radio-stanice u Tuškanovoj ulici, pročitan proglas koji je CK KPH uputio narodima Jugoslavije 22. juna.

⚔️ 24. 6. 1941. U Zagrebu održana konferencija katoličkih biskupa, pod predsedništvom nadbiskupa Alojzija Stepinca, na kojoj je potvrđena lojalnost ustaškoj državi.

⚔️ 0. 7. 1941. U Zagrebu, u prisustvu člana Politbiroa CK KPJ Edvarda Kardelja, održan sastanak CK KPH na kome je razmotren dotadašnji razvoj ustanka u Hrvatskoj, ukazano na greške u radu CK KPH i partijskih organizacija, te rešeno da se pojača politički rad, reorganizuju vojni komiteti, učvrste partijske organizacije, formiraju NOP odredi, stvaraju slobodne teritorije i, radi bržeg razvoja ustanka, na teren upute delegati CK KPH.

⚔️ 1. 7. 1941. U Bužanovoj ulici u Zagrebu, pod rukovodstvom partijske organizacije, zapaljeni stokovi svile za padobrane. Izgorelo oko 60.000 metara svile.

⚔️ 4. 7. 1941. U Zagrebu, kod Petruševačke šume, udarna grupa ubila ustaškog agenta.

⚔️ 5. 7. 1941. U Zagrebu ustaška vlada NDH objavila zakonsku odredbu kojom se pod preki, odnosno pokretni preki sud stavljaju sva lica koja su od 10. aprila 1941. na bilo koji način delovala protiv ustaške vlasti.

⚔️ 8. 7. 1941. U Zagrebu održana partijska konferencija CK KPH na kojoj je preneta direktiva CK KPJ da se od diverzantskih akcija i sabotaža pređe na oružani ustanak, a zatim odlučeno da neki članovi CK KPH odu u pojedine krajeve Hrvatske u cilju pružanja pomoći partijskim organizacijama u završnim pripremama za ustanak i u rukovođenju ustaničkim akcijama.

⚔️ 9. 7. 1941. U Zagrebu ustaše streljale narodne heroje Božidara Adžiju, Ognjena Priču i Otokara Keršovanija i još sedam drugova, kao odmazdu zbog ubistva ustaškog agenta (4. jula).

⚔️ 21. 7. 1941. Komanda konpene vojske NDH uputila Ministarstvu domobranstva NDH obaveštajni izveštaj u kome, pored ostalog, ističe da se opaža intenzivan rad i propaganda komunista, naročito u Zagrebu, iako se protiv njih primenjuju stroge mere.

⚔️ 21. 7. 1941. U s. Dubravi (kod Zagreba) formirana Zagrebačka diverzantsko-partizanska grupa.

⚔️ 22. 7. 1941. Oko 500 ustaša, kamionima prebačenih iz Zagreba u Sisak, napalo delove Sisačkog NOP odreda u obližnjoj šumi. Poginula su dva partizana.

⚔️ 0. 8. 1941. Generalni sekretar KPJ Josip Broz Tito uputio pismo Centralnom komitetu KPH: traži da se energičnije radi na širenju ustanka po celoj Hrvatskoj i da se iz Zagreba na teren šalju veće grupe drugova, kao jezgro NOP odreda, obaveštava ga o ustanku u Srbiji i Crnoj Gori.

⚔️ 4. 8. 1941. U Zagrebu, iz Botaničkog vrta udarna grupa bacila bombe na četu ustaškog univerzitetskog bataljona i ranila 28 ustaša.

⚔️ 11. 8. 1941. U Zagrebu izašao prvi ratni broj lista -Vjesnik- organa Hrvatske jedinstvene nacionalno-oslobodilačke fronte.

⚔️ 17. 8. 1941. Generalni sekretar KPJ Josip Broz Tito uputio direktivu Centralnom komitetu KPH: ističe da je rukovođenje ustankom u Hrvatskoj još dosta neorganizovano; zahteva da se taj ustanak organizuje svim silama i objedini pod jednim rukovodstvom, da se drugovi iz Zagreba šalju u partizanske jedinice, da se organizuje NO fond, da se članovima HSS uputi apel da pomažu NOB; traži informacije o radu na stvaranju NO fronta, o političkom radu i o štampi.

⚔️ 20. 8. 1941. Iz sabirnog logora u Gospiću upućeno vozom prema Zagrebu 2000 uhapšenih Jevreja.

⚔️ 26. 8. 1941. U Zagrebu vođeni razgovori između poglavnika NDH Ante Pavelića i komandanta italijanske 2. armije generala Vitoria Ambrozija, u kojima je utvrđen plan o ponovnoj italijanskoj okupaciji II i III zone.

⚔️ 0. 9. 1941. U Zagrebu ustaše streljale sekretara PK SKOJ-a Hrvatske Jožu Vlahovića, narodnog heroja.

⚔️ 0. 9. 1941. U s. Rakovom Potoku (kod Zagreba) ustaše streljale člana MK KPH za Zagreb Nikolu Šakića, narodnog heroja.

⚔️ 2. 9. 1941. U ustaškom zatvoru u Zagrebu umoren član Biroa MK KPH za Zagreb Kovačević Vojin Vojo, narodni heroj.

⚔️ 12. 9. 1941. U Zagrebu, na uglu Zvonimirove i Harambašićeve ulice, udarna grupa napala autobus sa nemačkim vojnicima i ranila 2 avijatičara.

⚔️ 14. 9. 1941. U Glavnoj pošti u Zagrebu udarna grupa eksplozivom oštetila automatsku centralu i razorila visokofrekventne uređaje za međugradske veze.

⚔️ 14. 9. 1941. U Zagrebu, u Vrbanićevoj ulici, udarna grupa ručnim bombama ranila 12 ustaša. Tom prilikom je uhvaćen rukovodilac udarne grupe, član Rejonskog komiteta KPH za Zagreb Rudolf Kroflin, narodni heroj. On je, posle zverskog mučenja, umro u ustaškom zatvoru.

⚔️ 19. 9. 1941. U Zagrebu ustaški preki sud osudio 50 Jevreja i komunista na smrt streljanjem.

⚔️ 30. 9. 1941. U Zagrebu, na uglu Zvonimirove i Vrbanićeve ulice, udarna grupa napala četiri nemačka avijatičara: dvojicu ubila i jednog ranila.

⚔️ 0. 10. 1941. Na Luburića polju (na pl. Romaniji) Romanijski NOP odred, po naređenju VŠ NOP odreda Jugoslavije, uredio aerodrom radi prelaska nekih avijatičara NDH [Jednom od njih, prilikom preleta iz Zagreba u Sarajevo, avion je oštećen nad slobodnom teritorijom kod Prnjavora. Pilot je nastavio da se bori kao partizan, a avion su, iz neznanja, uništili seljaci iako se kvar mogao lako otkloniti.], a kasnije radi očekivanog spuštanja sovjetskih aviona.

⚔️ 0. 10. 1941. U logoru Nova Gradiška ubijen član Rejonskog komiteta KPH za Trešnjevku u Zagrebu Jakša Dugandžić, narodni heroj.

⚔️ 2. 10. 1941. U Zagrebu vlada ustaške NDH izdala zakonsku odrebdu: za jednog ubijenog ustašu streljaće se deset komunista.

⚔️ 19. 10. 1941. U Zagrebu, posle strahovitog mučenja, ustaše streljale člana KPH i jednog od organizatora ustanka u Slav. Brodu Nikolu Babića Mika, narodnog heroja.

⚔️ 31. 10. 1941. U s. Novakima (kod Samobora), u prisustvu člana CK KPH Vladimira Bakarića i delegata srezova: Zagreb, Velika Gorica, Sv. Ivan Zelina, Dugo Selo, Samobor i Jastrebarsko, održana I partijska konferencija okruga Zagreb, na kojoj je izabran prvi OK KPH za Zagreb.

⚔️ 0. 11. 1941. U s. Rakovu Potoku (kod Zagreba) ustaše streljale Krešu Rakića narodnog heroja, rukovodioca jedne udarne grupe u Zagrebu.

⚔️ 0. 11. 1941. U Maksimiru ustaše streljale španskog borca, elana MK KPH za Zagreb Božidara Dakića, narodnog heroja.

⚔️ 0. 12. 1941. CK KPJ doneo odluku da se obrazuje Organizacioni sekretarijat za neoslobođene krajeve, sa sedištem u Zagrebu. Zadatak mu je da osigura efikasniju vezu sa pokrajinskim partijskim rukovodstvima i da obezbedi kontinuitet rukovođenja u slučaju da CK KPJ i VŠ NOP odreda Jugoslavije dođu u tešku situaciju.

⚔️ 20. 12. 1941. MK KPH za Zagreb izdao proglas u kome upozorava na opasnost od gladi u nastupajućoj zimi i poziva narod da okupati ra ne pomaže životnim namirnicama, već da stupa u NOP odrede.

⚔️ 23. 12. 1941. Na Lonjskom železničkom mostu kod s. Prečeča (blizu Zagreba) Čazmanska i Garešnička partizanska grupa (nazivane i odredom -Sloga-) razoružale stražu.

⚔️ 23. 12. 1941. U Kljajićevoj ulici u Zagrebu, u borbi protiv ustaša prilikom hapšenja, poginuo član KPH i jedan od organizatora udarnih grupa Janko Gredelj, narodni heroj.

⚔️ 25. 12. 1941. U Zagrebu, posle strahovitog mučenja ustaše ubile Rajku Bakovič, narodnog heroja.

⚔️ 0. 1. 1942. Po odluci CK KPJ, u Zagreb stigli sa oslobođene teritorije iz istočne Bosne članovi Organizacionog sekretarijata CK KPJ za neoslobođene krajeve Ivo Lola Ribar i, potom, Edvard Kardelj. Ovaj organ je imao zadatak da uspostavi čvrste veze sa rukovodstvima ustanka u Hrvatskoj, Sloveniji, Srbiji i Makedoniji i ostvari što neposredniji uticaj CK i VŠ na razvoj partijskih organizacija, NOP odreda i NO odbora u tim delovima Jugoslavije. [Ivo Lola Ribar je stigao u Zagreb 8. I 1942.]

⚔️ 31. 1. 1942. U Zagrebu održan sastanak između opunomoćenog komandujućeg generala u Srbiji Paula Badera, opunomoćenog generala u NDH Edmunda Glajze-Horstenaua nemačkog poslanika u NDH Zigfrida Kašea, poglavnika NDH Ante Pavelića i doglavnika Slavka Kvaternika. Oni su razmotrili situaciju u istočnoj Bosni i resili da civilnu vlast i dalje vrše organi NDH a da se sve ustaške i domobranske snage toga područja potčine nemačkoj 718. pešadijskoj diviziji.

⚔️ 3. 3. 1942. Članovi Organizacionog sekretarijata CK KPJ za neoslobođene krajeve Edvard Kardelj i Ivo Lola Ribar uputili iz Zagreba pismo Pokrajinskom komitetu KPJ za Srbiju: traže izveštaj o sprovođenju odluka CK KPJ o Makedoniji; nalažu da se CK BRP(k) cbavesti da pošalje svog delegata na sastanak u Zemunu; prenose direktivu CK KPJ da PK uputi proglas bugarskim okupacionim trupama u Srbiji, pozivajući ih da pristupe partizanskim jedinicama.

⚔️ 6. 3. 1942. Generalni sekretar KPJ Josip Broz Tito uputio u Zagreb direktivno pismo Organizacionom sekretarijatu CK KPJ za neoslobođene krajeve: traži da CK KPH pojača rad među domobranskim jedinicama, da sprečava širenje provale u Zagrebu i da radnike iz gradova upućuje u odrede; obaveštava o formiranju 2. proleterske NOU brigade, o radu četnika u istočnoj Bosni i Crnoj Gori, o merama CK KPJ za razbijanje četnika u istočnoj Bosni i o moralno-političkom jačanju partizanskih jedinica u tom delu Bosne.

⚔️ 13. 3. 1942. Kod Višnje Gore kolona italijanskih automobila, koja je pratila šefa italijanske vojne misije na putovanju iz Zagreba za Rim, upala u zasedu 3. čete 2. štajerskog partizanskog bataljona. Ubijena su dva italijanska oficira.

⚔️ 17. 3. 1942. Član Organizacionog sekretarijata CK KPJ za neoslobođene krajeve Ivo Lola Ribar izvestio generalnog sekretara CK KPJ Josipa Broza Tita o premeštanju CK KPH iz Zagreba na oslobođenu teritoriju, o formiranju Povereništva CK KPH za Slavoniju i Povereništva CK KPH u Zagrebu, o neuspehu Pavelićeve mobilizacije, o razvoju ustanka u Dalmaciji i o situaciji u Srbiji i Sloveniji.

⚔️ 17. 3. 1942. Iznad s. Brdovca (kod Zagreba) formiran prvi partizanski vod u Hrvatskom zagorju.

⚔️ 1. 4. 1942. U Foču iz Zagreba stigao član Organizacionog sekretarijata CK KPJ za neoslobođene krajeve Ivo Lola Ribar i generalnom sekretaru KPJ Josipu Brozu Titu podneo izveštaj o radu Organizacionog sekretarijata.

⚔️ 22. 4. 1942. Gradski komitet KPH za Zagreb uputio na oslobođenu teritoriju šest glumaca zagrebačkih pozorišta. Oni su kao pozorišna grupa obilazili pojedine krajeve i jedinice na oslobođenoj teritoriji GŠ NOP odreda za Hrvatsku, a 1. septembra su upućeni u VŠ NOP i DV Jugoslavije.

⚔️ 4. 6. 1942. Prvi partizanski piloti Franjo Kluz {na avionu -Potez-) i Rudi Čajavec (na avionu -Brege-) narodni heroji, izvršili prvi borbeni zadatak: bombardovali i mitraljirali Banju Luku, aerodrom Zalužane i jednu kolonu ustaške Crne legije u povlačenju iz s. Orahova prema Bos. Dubici. Pošto mu je nad Zalužanima avion bio oštećen teško ranjen Rudi Čajavec se spustio kod s. Kadinjana i tu, da ne bi pao u ruke četnika izvršio samoubistvo, a njegov strelac je zarobljen i kasnije, u Zagrebu, streljan.

⚔️ 19. 6. 1942. U Zagrebu potpisan sporazum (tzv. Zagrebački sporazum) između predstavnika vlade NDH i Više komande oružanih snaga -Slovenija-Dalmacija- (Superslode): da italijanske snage napuste 3. zonu (sem Karlovca, a delom i 2. zonu; da ustaškodomobranske snage posednu ispražnjene garnizone i obezbede železničke pruge, da se u pomenutim zonama i dalje omogući stvaranje četničkih jedinica. Trebalo je da sporazum stupi na snagu 11. jula, ali su italijanske snage i pre roka otpočele napuštanje garnizona u Bos. krajini.

⚔️ 27. 6. 1942. Na železničkoj pruzi Zagreb - s. Dugo Selo Diverzantska grupa GŠ NOP odreda za Hrvatsku digla u vazduh italijanski transportni voz. Uništeni su lokomotiva i 1 vagon, a 3 vagona su oštećena. Saobraćaj je bio prekinut 6 sati.

⚔️ 0. 7. 1942. Sa oslobođene teritorije u Zagreb stigao član Organizacionog sekretarijata CK KPJ za neoslobođene krajeve Ivo Lola Ribar radi sprovođenja u život direktiva CK KPJ i VŠ NOP i DV Jugoslavije.

⚔️ 5. 7. 1942. Iz Zagreba član Organizacionog sekretarijata CK KPJ za neoslobođene krajeve Ivo Lola Ribar uputio u Beograd direktivno pismo Pokrajinskom komitetu KPJ za Srbiju: upoznaje ga sa ocenama i zaključcima CK KPJ i VŠ NOP i DV Jugoslavije o vojnopolitičkoj situaciji, perspektivama borbe i narednim zadacima; traži predlog za reorganizaciju GŠ NOP odreda za Srbiju.

⚔️ 7. 7. 1942. Iz Zagreba član Organizacionog sekretarijata CK KPJ za neoslobođene krajeve Ivo Lola Ribar uputio pismo članu Politbiroa CK KPJ Edvardu Kardelju u Sloveniju, obaveštavajući ga o ocenama i zaključcima Politbiroa CK KPJ i VŠ NOP i DV Jugoslavije u vezi sa situacijom stvorenom posle okupatorsko-kvislinških operacija u proleće 1942. (tzv. treće ofanzive): postupci okupatorskih snaga su sračunati na odvajanje masa od KPJ; potrebno je obezbediti centralizovano rukovođenje partijskim organizacijama u svim pokrajinama i pojačati budnost u odnosu na skretanje s linije NOB-a; treba sovjetsko-engleski sporazum smišljeno iskoristiti u daljem političkom radu.

⚔️ 7. 7. 1942. U Hrvatskom Leskovcu (kod Zagreba) delovi 2. čete 2. operativne zone NOP odreda Hrvatske razoružali železničku stražu i porušili ž. st. skretnice i poštu.

⚔️ 17. 7. 1942. Kod s. Brezovice (blizu Zagreba) jake ustaško-domobranske snage napale i okružile delove 6. bataljona Banijskog NOP odreda. Posle kraće, ali žestoke borbe partizanske jedinice su probile obruč na 3 mesta i povukle se prema V. Gorici.

⚔️ 19. 7. 1942. U rejonu s. V. Gorice (blizu Zagreba) ustaše napale i okružile 2. četu 6. bataljona Banijskog NOP odreda. Četa je uspela da se probije i da izbegne veće gubitke.

⚔️ 28. 7. 1942. Iz Zagreba član Organizacionog sekretarijata CK KPJ za neoslobođene krajeve Ivo Lola Ribar uputio pismo članu Politbiroa CK KPJ Edvardu Kardelju, u kome prenosi direktive CK KPJ o iskorenjivanju sektaštva da bi se izbegle štete kakve su bile u Crnoj Gori i Hercegovini; ukazuje na značaj OF, na potrebu za elastičnijim rešavanjem unutrašnjih problema i na sprovođenje odgovarajuće taktike u pogledu borbe i čuvanja žive sile; javlja da su oživele partizanske akcije u Hrvatskom zagorju i da je tamo održano savetovanje sa predstavnicima svih okružnih komiteta s tog terena; daje podatke o vezama sa PK KPJ za Vojvodinu i Srbiju, navodeći da je tamo strahovit teror.

⚔️ 0. 8. 1942. U zagrebačkom zatvoru, posle zverskog mučenja, ustaše ubile člana rejonskog komiteta KPH u Zagrebu Dragicu Končar, narodnog heroja.

⚔️ 3. 8. 1942. Član Organizacionog sekretarijata CK KPJ za neoslobođene krajeve Ivo Lola Ribar uputio generalnom sekretaru KPJ Josipu Brozu Titu izveštaj o uspostavljanju veza Zagreba sa Srbijom, Vojvodinom, Slovenijom i Glavnim štabom NOP odreda za Hrvatsku i o radu partijskih rukovodstava i organizacija i razvitku NOB-a u Hrvatskoj, Srbiji, Vojvodini, Makedoniji i Sloveniji.

⚔️ 9. 8. 1942. Delovi 1. kordunaškog i jedne čete Žumberačko-pokupskog NOP odreda zauzeli Pisarovinu (kod Zagreba) i zaplenili 27 pušaka, 2 mitraljeza, 6000 metaka, 41 ćebe, 8 pisaćih mašina, 2 radio-aparata i drugu opremu.

⚔️ 9. 8. 1942. U s. Ježevu (kod Zagreba) 2, četa 6. bataljona Banijskog NOP odreda zaplenila rekvirirano žito i podelila ga seljacima, a zatim održala miting na kome je govoreno o ciljevima i značaju NOB-a.

⚔️ 12. 8. 1942. Između Dugog Sela i Ježeva (kod Zagreba) 2. četa 6. bataljona Banijskog NOP odreda napala ustaške kolone i nanela im velike gubitke.

⚔️ 15. 8. 1942. Preko italijanske vojne misije u Zagrebu, poglavnik NDH Ante Pavelić tražio od Više komande -Slovenija-Dalmacija- (Supersloda) da preduzme operacije protiv partizanskih jedinica na području V. Kapele.

⚔️ 17. 8. 1942. Kod s. Horvata (blizu Zagreba) 3. četa partizanskog bataljona -Josip Kraš- napala neprijateljski transportni voz s naftom. Probijeno je 8 cisterni, iz kojih je iscurela nafta.

⚔️ 20. 8. 1942. Član Organizacionog sekretarijata CK KPJ za neoslobođene krajeve Ivo Lola Ribar uputio pismo članu Politbiroa CK KPJ Edvardu Kardelju: obaveštava ga o svom radu u Zagrebu i o vojno-političkoj situaciji u Hrvatskoj, Srbiji i Makedoniji.

⚔️ 21. 8. 1942. Između Jastrebarskog i Zagreba 3. četa partizanskog bataljona -Josip Kraš- zaustavila neprijateljski transportni voz, uništila 2 lokomotive i zapalila 6 vagona robe.

⚔️ 25. 8. 1942. U blizini Glamoča održano savetovanje VŠ NOP i DV Jugoslavije s komandantom GŠ NOP odreda za Hrvatsku, sekretarom Operativnog rukovodstva CK KPH i predstavnicima Operativnog štaba NOP i DV za Bos. krajinu i Štaba 4. operativne zone NOP odreda Hrvatske. Na njemu je zaključeno da se pristupi bržem formiranju novih jedinica - brigada, s perspektivom stvaranja divizija i korpusa; da se učvrsti i proširi slobodna teritorija u zapadnoj Bosni i Dalmaciji, usmeravajući glavni udar protiv četničkih uporišta na terenu Mrkonjić-Grada i Banje Luke, srednje Bosne i Kninske krajine; da se borbena dejstva prenesu u dolinu Save i Une; da hrvatske jedinice aktivnije napadaju komunikacije Zagreb-Split, Zagreb-Rijeka i Zagreb-Beograd, da se čvršće povezu s partizanskim snagama Slovenije i da prodiru u oblast Zagreba i Hrvatskog zagorja.

⚔️ 19. 9. 1942. U Zagrebu održan sastanak između komandanta italijanske 2. armije generala Marija Roate i poglavnika NDH Ante Pavelića, na kome su, pored ostalog razmotrena pitanja u vezi sa operacijom protiv partizanskih snaga u Eosni i Hercegovini (operacijom -Dinara-) i pitanja odnosa Više komande -Slovenija-Dalmacija- (Superslode) s najvišim vojnim i civilnim organima NDH.

⚔️ 15. 10. 1942. U Zagrebu održan sastanak između poglavnika NDH Ante Pavelića i komandanta italijanske 2. armije generala Matija Roate na kome je, pored ostalog, razmotreno: pitanje četnika, stvaranje ustaških pripremnih jedinica u drugoj zoni i plan budućih operacija protiv jedinica NOV i POJ na području zapadne Bosne (ciklus operacija -Dinara-), Žumberka i Korduna.

⚔️ 0. 11. 1942. Nemački tajni savetnik predao nemačkom poslaniku u Zagrebu elaborat o stanju u NDH, u kome ističe da ustaška vlada ne uživa poverenje ni kod koga dela stanovništva, da jačanju partizanskog pokreta treba pridavati veći značaj -pošto izgleda da su ovo neprijateljske pripreme za obrazovanje drugog fronta-, te predlaže da se od strane Nemačke preduzmu snažne vojničke mere protiv partizana.

⚔️ 0. 11. 1942. U Zagrebu održano vojno savetovanje, kome su prisustvovali nemački opunomoćeni general u NDH, šef italijanske vojne misije i načelnik generalštaba domobranstva. Razmotrena je vojno-politička situacija u NDH, te je konstatovano da su dejstva jedinica NOV i POJ dovela u pitanje i sam opstanak NDH.

⚔️ 13. 11. 1942. U Zagrebu održan sastanak nemačkog poslanika u NDH Zigfrida Kašea, italijanskog opunomoćenog ministra i predstavnika ministarstva inostranih poslova NDH na kome je raspravljano o vojno-političkoj situaciji u Hrvatskoj i Bosni i o zajedničkim merama protiv NOV i POJ.

⚔️ 29. 11. 1942. Ustaško-domobranske snage iz Križevaca, Koprivnice, Ludbrega, Varaždinskih Toplica, Varaždina i Novog Marofa otpočele napad na Kalnički NOP odred koji se nalazio kod s. Osijeka, s. Ivanca i s. Duge Rijeke. Odred je odmah napustio Kalnik: 1. bataljon se uputio u pravcu Zagreba, 2. bataljon u pravcu Bilo-gore i 3. bataljon u pravcu Ivanščice.

⚔️ 2. 12. 1942. U s. Mariji Bistrici (kod Zagreba) 1. bataljon Kalničkog NOP odreda razoružao 60 domobrana i zapalio opštinsku i poštansku arhivu, a narodu podelio životne namirnice iz opštinskog magazina. Delovi Kalničkog NOP odreda su oštetili sva postrojenja i električnu centralu u rudniku uglja Zajezda (kod Zagreba).

⚔️ 6. 12. 1942. Između s. Ključa i V. Trgovišta (kod Zagreba) jedinice 1, bataljona Kalničkog NOP odreda odbile napad ustaša, domobrana i žandarma i nanele im gubitke od 4 mrtva i 12 ranjenih.

⚔️ 9. 12. 1942. CK KPH uputio komesarima divizija i korousa i povereništvima CK KPH za Zagreb i Slavoniju direktivu o formiranju divizijskih komiteta i divizijskih i korpusnih štapskih ćelija, u kojoj ističe da su osnovni zadaci divizijskog komiteta: koordinacija i obezbeđenje jedinstvenog partijskog rada po brigadama i vođenje pravilne kadrovske politike; precizira sastav divizijske i korpusne štapske partijske ćelije, napominjući da je prva vezana za divizijski komitet, a druga za partijski forum svoje pokrajine.

⚔️ 9. 1. 1943. U Zagrebu nemački vrhovni komandant Jugoistoka i komandant italijanske 2. armije održali sastanak na kome su utvrdili detalje prve faze tzv. četvrte neprijateljske ofanzive (-Vajs-1-), kojom je bilo predviđeno uništenje snaga NOV i POj na prostoriji omeđenoj linijom Karlovac, Ogulin, Gospić, Knin, Ključ, San. Most, Kostajnica i Glina, s tim da se odvođenjem muškog stanovništva (od 15 godina naviše) u koncentracione logore i na prinudan rad u Nemačku stvore uslovi za uspostavljanje i konsoliđovanje ustaške vlasti. Predviđeno je da u operaciji učestvuju: nemačke divizije 714, 717, 718, 369, 7. SS -Princ Eugen- i, delom, 187. rezervna, italijanska divizija -Lombardija-, -Re- i -Sasari-, tri domobranske brigade, ustaške i četničke snage i oko 12 eskadrila aviona.

⚔️ 22. 1. 1943. Na poziv VŠ NOV i POJ da sve jedinice NOVJ pojačaju dejstva na komunikacijama, 4. (slavonska) divizija i 1. NOP odred 3. operativne zone NOV i PO Hrvatske napali delove 741. puka nemačke 114. lovačke divizije i nemačkog Vazduhoplovnog građevinskog bataljona i domobranski 8. železničko stražarski bataljon u s. Rajiču, s. Okučanima i s. Dragaliću (na pruzi Nova Gradiška - Novska). Posle višečasovne borbe jedinice NOVJ su se povukle zbog jakih pojačanja pristiglih iz Zagreba, Pakraca i Lipika. One su zapalile ž. st. i sve magacine u Dragaliću, uništile lokomotivu sa 20 vagona i porušile prugu Novska - Nova Gradiška na šest mesta, zbog čega je saobraćaj bio obustavljen 48 časova. Zarobljeno je 118, poginula su 23 i ranjena su 32 nemačka vojnika, ustaše i domobrana. Jedinice NOVJ su imale 48 mrtvih i 69 ranjenih.

⚔️ 0. 2. 1943. U Zagrebu ustaše uhapsile i ubrzo ubile sekretara Povereništva CK KPH za se- vernu Hrvatsku Iva Marinkovića Slavka, narodnog heroja.

⚔️ 19. 3. 1943. U Zagrebu, u sukobu sa ustašama, poginuli politički sekretar Mesnog komiteta KPH Ivo Mečar Dugi i član Komiteta Stjepan Bubanić Elektrika, narodni heroji.

Hronološki zapisi se učitavaju...