Za ovaj pojam je pronađeno 29 hronoloških zapisa, 26 dokumenata i 1 fotografija.
⚔️ 0. 10. 1941. Po naređenju GŠ NOP odreda za BiH, Ozrenski bataljon 1. bosanske brigade NOP odreda reorganizovan u Ozrenski NOP odred, a njegove čete u 1 (Maglajski), 2 (Dobojski) i 3 (Gračanički) bataljon.
⚔️ 30. 10. 1941. Delovi Birčanskog i Ozrenskog NOP odreda (oko 400 boraca) posle teških dvodnevnih borbi razbili Prvi bataljon 8. domobranskog pešadijskog puka i zauzeli selo Stupare. Time je spojena slobodna teritorija Birčanskog i Ozrenskog NOP odreda, odsečen Kladanj od Tuzle i uništen tuzlanski vodovod. Ranjen u toj borbi, na putu za bolnicu podlegao je ranama Pejo Marković, husinski rudar, narodni heroj [Sahranjen je na vrhu Konjuha. Pri prelazu Grupe istočnobosanskih udarnih bataljona preko Konjuha (26. V 1942) inspirisan njegovom smrću, Miloš Popović Đurin je spevao poznatu borbenu pesmu -Konjuh planinom-.].
⚔️ 31. 10. 1941. Između ž. st. Trbuka i Rječice (na pruzi Sarajevo - Slav. Brod) delovi Ozrenskog NOP odreda srušili voz.
⚔️ 0. 11. 1941. Formiran Udarni bataljon Ozrenskog NOP odreda.
⚔️ 0. 11. 1941. Na teritoriji Maglajskog bataljona Ozrenskog NOP odreda formiran NO odbor Rakovica, sa sedištem u s. Rakovici.
⚔️ 10. 11. 1941. Boljanićka četa Ozrenskog NOP odreda zauzela ž. st. Karanovac (raskrsnicu pruga za Doboj, Tuzlu i Gračanicu).
⚔️ 16. 11. 1941. Kod s. Lipca (blizu Doboja) delovi Ozrenskog NOP odreda razbili 3. bataljon domobranskog 2. pešadijskog puka. Zaplenjeno 160 pušaka, 38 p. mitraljeza, 6 mitraljeza i 5 minobacača.
⚔️ 24. 11. 1941. Između ž. st. Karanovca i Boljanića (na pruzi Tuzla-Doboj) delovi Ozrenskog NOP odreda srušili nemački oklopni voz i lokomotivu putničkog voza. Posle duže borbe posada voza se izvukla uz pomoć delova ustaškog bataljona iz Tuzle i domobrana iz Doboja. Pruga je opravljena tek treći dan.
⚔️ 0. 12. 1941. Od delova Ozrenskog NOP odreda iz tuzlanskog sreza Štab Ozrenskog NOP odreda formirao 4. bataljon.
⚔️ 2. 12. 1941. Delovi Ozrenskog NOP odreda zauzeli železničku stanicu Kakmuž (na pruzi Doboj-Tuzla).
⚔️ 3. 12. 1941. Dvadeset domobranskih i 5 ustaških bataljona, sa polukružne osnovice iz doline r. Bosne i r. Spreče otpočeli ozrensku operaciju s ciljem da unište Ozrenski NOP odred (4 partizanska bataljona) i obezbede komunikacije u dolini Bosne. Odred je u desetodnevnim neprekidnim borbama slomio neprijateljske napade i odbranio slobodnu teritoriju. Dvanaestog decembra su iscrpene neprijateljske jedinice obustavile napade, ne dostigavši u potpunosti ni ciljeve postavljene za prvi dan operacije.
⚔️ 6. 12. 1941. Druga četa Udarnog bataljona Ozrenskog NOP odreda uništila posadu (vod domobrana) rudnika u Banovićima i demolirala rudničke uređaje.
⚔️ 21. 12. 1941. Posle petodnevnih borbi delovi NOP odreda -Zvijezda-, Romanijskog i Ozrenskog NOP odreda oslobodili dolinu r. Krivaje [U oslobođenu dolinu Krivaje upala je Cerska četnička brigada, čime je osujećen plan GŠ NOP odreda BiH o čvršćem povezivanju NOP odreda i prodoru u bosanski industrijsko-rudarski basen.], zauzeli 80 km železničke pruge Zavidovići-Olovo i 13 železničkih i nekoliko žand. stanica, zarobili ili razoružali veći broj posade.
⚔️ 9. 1. 1942. Delovi 750. puka nemačke 718. pešadijske divizije sa dva puka domobranske 4. pešadijske divizije izvršili iz dolina reka Spreče i Bosne neuspeo koncentričan napad na Ozrenski NOP odred.
⚔️ 12. 1. 1942. Delovi Ozrenskog NOP odreda izvršili neuspeo napad na milicijsku posadu u s. Turiji (kod Puračića). U borbi je poginulo 14 boraca, među kojima politički komesar Udarnog bataljona Pero Dokić i komandir Rudarske čete Miloš Kupres, narodni heroji.
⚔️ 14. 1. 1942. Komandant četničke Cerske brigade pokušao da delove Ozrenskog NOP odreda stavi pod svoju komandu. Jedan partizanski vod koji se tome odupro četnici su razoružali.
⚔️ 15. 1. 1942. U istočnoj Bosni otpočela tzv. II neprijateljska ofanziva. U dve etape (Romanijsko-birčanska i druga ozrenska operacija) do 7. februara 1942. jake nemačke, ustaške i domobranske snage (preko 35.000 vojnika) podržane avijacijom, uz pomoć četnika, ovladale su komunikacijama u centralnom delu istočne Bosne (od r. Drine do r. Bosne). Zahvaćene jedinice (1. proleterska NOU brigada, Romanijski, Birčanski, -Zvijezda- i Ozrenski NOP odred, ne upuštajući se u frontalne borbe, sačuvale su živu silu i u dvadesetpetodnevnim borbama nanele neprijatelju znatne gubitke i po prolasku neprijateljskih glavnih kolona ponovo ovladale izgubljenim delovima slobodne teritorije.
⚔️ 29. 1. 1942. Nemačka 718. pešadijska divizija, 697. puk nemačke 342. pešadijske divizije i delovi domobranskog 2. i 3. korpusa (oko 17.000 vojnika) počeli drugu ozrensku operaciju sa ciljem da Ozrenski NOP odred unište u okruženju. Do 4. februara oni su ga samo nabacili na greben Ozren-planine, kada su, zbog odlaska 342. pešadijske divizije, nemačke jedinice izvučene iz borbe. Odred je tada prešao u protivnapad i (od 5. do 7. februara) razbio domobranske posade i povratio izgubljenu teritoriju. Neprijatelj je imao oko 400 izbačenih iz stroja a Ozrenski NOP odred preko 150 mrtvih i ranjenih boraca. Neprijatelj je opljačkao sela u podnožju Ozrena i pohapsio preko 200 seljaka.
⚔️ 0. 2. 1942. U s. Brezicima (kod Doboja) formiran NO odbor za teritoriju Ozrenskog NOP odreda, koji je imao karakter SNO odbora.
⚔️ 2. 2. 1942. Kod sela Orašja (blizu Doboja) delovi 3. bataljona Ozrenskog NOP odreda zarobili vod domobrana (44 domobrana) iz sastava 23. čete 5. bataljona domobranskog 1. pešadijskog puka.
⚔️ 4. 2. 1942. Kod s. Katanića (na pl. Ozren) delovi 4. i Udarnog bataljona Ozrenskog NOP odreda okružili i razbili 1. četu 1. bataljona domobranskog 3. pešadijskog puka. Od 110 vojnika poginulo je i zarobljeno 58, dok se ostatak probio u manastir Ozren. Zaplenjena je veća količina naoružanja i opreme.
⚔️ 5. 2. 1942. Kod s. Narandžića (blizu Doboja) dve čete 2. bataljona Ozrenskog NOP odreda u susretnoj borbi razbile po jednu četu domobranskog 4. i 5. pešadijskog puka i u gonjenju izbile na železničku prugu Maglaj-Doboj kod s. Striježevice.
⚔️ 18. 4. 1942. U s. Brezicima (kod Doboja), na inicijativu GŠ NOP i DV za BiH, najugledniji ljudi sa Ozrena održali savetovanje u cilju ozdravljenja i učvršćenja Ozrenskog NOP odreda. Zbog četničkog puča u tom odredu savetovanje nije završeno.
⚔️ 18. 4. 1942. Četnički elementi u Ozrenskom NOP odredu izvršili puč i pri napadu na 1. istočnobosanski proleterski bataljon razbili njegovu 4. četu. Bataljon je protivnapadom odbacio četnike, ali je sutradan bio prisiljen da napusti Ozren i da se sa Štabom Ozrenskog NOP odreda i nešto boraca prebaci na teritoriju Zeničkog NOP odreda. U borbi je poginuo politički komesar Husinske čete Ozrenskog NOP odreda Petar Miljanović, narodni heroj.
⚔️ 18. 6. 1942. Kod s. Karanovca, u izvornom delu potoka Prenje (na Ozren-planini, kod Doboja), četnici zaklali ilegalnog političkog radnika, zamenika komandanta razbijenog Ozrenskog NOP odreda, Todora Panića, narodnog heroja.
⚔️ 20. 8. 1943. U s. Seoni (na pl. Ozrenu), u sastavu 17. udarne divizije NOVJ, obnovljen Ozrenski NOP odred.
⚔️ 30. 8. 1943. Šesta istočnobosanska i Majevička udarna brigada sa Ozrenskim NOP odredom 17. udarne divizije NOVJ, zauzeli Gračanicu uništivši 80 feldžandarma i razoružavši 34 žandarma, 60 milicionera i 150 četnika. Veći deo četnika i milicionera je stupio u Majevičku brigadu.
⚔️ 24. 9. 1943. U Gračanicu ušli 2. krajiška udarna brigada i Ozrenski NOP odred 1. bosanskog udarnog korpusa NOVJ, pošto su se žandarmi povukli ka Doboju.
⚔️ 17. 1. 1944. Glavnina 3. udarnog korpusa NOVJ (17. udarna divizija, 19. birčanska udarna brigada 27. udarne divizije i 6 odreda) i 16. udarna divizija NOVJ otpočele napad na Tuzlu koju su branili 5. i 8. puk domobranske 3. lovačke brigade i nemačka Borbena grupa -Svare-. I pored uporne borbe, vođene do 20. januara pre podne, grad nije zauzet, jer su pristigla pojačanja: delovi domobranske 1. lovačke brigade, nemačka biciklistička jedinica iz Doboja i motorizovana kolona iz Zvornika. U borbi su poginuli politički komesar bataljona u 19. birčanskoj brigadi Stanko Menjić i zamenik političkog komesara bataljona u 16. muslimanskoj NOU brigadi Jusuf Džonlić, komandant bataljona Hamzo Hamzić i komandant Ozrenskog NOP odreda Simo Lukić, narodni heroj.