⚔️ 0. 4. 1941. Generalni sekretar KPJ Josip Broz Tito obavestio Kominternu o odluci CK KPJ da se okupatoru pruži otpor pa ma koliko on bio jak.
⚔️ 21. 4. 1941. U Beču ministri inostranih poslova Nemačke i Italije otpočeli dvodnevni sastanak, na kome su, na osnovu Hitlerovih direktiva, definitivno utvrdili rasparčavanje Jugoslavije. Jugoslovensku državnu teritoriju su podelili demarkacionom linijom na dva osnovna dela: nemačko i italijansko interesno područje, s tim što su izvesne teritorije prepustili svojim satelitima Mađarskoj i Bugarskoj. Demarkaciona linija se, uglavnom, posle manjih izmena, protezala linijom Vrh - Lične - Ježica - Litija - Cerklje - Samobor - Petrinja - Glina - Bos. Novi - Sanski Most - Mrkonjić-Grad - D. Vakuf - juž. od Sarajeva - Ustiprača - Priboj - juž. od Novog Pazara - Orlova čuka - Šar-planina - ist. od Kičeva - Ohridsko jezero - Prespansko jezero.
⚔️ 30. 4. 1941. U Travniku ustaše uhapsile 7 komunista, među kojima svih 5 članova MK KPJ za Travnik, i odveli ih u logor Kerestinec (kod Zagreba), gde su streljani, sem dvojice koji su uspeli pobeći. Zbog toga su pripreme za ustanak u tom kraju znatno usporene.
⚔️ 0. 5. 1941. U Sarajevu održan sastanak PK KPJ za BiH na kome su preneti zaključci Majskog savetovanja KPJ u Zagrebu. Formiran je Vojni komitet pri PK. Odlučeno je da se održe oblasna partijska savetovanja radi upoznavanja članova KPJ sa zaključcima CK i da se formiraju oblasni vojni komiteti.
⚔️ 0. 5. 1941. PK KPJ za BiH uputio proglas narodu obaveštavajući ga o prvim zločinima ustaša, o teroru okupatora i njegovim manevrima da produbljivanjem, decenijama raspirivane, mržnje među narodima Bosne i Hercegovine održi svoju vlast. PK je pozvao Srbe, Hrvate, muslimane i Jevreje Bosne i Hercegovine da zbiju svoje redove, učvrste bratstvo i jedinstvo, u borbi protiv okupatora kojom rukovodi KPJ.
⚔️ 0. 5. 1941. U San. Mostu, zbog oružanog otpora ustašama od strane seljaka u Podgrmeču, delovi nemačke 718. pešadijske divizije streljali, a zatim obesili, 29 Srba.
⚔️ 0. 5. 1941. U Jugoslaviju stigla nemačka Viša komanda 65 za naročitu upotrebu (704, 714. i 717. divizija u Srbiju i 718. divizija u Bosnu, Hrvatsku i Srem), kao stalna okupaciona snaga, a iz Jugoslavije, do 22. juna, zbog napada na SSSR, povučene snage koje su učestvovale u. aprilskom ratu.
⚔️ 25. 5. 1941. U Tuzli, u prisustvu sekretara PK KPJ za BiH, održano savetovanje partijskih aktivista tuzlanske oblasti: preneti zaključci Majskog savetovanja KPJ u Zagrebu; data direktiva za pripremu ustanka; formiran Vojni komitet pri Oblasnom komitetu KPJ za Tuzlu - -Oblasno vojno rukovodstvo-; postavljen zadatak da se stvori mreža vojnih poverenika, a u većim mestima formiraju i posebne udarne grupe.
⚔️ 0. 6. 1941. U šumarskoj kući na Šehitlucima (kod Banje Luke) održano oblasno savetovanje KPJ za Bosansku krajinu, na kome su razmatrane organizaciono-političke mere oko pripremanja ustanka; prenete odluke i zaključci Majskog savetovanja KPJ; postavljeni zadaci da se partijske organizacije bore protiv politike okupatora i ustaša na raspirivanju mržnje između Srha, Hrvata i muslimana; određeni članovi Oblasnog vojnog rukovodstva - Komiteta.
⚔️ 0. 6. 1941. U Mostaru održano oblasno savetovanje KPJ za Hercegovinu kome su prisustvovali delegati svih partijskih organizacija i dva delegata PK KPJ za BiH. Na savetovanju je raspravljeno o stanju priprema za ustanak.
⚔️ 0. 6. 1941. U Banjoj Luci formiran Oblasni vojni komitet (rukovodstvo) za Bos. krajinu. Na prvom sastanku, kojim je rukovodio član Pokrajinskog vojnog komiteta Mahmut Bušatlija, prenete su direktive o stvaranju diverzantskih grupa i mreže vojnih poverenika i imenovani su sreski vojni poverenici ga srezove: Bos. Grahovo, Bos. Petrovac, Ključ, Bos. Krupu, Bos. Novi, Bos. Dubicu. Prijedor, Prnjavor, Jajce i Mrkonjić-Grad i rukovodioci diverzantskih grupa.
⚔️ 0. 6. 1941. U Banjoj Luci, zbog nebudnosti partijske organizacije, ustaše pohapsile preko 50 članova i rukovodilaca KPJ. Organizovanim pritiskom masa ustaške vlasti su prisiljene da puste većinu uhapšenih.
⚔️ 2. 6. 1941. U okolini Ljubinja ustaše otpočele masovan pokolj. Za deset dana, u četiri sela, oni su uhvatili 143 seljaka i bacili ih u jamu u s. Kapavici.
⚔️ 2. 6. 1941. U s. Udrežnju (kod Nevesinja) ustaše pobile 28 Srba, mahom staraca i žena.
⚔️ 3. 6. 1941. Naoružani seljaci s. Drežnja (kod Nevesinja) pružili organizovan oružani otpor pri pokušaju ustaških -zaštitnih lovaca- da spale selo. Posle šestočasovne borbe ustaše su, uz podršku tri aviona, potisle ustanike i spalile selo.
⚔️ 5. 6. 1941. Ustaše pobile oko 180 seljaka iz s. Korita (kod Gacka) i bacile ih u Golubiju jamu, više samoga sela, a selo opljačkale.
⚔️ 6. 6. 1941. Naoružani seljaci gornjeg Gatačkog polja uništili žand. st. Kazanci i Stepen i porušili put i tt veze između Gacka i Bileće. Sutradan se borba prenela i na druga pogranična sela severoistočno od Gacka, a kojima su ustanici uništili žand. st. u s. Jaseniku i s. Vrbi. Da bi paral i sale ustanak, ustaše su u Gacku uhapsile 200 uglednijih Srba kao taoce i, uz pomoć jedne domobranske čete iz Bileće, uspostavile saobraćaj, ali se nisu usuđivale da krenu u sela.
⚔️ 13. 6. 1941. Na velikom ustaškom zboru kod franjevačkog manastira u s. Humcu (kod Ljubuškog) Ljubuška partijska organizacija rasturila Majski proglas CK KPJ i Majski proglas PK KPJ za BiH. Ustaše su pohapsile gotovo sve članove Partije, Time je partijska organizacija razbijena (a obnovljena je tek 1942).
⚔️ 20. 6. 1941. U Mostaru, u prisustvu dvojice delegata FK KPJ za BIH, održano oblasno savetovanje KPJ za Hercegovinu, na kome je podnet izveštaj o pripremama za ustanak, rezervama oružja i neposrednim akcijama.
⚔️ 21. 6. 1941. U Travniku ustaše streljale 3 člana KPJ i uhapsile 70 građana, među kojima 13 komunista. Masovnim demonstracijama naroda ustaše su prisiljene da oslobode sve uhapšene.
⚔️ 22. 6. 1941. U Mostaru održano oblasno savetovanje SKOJ-a za Hercegovinu kome su prisustvovali rukovodioci SKOJ-a iz svih krajeva Hercegovine. Pored priprema za dizanje ustanka, naročito se raspravljalo o sprečavanju ustaških pokolja.
⚔️ 23. 6. 1941. Na njivama Popovog polja (kod Ljubinja) ustaše pohvatale 164 čoveka i naveče ih bacile u jamu na Ržanom dolu (kod s. Koteza, na putu Ljubinje-Trebinje).
⚔️ 23. 6. 1941. Iz Gacka oko 200 ustaša prodrlo u sela Stepen. Pržine, Šukoviće i Pusto Polje. Zbog gubitaka u borbi sa ustanicima na Zbornoj gomili, ustaše su pri povratku pobile oko 80 ljudi, žena i dece i spalile prva tri sela.
⚔️ 24. 6. 1941. Napadom na žand. st. Lukavac (kod Nevesinja) otpočeo masovni ustanak naroda gornje Hercegovine. Za pet dana ustanici su uništili žand. st. u selima Lukavcu, Riljima, Kifinom Selu, Morinama, Odžaku. Pojnici, Krstači. Trusini i Zmijancu, zauzeli Avtovac, prodrli u Nevesinje i oslobodili đelove bilećkog, stolačkog i trebinjskog sreza, gotovo čitav nevesinjski i veći deo gatačkog sreza.
⚔️ 24. 6. 1941. Ustaše prikupile Srbe i Jevreje iz Bihaća (preko 1.000 ljudi, žena i dece) i iselile ih u Kulen-Vakuf.
⚔️ 25. 6. 1941. U nekoliko sela Dabarskog polja (srez Stolac) ustaše otpočele dvodnevni pokolj srpskog stanovništva, u kome su ubile oko 260 ljudi, žena i dece.
⚔️ 25. 6. 1941. Kod Opuzena (blizu Metkovića) ustaše streljale deo pohapšenih Srba iz sreza Stolac, njih oko 280, među njima i dr Ivu Bosnića-Kovačića, Hrvata iz Metkovića, koji se suprotstavio vršenju zločina.
⚔️ 26. 6. 1941. Kod s. Paljev Do (na putu Mostar-Nevesinje) nevesinjski ustanici razbili po jednu četu ustaša i domobrana i vod žandarma. Između ostalog, zaplenjeno oko 100 pušaka, 6 p, mitraljeza i 2 kamiona.
⚔️ 27. 6. 1941. Preko 300 rudara rudnika Kakani stupilo u štrajk, postavljajući ekonomske zahteve. Hapšenjem organizatora (uglavnom komunista) štrajk je obustavljen.
⚔️ 27. 6. 1941. Domobranski bataljon, ojačan po jednom četom ustaša i domobrana, nastupajući od žand. st. Bišine putem Mostar-Nevesinje, probio ustaničke položaje i do mraka uspostavio vezu sa blokiranim garnizonom u Nevesinju.
⚔️ 28. 6. 1941. Oko 300 naoružanih ustanika gatačkop; sreza i susednih sela Pive i Golije zauzeli Avtovac i s. Mulje. Fosada, jedna domobranska četa i 50 meštana, povukla se u Gacko. U borbi je oboren jedan domobranski avion.
⚔️ 30. 6. 1941. Kod s. Plužina (na putu Nevesinje-Ulog) ustanici iz Nevesinjske i Gatačke površi porazile dve čete domobrana.
⚔️ 30. 6. 1941. Mostarski biskup fra Alojzije Mišić uputio poslanicu u kojoj je osudio pokolje, pljačku i druga nasilja ustaša u Hercegovini.
⚔️ 30. 6. 1941. U blizini manastira Humea (kod Ljubuškog) ustaše ubile oko 90 Srba, dovedenih kamionima iz Čapljine.
⚔️ 0. 7. 1941. Oblasni komitet KPJ za Hercegovinu izdao proglas narodu u kome se, između ostalog, kaže da su nov talas ustaških pokolja u Hercegovini i pojačani teror u vezi sa napadom Nemačke na SSSR digli čitave krajeve u istočnoj Hercegovini na odbranu golih života. U tom narodnom otporu, koji organizuje KPJ, Oblasni komitet vidi perspektivu brzog zaustavljanja pokolja, te poziva muslimane i Hrvate da se pridruže Srbima u borbi protiv okupatora i ustaša.
⚔️ 0. 7. 1941. Na Šehitlucima (kod Banje Luke) održan sastanak Oblasnog vojnog rukovodstva za Bos. krajinu na kome je član Vojnog komiteta pri PK KPJ za BiH preneo direktive CK KPJ o otpočinjanju ustanka i zaključke PK KPJ za BiH o formiranju partizanskih štabova i otpočinjanju oružanih akcija i diverzija.
⚔️ 0. 7. 1941. U Ključu rukovodilac Oblasnog vojnog rukovodstva za Bos. krajinu formirao Sreski vojni štab. Kako su članovi Sreskog štaba istog dana uhapšeni, pripreme za ustanak nisu ni izvršene.
⚔️ 0. 7. 1941. Odlukom PK KPJ za BiH formiran Oblasni vojni štab za sarajevsku oblast.
⚔️ 0. 7. 1941. U s. Rašinovcu (kod Bos. Petrovca) komandant Oblasnog vojnog štaba za Bos. krajinu formirao SK KPJ i Sreski vojni štab za Bos. Petrovac i preneo direktive CK KPJ o formiranju odreda i otpočinjanju ustanka.
⚔️ 0. 7. 1941. Kod s. Vogošća (blizu Sarajeva) formirana 1 (Semizovačka) partizanska četa štaba sarajevske oblasti.
⚔️ 0. 7. 1941. Na pl. Trebeviću (kod Sarajeva) formirana 2 (Trebevićka) partizanska četa Štaba sarajevske oblasti.
⚔️ 0. 7. 1941. U jarugama Rašića gaja (kod Vlasenice) ustaše poklale oko 80 ljudi.
⚔️ 3. 7. 1941. Na grebenu pl. Trusine (u zahvatu puta Stolac-Nevesinje), nevesinjski ustanici, u dvočasovnoj borbi, razbili tri kolone ustaša i domobrana, sprečivši im prodor u oslobođena sela i zbegove. U borbi su, pored ostalih, poginula i dva istaknuta ustaška komandanta.
⚔️ 13. 7. 1941. U Sarajevu, na sastanku PK KPJ za BiH, kome je prisustvovao i delegat CK KPJ Svetozar Vukmanović Tempo, preneta je odluka CK KPJ o dizanju ustanka, izvršena detaljna analiza situacije i do tada izvršenih priprema za ustanak, razrađen plan oružanih akcija, određeni rejoni gde će se formirati odredi, formirano vojno rukovodstvo ustanka - Štab NOP odreda za BiH i imenovani oblasni štabovi.
⚔️ 15. 7. 1941. Na proširenom sastanku Oblasnog komiteta KPJ za tuzlansku oblast, održanom na Bajramovcu (kod Tuzle), preneta direktiva CK KPJ za dizanje ustanka, formiran Oblasni vojni štab, imenovani podštabovi (sreski štabovi) za Majevicu, Bijeljinu, Ozren i Birač, razrađen plan prvih oružanih akcija i odlaska komunista na teren.
⚔️ 16. 7. 1941. U Mostaru, na sastanku Oblasnog komiteta KPJ za Hercegovinu, kome je prisustvovao i delegat PK KPJ za Bosnu i Hercegovinu, preneta direktiva CK KPJ za dizanje ustanka, razrađen plan o rasporedu kadrova i formiran Oblasni vojni štab za Hercegovinu.
⚔️ 17. 7. 1941. Iz Mostara izašao na severne padine Veleži Oblasni vojni štab za Hercegovinu sa grupom od 18 članova KPJ.
⚔️ 18. 7. 1941. U s. Bukovači (kod Bos. Petrovca), na sastanku rukovodilaca Oblasnog vojnog rukovodstva za Bos. krajinu i članova Sreskog komiteta KPJ za Bos. Grahovo, formiran Štab gerilskih odreda za srez Bos. Grahovo i okolinu i preneta direktiva CK KPJ za formiranje odreda i otpočinjanje ustanka.
⚔️ 20. 7. 1941. Kod s. Zimlje (na sev. padinama pl. Veleži) ustaše napale logor Oblasnog štaba za Hercegovinu i razbile obezbeđenje logora. Štab se u toku iduće noći vratio u Mostar, ali je, u vezi s tim neuspehom, smenjen.
⚔️ 21. 7. 1941. Na Romaniji Oblasni vojni štab sarajevske oblasti formirao Štab 3 (Romanijske) partizanske čete sarajevske oblasti.
⚔️ 24. 7. 1941. Na Kamenici, Crvljivici i Javorju (kod Drvara) Štab gerilskih odreda za srez Bos. Grahovo i okolinu formirao gerilske odrede.
⚔️ 25. 7. 1941. U s. Orlovcima (na pl. Kozari), pod rukovodstvom sekretara Oblasnog komiteta KPJ za Bos. krajinu, održan prošireni sastanak sreskih vojnih poverenika za Prijedor, Bos. Novi i Bos. Krupu, na kome je preneta direktiva CK KPJ za dizanje ustanka, razrađen plan priprema i prvih akcija, formirano više pripremnih grupa (odreda). Imenovani su sreski vojni štabovi za Prijedor, Bos. Novi i Bos. Dubicu, a Osman Karabegović i Mladen Stojanović su sačinjavali neku vrstu regionalnog (operativnog) štaba za čitavu Kozaru.
⚔️ 26. 7. 1941. U Tešanjskom krnjinu, od članova KPJ iz Teslića i partijskih aktivista sreza Tešanj, formiran Teslićki NOP odred, jačine voda.
⚔️ 27. 7. 1941. Gerilski odredi, pod rukovodstvom Štaba gerilskih odreda za srez Bos. Grahovo i okolinu, praćeni stotinama seljaka, zauzeli Drvar[Posada Drvara (3. četa 1. bataljona domobranskog 10. pešadijskog puka).] i Bos. Grahovo, uništili žand. stanice Oštrelj, Manastir Rmanj, Potoke, Grkovce, zauzeli dvadesetak ž. stanica i razbili nekoliko manjih odreda ustaša, žandarma i domobrana koji su pokušali da od Srnetice, duž železničke pruge, prodru u Drvar. [Taj dan se praznuje kao Dan ustanka naroda Bosne i Hercegovine.]
⚔️ 28. 7. 1941. U srpskim selima kod Duvna ustaše otpočele dvodnevni pokolj u kome su pobile 248 ljudi, žena i dece.
⚔️ 28. 7. 1941. U Livnu ustaše uhapsile oko 160 Srba i desetak Hrvata komunista.
⚔️ 29. 7. 1941. Diverzantska grupa partijske organizacije železničke radionice miniranjem oštetila nekoliko lokomotiva u železničkoj ložionici u Sarajevu.
⚔️ 29. 7. 1941. U s. Međuvođu (na pl. Kozari), na sastanku partijskog rukovodstva za Bos. Dubicu, po direktivi sekretara Oblasnog komiteta KPJ za Bos. krajinu, formiran Sreski vojni štab za Bos. Dubicu, preneta direktiva za početak ustanka i određena prva akcija za sutradan (međutim, do prvog sukoba je došlo istog dana, pri kraju samog sastanka).
⚔️ 29. 7. 1941. Bacanjem 160 Srba u Prološku jamu ustaše otpočele masovni pokolj u srezu Livno. Za oko mesec dana u ovu i druge jame (kod sela Rujana, Čelebića i Gradine) bačeno je preko 1.000 Srba, uglavnom iz sreza Livno.
⚔️ 29. 7. 1941. Gerilski odredi Podgrmeča izvršili prve napade: zauzeli veliki broj sela i uništili žand. st. Lanište, Majkić-Japru, Benakovac, Lušči-Palanku, Drenovo Tjesno, G. Sanicu, Bravsko, rudnik boksita u Suvaji i električnu centralu u s. Gudavcu, napali Bos. Krupu, Budimlić-Japru i D. Sanicu i porušili komunikacijske veze Bos. Krupe sa Bihaćem, San. Mostom, Bos. Petrovcem i Ključem.
⚔️ 30. 7. 1941. Partizanske pripremne grupe sa Kozare, praćene nenaoružanim narodom, izvršile prve akcije. Tog i idućeg dana su zauzele Bos. Kostajnicu, napale Bos. Dubicu i uništile postrojenja i žičaru rudnika uglja u Lješljanima [Zbog uništenja rudnika u Lješljanima, Novsko-Lješljansku grupu (odred) pohvalio je VŠ NOP odreda Jugoslavije.], žand, st. Knežicu, ž. i žand. stanice Dobrljin, Rudice, Svodnu, Dragotinju, opštine Brezičane i Veliko Palančište i na više mesta pokidale železničku prugu Prijedor - Bosanski Novi - Sunja.
⚔️ 30. 7. 1941. Gerilski odredi iz okoline zauzeli Glamoč, ali su ga, zbog intervencije jednog kombinovanog bataljona (domobrani, ustaše i žandarmi) iz Livna i zbog slabe unutrašnje organizacije, sutradan napustili.
⚔️ 30. 7. 1941. U Drvaru Štab gerilskih odreda za srez Bos. Grahovo imenovao Vojno-revolucionarno veće (imalo je karakter SNO odbora), koje su sačinjavali svi komesari odreda, odbora (kako su se zvali izvršni organi Veća) i ustanova. Veće je imalo odbore za komunalnu politiku i za industriju, komesarijate za ishranu, za javnu sigurnost i druge. Ono je bilo prvi organ narodne vlasti u Bosni i Hercegovini.
⚔️ 30. 7. 1941. Na narodnom zboru u Postijen-polju (na Romaniji) formirana 3 (Romanijska) partizanska četa sarajevske oblasti.
⚔️ 30. 7. 1941. U Bos. Krupi ustaše pobile nekoliko stotina Srba, kao i izvestan broj Hrvata i muslimana koji su se suprotstavili pokolju.
⚔️ 31. 7. 1941. Oko 300 ustanika zauzeli žand. st. Ribnik i Opštinu u s. Velijama i oslobodili 80 talaca. Istovremeno je Prekajski gerilski odred Štaba gerilskih odreda za srez Bos. Grahovo i okolinu zauzeo ž. i žand. st. Mliništa (kod Glamoča). Time su spojene oslobođene teritorije oko Drvara i Jajca i povezane tamošnje ustaničke jedinice.
⚔️ 31. 7. 1941. Napadom na žand. st. Glogovac otpočele oružane borbe u Janju i Pljevi (kod Jajca). Čete narodne vojske [U krajevima gde su pripreme za ustanak bile nedovoljne, a događaji prerasli organizacione mogućnostipartijskih organizacija, ustaške jedinice, delom spontano oformljene, dobile su naziv -narodna vojska-.] za nekoliko dana uništile više žand. st. i ž. stanice Sokolac, Čardak, Plivu i Podove (na pruzi Jajce-Srnetica).
⚔️ 31. 7. 1941. Romanijska partizanska četa demolirala žand. st. u s. Žljebovima i Opštinu u s. Sokolovićima a pokidala telefonske veze između Mokrog i Han-Krama.
⚔️ 31. 7. 1941. Gerilske grupe iz zbegova Zupci, Bobani i Ilija pl. na više mesta porušile železničku prugu Gabela-Hum-Dubrovnik i put Ljubinje-Trebinje.
⚔️ 31. 7. 1941. Zbog napada na žand. st. Glodina, ustaški odred iz Gline pobio 700 Srba (ljudi, žena i dece) u selima opštine Bužim (kod Bos. Krupe), a idućih dana taj se broj povećao na preko 1000.
⚔️ 31. 7. 1941. U Šekovićima (kod Vlasenice), po direktivi Oblasnog vojnog štaba za tuzlansku oblast, formiran Sreski vojni štab za Birač (Vlasenicu), u početku nazivan i Podštabom sektora Vlasenica-Zvornik.
⚔️ 31. 7. 1941. Oblasni vojni štab za tuzlansku oblast, sa grupom partijskih radnika i tehničkog osoblja, izašao iz Tuzle i došao u s. Mekote (kod Šekovića).
⚔️ 31. 7. 1941. Na Starčevici (kod Banje Luke) sekretar Oblasnog komiteta KPJ za Bos krajinu formirao partizanski odred, uglavnom od partijskih kadrova iz Banje Luke. Raspoređivanjem kadrova u štabove u partijska rukovodstva drugih krajeva, taj odred je u. avgustu rasformiran.
⚔️ 0. 8. 1941. Generalni sekretar KPJ Josip Broz Tito uputio direktivu Centralnom komitetu KPH: da koordinira dejstva u Lici i Bos. krajini, da šalje španske borce u Bosnu i da preduzima mere radi snabdevanja partizana odećom i obućom u zimskim uslovima. Pored toga, on traži da CK KPH odredi tri-četiri predstavnika HSS za Narodni komitet oslobođenja.
⚔️ 0. 8. 1941. U selima opštine Bosanska Bojna (kod Cazina) ustaše pobile oko 1.700 Srba (ljudi, žena i dece).
⚔️ 0. 8. 1941. Kod s. Karadorđeva (na putu Bihać-Slunj) ustaše pobile oko 1000 Srba.
⚔️ 0. 8. 1941. U selima oko V. Kladuše ustaše ubile oko 1500 Srba (ljudi, žena i dece), kao i nekoliko muslimana i Hrvata koji su se suprotstavili pokolju.
⚔️ 0. 8. 1941. U s. Prekaji (kod Drvara), odlukom Štaba gerilskih odreda za srez Bos. Grahovo i okolinu, formiran Štab gerilskih odreda za Glamoč i okolinu.
⚔️ 0. 8. 1941. Na Poniru (kod Banje Luke) sekretar Oblasnog komiteta KPJ za Bos. krajinu formirao Oblasni vojni štab za Bos. krajinu. Istovremeno je izvršen raspored kadrova za krajeve Bos. krajine u kojima se ustanak već bio jače rasplamsao.
⚔️ 0. 8. 1941. U s. Brezicima na pl. Ozrenu, po direktivi Oblasnog štaba za tuzlansku oblast, formiran Štab NOP odreda sektora Ozren.
⚔️ 0. 8. 1941. Kod Oštrelja četnici ubili člana SK KPJ i NO veća u Drvaru Vasu Kelečevića, narodnog heroja, kada je pokušao da zaštiti jednu porodicu.
⚔️ 0. 8. 1941. Novi Oblasni štab za Hercegovinu, sa grupom članova KPJ (ukupno 28 ljudi), izašao iz Mostara, preko Veleža i, na oslobođenu teritoriju gornje Hercegovine i u s. Brataču došao u kontakt sa prvim ustanicima.
⚔️ 0. 8. 1941. PK KPJ za BiH uputio proglas narodu: opširno objašnjava dotadašnji razvoj ustanka; razotkriva okupatora, koji lažima i manevrima nastoji izazvati u narodu razdor i pokolj, poziva na šire pristupanje NOP odredima.
⚔️ 0. 8. 1941. Po naređenju Štaba sarajevske oblasti od Trebevićke partizanske čete formiran Trebevićki NOP bataljon.
⚔️ 0. 8. 1941. U s. Desivoju (kod Gacka), uz pomoć OK KPJ za Nikšič, formiran Sreski štab narodne vojske i njegov savetodavni organ Narodno veće (u stvari SNO odbor).
⚔️ 0. 8. 1941. Od gerilskih grupa zbega u Bijeloj gori (kod Trebinja) formirana Lastvanska gerilska četa.
⚔️ 0. 8. 1941. Oblasni komitet KPJ za Hercegovinu, u saopštenju narodu, ogradio se od izdajničkog i razbijačkog rada šovinističkih elemenata koji su pozivali Srbe na borbu protiv muslimana.
⚔️ 0. 8. 1941. Po naređenju Štaba Drvarske brigade, gerilski odredi Sreskog štaba za Glamoč i okolinu reorganizovani u Glamočki (8) bataljon Drvarske brigade.
⚔️ 0. 8. 1941. Odlukom PK KPJ za BiH, zbog unutrašnjih slabosti, nebudnosti i nepotpunog izvršenja zadataka, raspuštene organizacije KPJ u Zenici, Varešu, Kaknju, Brezi, Visokom, Kasindolu, železičkoj radionici u Sarajevu i na železničkoj pruzi Sarajevo-Mostar. Prekidanje kontinuiteta partijskog rada usporilo je razvoj ustanka u krajevima gde su te organizacije delovale, ali su sprečene dalje masovne provale.
⚔️ 0. 8. 1941. Formiran Sreski štab gerilskih odreda Krupa i Sana, koji je objedinjavao dvadesetak seoskih gerilskih odreda u Podgrmeču.
⚔️ 0. 8. 1941. U Sarajevu, po direktivi delegata CK KPJ Svetozara Vukmanovića Tempa, MK KPJ formirao ilegalnu partijsku tehniku, koja je radila neprekidno do oslobođenja.
⚔️ 0. 8. 1941. Obnovljen MK KPJ za Travnik.
⚔️ 0. 8. 1941. U Mujdžičima (kod Jajca) počeo rad partizanske kovačnice i radionice za opravku oružja, koja je, sa manjim prekidima radila do 1944. godine.
⚔️ 0. 8. 1941. U s. Čardaku (kod Mrkonjić-Grada) formirana radionica za izradu ručnih bombi.
⚔️ 1. 8. 1941. Na Ovojcima (kod Širokog Brijega), posle zverskog mučenja u zatvoru u Mostaru, ustaše streljale sekretara MK KPJ za Mostar i člana Oblasnog komiteta KPJ za Hercegovinu Jusufa Cevra, narodnog heroja.
⚔️ 1. 8. 1941. U Ključu ustaše streljale 500 Srba.
⚔️ 2. 8. 1941. Gerilski odredi Štaba za Bos. Grahovo i okolinu zauzeli raskrsnicu puteva Vrtoče i žand. st. Lipu, i time odsekli neprijateljski garnizon u Bos. Petrovcu.
⚔️ 2. 8. 1941. Ustaše i domobrani (jačine jednog bataljona) iz Trebinja pokušali da se probiju u zbeg na pl. Viduši. Potiskujući delove Viduškog odreda narodne vojske, oni su. preko Begović-Kule, sutradan izbili na Zmijinac, ali su ovde protivnapadom razbijeni.
⚔️ 2. 8. 1941. U San. Mostu (u žitnom magacinu i na polju -šušnjar-) četa Zagrebačkog ustaškog bataljona streljala oko 800 talaca. Pokolj je nastavljen i idućih dana, tako da je u tom srezu ubijeno oko 3.000 Srba (ljudi, žena i dece).
⚔️ 2. 8. 1941. U Jablanici (kod Mostara) ustaše formirale logor-sabiralište, gde su zatvarali Srbe, koje su zatim prisilno preseljavali u Srbiju ili internirali u koncentracioni logor u Gospiću. Krajem meseca logor je rasformiran.
Hronološki zapisi se učitavaju...
