Ustanak u NDH

⚔️ 30. 4. 1941. U Travniku ustaše uhapsile 7 komunista, među kojima svih 5 članova MK KPJ za Travnik, i odveli ih u logor Kerestinec (kod Zagreba), gde su streljani, sem dvojice koji su uspeli pobeći. Zbog toga su pripreme za ustanak u tom kraju znatno usporene.

⚔️ 0. 5. 1941. U Zagrebu održano Majsko savetovanje KPJ, kome su prisustvovali delegati svih nacionalnih partijskih rukovodstava (sem delegata iz Makedonije). U svom referatu je generalni sekretar KPJ Josip Broz Tito analizirao. aprilski rat i okupaciju zemlje, ukazao na izdajničku ulogu buržoazije, na otvorenu saradnju znatnog dela buržoazije sa okupatorom i na planove izbegličke vlade, istakao zadatke Partije i karakter budućeg ustanka. Na osnovu referata i diskusije postavljeni su sledeći glavni zadaci: okupljati jugoslovenske narode na najširoj osnovi u borbi protiv okupatora i njegovih pomagača; boriti se protiv raspirivanja nacionalne mržnje i izazivanja bratoubilačkog rata; ukazivati masama na odgovornost buržoazije za. aprilsku katastrofu i boriti se protiv pokušaja neprijatelja da tu odgovornost prebaci na pojedine narode; očuvati i učvrstiti jedinstvo jugoslovenskih naroda; nastaviti učvršćenje i proširenje partijskih organizacija i širenje uticaja na mase. Naglašeno je da KPJ ne priznaje komadanje Jugoslavije, da komunisti treba da budu spona između njenih naroda i da stanu na čelo oslobodilačke borbe u svim krajevima zemlje, pa i onim koji su posle prvog svetskog rata ostali pod tuđim suverenitetom. Odlučeno je da sve partijske organizacije formiraju vojne komitete koji će sprovoditi pripreme za oružani ustanak. [Sekretar pokrajinskog komiteta za Makedoniju Metodije Šatorov Šarlo odbio da prisustvuje. majskom savetovanju KPJ, smatrajući da su za njega merodavne direktive i odluke CK BRP (k).]

⚔️ 0. 5. 1941. U Sarajevu održan sastanak PK KPJ za BiH na kome su preneti zaključci Majskog savetovanja KPJ u Zagrebu. Formiran je Vojni komitet pri PK. Odlučeno je da se održe oblasna partijska savetovanja radi upoznavanja članova KPJ sa zaključcima CK i da se formiraju oblasni vojni komiteti.

⚔️ 0. 5. 1941. PK KPJ za BiH uputio proglas narodu obaveštavajući ga o prvim zločinima ustaša, o teroru okupatora i njegovim manevrima da produbljivanjem, decenijama raspirivane, mržnje među narodima Bosne i Hercegovine održi svoju vlast. PK je pozvao Srbe, Hrvate, muslimane i Jevreje Bosne i Hercegovine da zbiju svoje redove, učvrste bratstvo i jedinstvo, u borbi protiv okupatora kojom rukovodi KPJ.

⚔️ 0. 5. 1941. U šumi iznad sela Šenkovca održana partijska konferencija za srez Čakovec na kojoj su donete odluke da se omasovi partijska organizacija, umnožava partijski materijal, sakuplja oružje i ispisuju parole protiv okupatora.

⚔️ 0. 5. 1941. CK KP Hrvatske uputio svoje članove u sve krajeve Hrvatske radi pripremanja ustanka.

⚔️ 0. 5. 1941. U Zagrebu (u Švearovoj ulici) održana proširena sednica CK KPH na kojoj su, u duhu Majskog savetovanja, doneseni zaključci o pripremama ustanka u Hrvatskoj.

⚔️ 0. 5. 1941. U San. Mostu, zbog oružanog otpora ustašama od strane seljaka u Podgrmeču, delovi nemačke 718. pešadijske divizije streljali, a zatim obesili, 29 Srba.

⚔️ 1. 5. 1941. CK KPH izdao prvomajski proglas kojim poziva narode Hrvatske na oružani otpor okupatoru.

⚔️ 18. 5. 1941. U Rimu potpisan ugovor o određivanju granica između NDH i Italije. Tim. ugovorom Italija je anektirala Sušak sa zaleđem i svim otocima Hrvatskog primorja (sem o. Paga), Dalmaciju od Splita do Novigradskog mora sa zaleđem do Zrmanje i gotovo sva dalmatinska ostrva (sem Bpača, Hvara, Šćedra i ostrva dubrovačkog primorja), kao i šire područje Boke Kotorske. Obrazovan je tzv. Guvernatorat Dalmacije u Zadru, sa Zadarskom, Splitskom i Bokokotorskom provincijom.

⚔️ 25. 5. 1941. U Tuzli, u prisustvu sekretara PK KPJ za BiH, održano savetovanje partijskih aktivista tuzlanske oblasti: preneti zaključci Majskog savetovanja KPJ u Zagrebu; data direktiva za pripremu ustanka; formiran Vojni komitet pri Oblasnom komitetu KPJ za Tuzlu - -Oblasno vojno rukovodstvo-; postavljen zadatak da se stvori mreža vojnih poverenika, a u većim mestima formiraju i posebne udarne grupe.

⚔️ 0. 6. 1941. U Mostaru održano oblasno savetovanje KPJ za Hercegovinu kome su prisustvovali delegati svih partijskih organizacija i dva delegata PK KPJ za BiH. Na savetovanju je raspravljeno o stanju priprema za ustanak.

⚔️ 0. 6. 1941. U šumarskoj kući na Šehitlucima (kod Banje Luke) održano oblasno savetovanje KPJ za Bosansku krajinu, na kome su razmatrane organizaciono-političke mere oko pripremanja ustanka; prenete odluke i zaključci Majskog savetovanja KPJ; postavljeni zadaci da se partijske organizacije bore protiv politike okupatora i ustaša na raspirivanju mržnje između Srha, Hrvata i muslimana; određeni članovi Oblasnog vojnog rukovodstva - Komiteta.

⚔️ 0. 6. 1941. U Banjoj Luci formiran Oblasni vojni komitet (rukovodstvo) za Bos. krajinu. Na prvom sastanku, kojim je rukovodio član Pokrajinskog vojnog komiteta Mahmut Bušatlija, prenete su direktive o stvaranju diverzantskih grupa i mreže vojnih poverenika i imenovani su sreski vojni poverenici ga srezove: Bos. Grahovo, Bos. Petrovac, Ključ, Bos. Krupu, Bos. Novi, Bos. Dubicu. Prijedor, Prnjavor, Jajce i Mrkonjić-Grad i rukovodioci diverzantskih grupa.

⚔️ 0. 6. 1941. U Banjoj Luci, zbog nebudnosti partijske organizacije, ustaše pohapsile preko 50 članova i rukovodilaca KPJ. Organizovanim pritiskom masa ustaške vlasti su prisiljene da puste većinu uhapšenih.

⚔️ 2. 6. 1941. U okolini Ljubinja ustaše otpočele masovan pokolj. Za deset dana, u četiri sela, oni su uhvatili 143 seljaka i bacili ih u jamu u s. Kapavici.

⚔️ 2. 6. 1941. U s. Udrežnju (kod Nevesinja) ustaše pobile 28 Srba, mahom staraca i žena.

⚔️ 3. 6. 1941. Naoružani seljaci s. Drežnja (kod Nevesinja) pružili organizovan oružani otpor pri pokušaju ustaških -zaštitnih lovaca- da spale selo. Posle šestočasovne borbe ustaše su, uz podršku tri aviona, potisle ustanike i spalile selo.

⚔️ 5. 6. 1941. Ustaše pobile oko 180 seljaka iz s. Korita (kod Gacka) i bacile ih u Golubiju jamu, više samoga sela, a selo opljačkale.

⚔️ 6. 6. 1941. Naoružani seljaci gornjeg Gatačkog polja uništili žand. st. Kazanci i Stepen i porušili put i tt veze između Gacka i Bileće. Sutradan se borba prenela i na druga pogranična sela severoistočno od Gacka, a kojima su ustanici uništili žand. st. u s. Jaseniku i s. Vrbi. Da bi paral i sale ustanak, ustaše su u Gacku uhapsile 200 uglednijih Srba kao taoce i, uz pomoć jedne domobranske čete iz Bileće, uspostavile saobraćaj, ali se nisu usuđivale da krenu u sela.

⚔️ 13. 6. 1941. Na velikom ustaškom zboru kod franjevačkog manastira u s. Humcu (kod Ljubuškog) Ljubuška partijska organizacija rasturila Majski proglas CK KPJ i Majski proglas PK KPJ za BiH. Ustaše su pohapsile gotovo sve članove Partije, Time je partijska organizacija razbijena (a obnovljena je tek 1942).

⚔️ 18. 6. 1941. U Banovoj Jaruzi, u prisustvu sekretara CK KPH Rada Končara, održana partijska konferencija OK KPH za Novu Gradišku na kojoj je odlučeno da se omasovi partijska organizacija, vrše pripreme za oružani ustanak i odmah pređe na izvršenje sitnih diverzantskih akcija. U OK su kooptirani neki članovi umesto onih koji su bili pohapšeni.

⚔️ 20. 6. 1941. U Mostaru, u prisustvu dvojice delegata FK KPJ za BIH, održano oblasno savetovanje KPJ za Hercegovinu, na kome je podnet izveštaj o pripremama za ustanak, rezervama oružja i neposrednim akcijama.

⚔️ 21. 6. 1941. U Travniku ustaše streljale 3 člana KPJ i uhapsile 70 građana, među kojima 13 komunista. Masovnim demonstracijama naroda ustaše su prisiljene da oslobode sve uhapšene.

⚔️ 22. 6. 1941. U Mostaru održano oblasno savetovanje SKOJ-a za Hercegovinu kome su prisustvovali rukovodioci SKOJ-a iz svih krajeva Hercegovine. Pored priprema za dizanje ustanka, naročito se raspravljalo o sprečavanju ustaških pokolja.

⚔️ 22. 6. 1941. U Delnicama (u Gorskom kotaru) održana sreska partijska konferencija na kojoj je odlučeno da se ubrzaju pripreme da bi što pre otpočeo oružani ustanak. Novoizabranom SK stavljeno u zadatak da formira vojni komitet i tri diverzantske grupe koje će odmah preduzeti akcije na pruzi Rijeka-Karlovac.

⚔️ 22. 6. 1941. U s. Tomici (kod Slav. Broda), u prisustvu sekretara CK KPH Rada Končara, održana okružna partijska konferencija KPH za Slav. Brod. Raspravljalo se o prikupljanju oružja i pripremi za ustanak. Zaključeno je: da se učvrste i prošire partijske organizacije u fabrikama i na železnici u Slav. Brodu; da se formiraju partijske organizacije u selima gde ne postoje; da se pojača rad na podizanju ideološko-političkog nivoa članova KPJ; da se čuvaju kadrovi od hapšenja i da radnici ne odlaze na rad u Nemačku.

⚔️ 23. 6. 1941. Iz Gacka oko 200 ustaša prodrlo u sela Stepen. Pržine, Šukoviće i Pusto Polje. Zbog gubitaka u borbi sa ustanicima na Zbornoj gomili, ustaše su pri povratku pobile oko 80 ljudi, žena i dece i spalile prva tri sela.

⚔️ 23. 6. 1941. Na njivama Popovog polja (kod Ljubinja) ustaše pohvatale 164 čoveka i naveče ih bacile u jamu na Ržanom dolu (kod s. Koteza, na putu Ljubinje-Trebinje).

⚔️ 24. 6. 1941. Napadom na žand. st. Lukavac (kod Nevesinja) otpočeo masovni ustanak naroda gornje Hercegovine. Za pet dana ustanici su uništili žand. st. u selima Lukavcu, Riljima, Kifinom Selu, Morinama, Odžaku. Pojnici, Krstači. Trusini i Zmijancu, zauzeli Avtovac, prodrli u Nevesinje i oslobodili đelove bilećkog, stolačkog i trebinjskog sreza, gotovo čitav nevesinjski i veći deo gatačkog sreza.

⚔️ 24. 6. 1941. Ustaše prikupile Srbe i Jevreje iz Bihaća (preko 1.000 ljudi, žena i dece) i iselile ih u Kulen-Vakuf.

⚔️ 25. 6. 1941. U nekoliko sela Dabarskog polja (srez Stolac) ustaše otpočele dvodnevni pokolj srpskog stanovništva, u kome su ubile oko 260 ljudi, žena i dece.

⚔️ 25. 6. 1941. Kod Opuzena (blizu Metkovića) ustaše streljale deo pohapšenih Srba iz sreza Stolac, njih oko 280, među njima i dr Ivu Bosnića-Kovačića, Hrvata iz Metkovića, koji se suprotstavio vršenju zločina.

⚔️ 26. 6. 1941. Kod s. Paljev Do (na putu Mostar-Nevesinje) nevesinjski ustanici razbili po jednu četu ustaša i domobrana i vod žandarma. Između ostalog, zaplenjeno oko 100 pušaka, 6 p, mitraljeza i 2 kamiona.

⚔️ 27. 6. 1941. Domobranski bataljon, ojačan po jednom četom ustaša i domobrana, nastupajući od žand. st. Bišine putem Mostar-Nevesinje, probio ustaničke položaje i do mraka uspostavio vezu sa blokiranim garnizonom u Nevesinju.

⚔️ 27. 6. 1941. Preko 300 rudara rudnika Kakani stupilo u štrajk, postavljajući ekonomske zahteve. Hapšenjem organizatora (uglavnom komunista) štrajk je obustavljen.

⚔️ 28. 6. 1941. Oko 300 naoružanih ustanika gatačkop; sreza i susednih sela Pive i Golije zauzeli Avtovac i s. Mulje. Fosada, jedna domobranska četa i 50 meštana, povukla se u Gacko. U borbi je oboren jedan domobranski avion.

⚔️ 30. 6. 1941. Kod s. Plužina (na putu Nevesinje-Ulog) ustanici iz Nevesinjske i Gatačke površi porazile dve čete domobrana.

⚔️ 30. 6. 1941. Mostarski biskup fra Alojzije Mišić uputio poslanicu u kojoj je osudio pokolje, pljačku i druga nasilja ustaša u Hercegovini.

⚔️ 30. 6. 1941. U blizini manastira Humea (kod Ljubuškog) ustaše ubile oko 90 Srba, dovedenih kamionima iz Čapljine.

⚔️ 0. 7. 1941. Na Šehitlucima (kod Banje Luke) održan sastanak Oblasnog vojnog rukovodstva za Bos. krajinu na kome je član Vojnog komiteta pri PK KPJ za BiH preneo direktive CK KPJ o otpočinjanju ustanka i zaključke PK KPJ za BiH o formiranju partizanskih štabova i otpočinjanju oružanih akcija i diverzija.

⚔️ 0. 7. 1941. U s. Rašinovcu (kod Bos. Petrovca) komandant Oblasnog vojnog štaba za Bos. krajinu formirao SK KPJ i Sreski vojni štab za Bos. Petrovac i preneo direktive CK KPJ o formiranju odreda i otpočinjanju ustanka.

⚔️ 0. 7. 1941. U Zagrebu, u prisustvu člana Politbiroa CK KPJ Edvarda Kardelja, održan sastanak CK KPH na kome je razmotren dotadašnji razvoj ustanka u Hrvatskoj, ukazano na greške u radu CK KPH i partijskih organizacija, te rešeno da se pojača politički rad, reorganizuju vojni komiteti, učvrste partijske organizacije, formiraju NOP odredi, stvaraju slobodne teritorije i, radi bržeg razvoja ustanka, na teren upute delegati CK KPH.

⚔️ 0. 7. 1941. U Lapcu obrazovan Štab gerilskih odreda za D. Lapac i okolinu (ubrzo preimenovan u Štab gerilskih odreda za Liku).

⚔️ 0. 7. 1941. Oblasni komitet KPJ za Hercegovinu izdao proglas narodu u kome se, između ostalog, kaže da su nov talas ustaških pokolja u Hercegovini i pojačani teror u vezi sa napadom Nemačke na SSSR digli čitave krajeve u istočnoj Hercegovini na odbranu golih života. U tom narodnom otporu, koji organizuje KPJ, Oblasni komitet vidi perspektivu brzog zaustavljanja pokolja, te poziva muslimane i Hrvate da se pridruže Srbima u borbi protiv okupatora i ustaša.

⚔️ 0. 7. 1941. U Ključu rukovodilac Oblasnog vojnog rukovodstva za Bos. krajinu formirao Sreski vojni štab. Kako su članovi Sreskog štaba istog dana uhapšeni, pripreme za ustanak nisu ni izvršene.

⚔️ 0. 7. 1941. Odlukom PK KPJ za BiH formiran Oblasni vojni štab za sarajevsku oblast.

⚔️ 0. 7. 1941. Kod s. Vogošća (blizu Sarajeva) formirana 1 (Semizovačka) partizanska četa štaba sarajevske oblasti.

⚔️ 0. 7. 1941. Na pl. Trebeviću (kod Sarajeva) formirana 2 (Trebevićka) partizanska četa Štaba sarajevske oblasti.

⚔️ 0. 7. 1941. U jarugama Rašića gaja (kod Vlasenice) ustaše poklale oko 80 ljudi.

⚔️ 1. 7. 1941. CK SKOJ-a izdao proglas -Sve za poraz fašističkih razbojnika! Sve za pobedu pravedne stvari Sovjetskog Saveza - za oslobođenje naših naroda!- U proglasu se omladina Jugoslavije poziva na jedinstvo, na otpor okupatoru i na spremnost za opšti narodni ustanak.

⚔️ 3. 7. 1941. Na grebenu pl. Trusine (u zahvatu puta Stolac-Nevesinje), nevesinjski ustanici, u dvočasovnoj borbi, razbili tri kolone ustaša i domobrana, sprečivši im prodor u oslobođena sela i zbegove. U borbi su, pored ostalih, poginula i dva istaknuta ustaška komandanta.

⚔️ 8. 7. 1941. U Zagrebu održana partijska konferencija CK KPH na kojoj je preneta direktiva CK KPJ da se od diverzantskih akcija i sabotaža pređe na oružani ustanak, a zatim odlučeno da neki članovi CK KPH odu u pojedine krajeve Hrvatske u cilju pružanja pomoći partijskim organizacijama u završnim pripremama za ustanak i u rukovođenju ustaničkim akcijama.

⚔️ 12. 7. 1941. CK KPJ objavio proglas u smislu odluka donetih na sednici Politbiroa od 4. jula; svi narodi Jugoslavije se pozivaju da svoju zemlju pretvore u opsednutu tvrđavu za fašističke osvajače, a komunistima se nalaže da bez oklevanja organizuju NOP odrede i stanu na čelo narodnooslobodilačke borbe.

⚔️ 13. 7. 1941. U Sarajevu, na sastanku PK KPJ za BiH, kome je prisustvovao i delegat CK KPJ Svetozar Vukmanović Tempo, preneta je odluka CK KPJ o dizanju ustanka, izvršena detaljna analiza situacije i do tada izvršenih priprema za ustanak, razrađen plan oružanih akcija, određeni rejoni gde će se formirati odredi, formirano vojno rukovodstvo ustanka - Štab NOP odreda za BiH i imenovani oblasni štabovi.

⚔️ 14. 7. 1941. Ustanici oštetili prugu između Vrbovskog i Srpskih Moravica.

⚔️ 15. 7. 1941. Na proširenom sastanku Oblasnog komiteta KPJ za tuzlansku oblast, održanom na Bajramovcu (kod Tuzle), preneta direktiva CK KPJ za dizanje ustanka, formiran Oblasni vojni štab, imenovani podštabovi (sreski štabovi) za Majevicu, Bijeljinu, Ozren i Birač, razrađen plan prvih oružanih akcija i odlaska komunista na teren.

⚔️ 16. 7. 1941. U Mostaru, na sastanku Oblasnog komiteta KPJ za Hercegovinu, kome je prisustvovao i delegat PK KPJ za Bosnu i Hercegovinu, preneta direktiva CK KPJ za dizanje ustanka, razrađen plan o rasporedu kadrova i formiran Oblasni vojni štab za Hercegovinu.

⚔️ 16. 7. 1941. U Karlovcu, u duhu direktiva CK KPH, formirano Operativno partijsko rukovodstvo pri OK KPH, sa Josipom Krasom na čelu. Zadatak mu je da neposredno organizuje oružani ustanak na Kordunu i Baniji i njime rukovodi.

⚔️ 17. 7. 1941. Iz Mostara izašao na severne padine Veleži Oblasni vojni štab za Hercegovinu sa grupom od 18 članova KPJ.

⚔️ 18. 7. 1941. U s. Bukovači (kod Bos. Petrovca), na sastanku rukovodilaca Oblasnog vojnog rukovodstva za Bos. krajinu i članova Sreskog komiteta KPJ za Bos. Grahovo, formiran Štab gerilskih odreda za srez Bos. Grahovo i okolinu i preneta direktiva CK KPJ za formiranje odreda i otpočinjanje ustanka.

⚔️ 19. 7. 1941. U šumi -Abes- (kod Vrginmosta) održano okružno partijsko savetovanje OK KPH za Karlovac na kome je član Politbiroa CK KPJ Rade Končar podneo referat o opštoj situaciji u zemlji i svetu i dao direktive za početak oružanog ustanka.

⚔️ 19. 7. 1941. Komanda italijanske 2. armije naredila štabovima korpusa da, zbog širenja ustanka na području NDH, preduzmu potrebne mere radi eventualne okupacije demilitarizovane zone (teritorije između anektiranih primorskih predela i demarkacione linije).

⚔️ 20. 7. 1941. Kod s. Zimlje (na sev. padinama pl. Veleži) ustaše napale logor Oblasnog štaba za Hercegovinu i razbile obezbeđenje logora. Štab se u toku iduće noći vratio u Mostar, ali je, u vezi s tim neuspehom, smenjen.

⚔️ 21. 7. 1941. Otpočeo dvodnevni sastanak SK KPH za Glinu na kome je odlučeno da već 23. jula otpočne oružani ustanak.

⚔️ 21. 7. 1941. Na Romaniji Oblasni vojni štab sarajevske oblasti formirao Štab 3 (Romanijske) partizanske čete sarajevske oblasti.

⚔️ 22. 7. 1941. Komunisti iz s. Srba i okoline otpočeli formiranje gerilskih odreda. Do 27. jula je formirano deset odreda: osam u srbskoj i dva u zrmanjskoj opštini.

⚔️ 23. 7. 1941. U s. Grabovcu (kod Petrinje) ustanici porušili ž. st. i ubili 12 ustaša. U toku 24. i 25. jula ustaše su, za odmazdu, pobile preko 1.200 ljudi iz s. Grabovca i okolnih sela.

⚔️ 24. 7. 1941. Na Kamenici, Crvljivici i Javorju (kod Drvara) Štab gerilskih odreda za srez Bos. Grahovo i okolinu formirao gerilske odrede.

⚔️ 25. 7. 1941. U s. Orlovcima (na pl. Kozari), pod rukovodstvom sekretara Oblasnog komiteta KPJ za Bos. krajinu, održan prošireni sastanak sreskih vojnih poverenika za Prijedor, Bos. Novi i Bos. Krupu, na kome je preneta direktiva CK KPJ za dizanje ustanka, razrađen plan priprema i prvih akcija, formirano više pripremnih grupa (odreda). Imenovani su sreski vojni štabovi za Prijedor, Bos. Novi i Bos. Dubicu, a Osman Karabegović i Mladen Stojanović su sačinjavali neku vrstu regionalnog (operativnog) štaba za čitavu Kozaru.

⚔️ 26. 7. 1941. U Tešanjskom krnjinu, od članova KPJ iz Teslića i partijskih aktivista sreza Tešanj, formiran Teslićki NOP odred, jačine voda.

⚔️ 27. 7. 1941. Gerilski odredi, pod rukovodstvom Štaba gerilskih odreda za srez Bos. Grahovo i okolinu, praćeni stotinama seljaka, zauzeli Drvar[Posada Drvara (3. četa 1. bataljona domobranskog 10. pešadijskog puka).] i Bos. Grahovo, uništili žand. stanice Oštrelj, Manastir Rmanj, Potoke, Grkovce, zauzeli dvadesetak ž. stanica i razbili nekoliko manjih odreda ustaša, žandarma i domobrana koji su pokušali da od Srnetice, duž železničke pruge, prodru u Drvar. [Taj dan se praznuje kao Dan ustanka naroda Bosne i Hercegovine.]

⚔️ 27. 7. 1941. Otpočeo masovni narodni ustanak u južnoj Lici. Gerilski odredi i narod iz sreza D. Lapac, predvođeni komunistima, poseli komunikacije koje vode ka Srbu, napali ustaško-žandarmerijsku stanicu i zauzeli Srb, razrušili prugu Knin-Drvar (kod Tiškovca) i kod Klanca uništili kamion sa ustašama. Ustanak se brzo proširio i na ostale krajeve Like. [Taj dan se praznuje kao Dan ustanka naroda Hrvatske.]

⚔️ 27. 7. 1941. Stanovništvo s. Mazina (kod Gračaca) diglo se na ustanak i pohvatalo predstavnike ustaške vlasti.

⚔️ 28. 7. 1941. Ustanici iz Srba i okoline zauzeli s. Otrić.

⚔️ 28. 7. 1941. Uspešnim napadom preko 300 ustanika na ustašku posadu ž. st. Plavno (kod Knina) otpočeo masovni ustanak u Kninskoj krajini.

⚔️ 28. 7. 1941. Ustanici zauzeli s. Zrmanju Vrelo (kod Knina).

⚔️ 28. 7. 1941. Ustanici zauzeli i delom porušili ili oštetili više ž. st. između Knina i Gračaca a železničku prugu pokidali na mnogo mesta.

⚔️ 28. 7. 1941. Ustanici napali žand. st. u selu Doljanu (kod G. Lapca) i ubili 2 žandarma.

⚔️ 28. 7. 1941. U šumi iznad s. Malička (kod Vrginmosta) održan veliki miting na kome je izabrano rukovodstvo ustanka za taj kraj.

⚔️ 28. 7. 1941. U srpskim selima kod Duvna ustaše otpočele dvodnevni pokolj u kome su pobile 248 ljudi, žena i dece.

⚔️ 28. 7. 1941. U Livnu ustaše uhapsile oko 160 Srba i desetak Hrvata komunista.

⚔️ 29. 7. 1941. U s. Međuvođu (na pl. Kozari), na sastanku partijskog rukovodstva za Bos. Dubicu, po direktivi sekretara Oblasnog komiteta KPJ za Bos. krajinu, formiran Sreski vojni štab za Bos. Dubicu, preneta direktiva za početak ustanka i određena prva akcija za sutradan (međutim, do prvog sukoba je došlo istog dana, pri kraju samog sastanka).

⚔️ 29. 7. 1941. Ustanici iz s. Vrepca (kod Gospića) proterali iz tog sela ustašku posadu.

⚔️ 29. 7. 1941. Ustanici zauzeli s. Bruvno (kod Gračaca).

⚔️ 29. 7. 1941. Ustanici iz sela Neteke, D. i G. Suvaje, Brezovca, Doljana i Dobrosela napali na dva ustaška kamiona kod Lapca i zaplenili 25 pušaka i 11 sanduka municije.

⚔️ 29. 7. 1941. Ustanici razoružali posadu žand. st. u s. Pađenama (kod Knina).

⚔️ 29. 7. 1941. Gerilski odredi Podgrmeča izvršili prve napade: zauzeli veliki broj sela i uništili žand. st. Lanište, Majkić-Japru, Benakovac, Lušči-Palanku, Drenovo Tjesno, G. Sanicu, Bravsko, rudnik boksita u Suvaji i električnu centralu u s. Gudavcu, napali Bos. Krupu, Budimlić-Japru i D. Sanicu i porušili komunikacijske veze Bos. Krupe sa Bihaćem, San. Mostom, Bos. Petrovcem i Ključem.

⚔️ 29. 7. 1941. Diverzantska grupa partijske organizacije železničke radionice miniranjem oštetila nekoliko lokomotiva u železničkoj ložionici u Sarajevu.

⚔️ 29. 7. 1941. Bacanjem 160 Srba u Prološku jamu ustaše otpočele masovni pokolj u srezu Livno. Za oko mesec dana u ovu i druge jame (kod sela Rujana, Čelebića i Gradine) bačeno je preko 1.000 Srba, uglavnom iz sreza Livno.

⚔️ 30. 7. 1941. Ustaše napustile D. Lapac i povukle se u Boričevac. U mesto su ušli ustanici iz Lapca i Gajina i razoružali sreskog načelnika, nekoliko finansa i žandarma i druge. U isto vreme žandarmi su napustili Nebljuse, pa je čitava lapačka opština sa sreskim mestom Lapcom bila slobodna (sem Boričevca).

⚔️ 30. 7. 1941. Ustanici zauzeli s. Doljane (kod D. Lapca).

⚔️ 30. 7. 1941. Gerilski odredi iz okoline zauzeli Glamoč, ali su ga, zbog intervencije jednog kombinovanog bataljona (domobrani, ustaše i žandarmi) iz Livna i zbog slabe unutrašnje organizacije, sutradan napustili.

⚔️ 30. 7. 1941. U Drvaru Štab gerilskih odreda za srez Bos. Grahovo imenovao Vojno-revolucionarno veće (imalo je karakter SNO odbora), koje su sačinjavali svi komesari odreda, odbora (kako su se zvali izvršni organi Veća) i ustanova. Veće je imalo odbore za komunalnu politiku i za industriju, komesarijate za ishranu, za javnu sigurnost i druge. Ono je bilo prvi organ narodne vlasti u Bosni i Hercegovini.

⚔️ 30. 7. 1941. Partizanske pripremne grupe sa Kozare, praćene nenaoružanim narodom, izvršile prve akcije. Tog i idućeg dana su zauzele Bos. Kostajnicu, napale Bos. Dubicu i uništile postrojenja i žičaru rudnika uglja u Lješljanima [Zbog uništenja rudnika u Lješljanima, Novsko-Lješljansku grupu (odred) pohvalio je VŠ NOP odreda Jugoslavije.], žand, st. Knežicu, ž. i žand. stanice Dobrljin, Rudice, Svodnu, Dragotinju, opštine Brezičane i Veliko Palančište i na više mesta pokidale železničku prugu Prijedor - Bosanski Novi - Sunja.

⚔️ 30. 7. 1941. Na narodnom zboru u Postijen-polju (na Romaniji) formirana 3 (Romanijska) partizanska četa sarajevske oblasti.

⚔️ 30. 7. 1941. U Bos. Krupi ustaše pobile nekoliko stotina Srba, kao i izvestan broj Hrvata i muslimana koji su se suprotstavili pokolju.

⚔️ 31. 7. 1941. Oko 300 ustanika zauzeli žand. st. Ribnik i Opštinu u s. Velijama i oslobodili 80 talaca. Istovremeno je Prekajski gerilski odred Štaba gerilskih odreda za srez Bos. Grahovo i okolinu zauzeo ž. i žand. st. Mliništa (kod Glamoča). Time su spojene oslobođene teritorije oko Drvara i Jajca i povezane tamošnje ustaničke jedinice.

⚔️ 31. 7. 1941. Napadom na žand. st. Glogovac otpočele oružane borbe u Janju i Pljevi (kod Jajca). Čete narodne vojske [U krajevima gde su pripreme za ustanak bile nedovoljne, a događaji prerasli organizacione mogućnostipartijskih organizacija, ustaške jedinice, delom spontano oformljene, dobile su naziv -narodna vojska-.] za nekoliko dana uništile više žand. st. i ž. stanice Sokolac, Čardak, Plivu i Podove (na pruzi Jajce-Srnetica).

⚔️ 31. 7. 1941. Ustanici uspešno odbili manji prodor ustaša iz Topuskog ka s. Perni.

Hronološki zapisi se učitavaju...