Saradnja partizana i četnika 1941.

⚔️ 0. 7. 1941. GŠ NOP odreda Jugoslavije naredio Štabu Valjevskog NOP odreda da stupi u vezu sa četnicima Draže Mihailovića i učini da dođe do sporazuma o saradnji u borbi protiv okupatora. Pokušaji Štaba Valjevskog NOP odreda ostali su bez rezultata.

⚔️ 2. 8. 1941. U s. Baljcima (kod Bileće), na sastanku komandi četa narodne vojske bilećkog sreza, izabran Sreski štab narodne vojske, i došlo do prvih razmimoilaženja sa četničkim elementima na pitanju borbe protiv okupatora.

⚔️ 18. 8. 1941. Jedan domobranski bataljon, nastupajući iz Vlasenice, ušao u Han-Pijesak, iz koga su četnici pobegli.

⚔️ 24. 8. 1941. Dva ojačana NOP odreda (ukupno oko 250 boraca) pod komandom Sreskog štaba za Birač napala Kladanj, prodrla u grad i zauzela žand. st., ali, zbog neaktivnosti četnika neprijatelj ih protivnapadom odbacio.

⚔️ 25. 8. 1941. Posle dvodnevnih borbi, jake snage neprijatelja (8 ustaških, domobranskih i nemačkih bataljona) sa pravca Sarajeva, Slav. Broda i Tuzle ovladale Dobojem, dobojskim železničkim čvorom i komunikacijama u dolini reke Bosne i Spreče. NOP odredi se povukli na Ozren i sprečili svaki pokret neprijatelja van komunikacija, dok je na Trebavi, zbog četničke izdaje, nastupilo naglo osipanje.

⚔️ 28. 8. 1941. U Doboju četnički elementi, koji su se nametnuli za rukovodioce ustanka na Trebavi, potpisali sporazum sa predstavnicima NDH o obustavi vatre. Time je ustanak na Trebavi ugušen. Manja grupa boraca se održala u Trebavskoj šumi i kasnije se prebacila na Ozren.

⚔️ 29. 8. 1941. Oko 400 partizana iz pet odreda Sreskog štaba za Birač i planinska četnička grupa (oko 100 boraca) izvršili napad na Kladanj, koji zbog neusklađenosti dejstva nije uspeo. Sutradan je napad ponovljen, ali opet bez rezultata.

⚔️ 30. 8. 1941. Partizani Sreskog štaba za Birač i Planinska četnička grupa zauzeli Vlasenicu. Posada (delovi 4. domobranskog graničkog bataljona i mesni žandarmerijski vod) razbijena i delom zarobljena.

⚔️ 0. 9. 1941. Na sastanku Oblasnog Vojnog štaba za Sarajevo i predstavnika Vojnočetničkog odreda osvetnika (majora Dangića i vojvode Babića) postignut sporazum o koordinaciji dejstva partizanskih i četničkih jedinica u istočnoj Bosni.

⚔️ 5. 9. 1941. Šest NOP odreda Birča (450 boraca) i četnički Planinski puk (oko 200 boraca) napali na Kladanj, ali, zbog napada jednog domobranskog bataljona s leđa i zbog demoralizacije četnika, napad nije uspeo.

⚔️ 5. 9. 1941. Nikšićki i Zupopivski gerilski bataljon, sa četama narodne vojske Sreskog štaba za Gacko, napali Gacko, ali ga, zbog sabotaže i izdaje četničkih vođa, nisu zauzeli. U pomoć napadnutom garnizonu iz Nevesinja se probio jedan bataljon domobranskog 13. pešadijskog puka. Pri tom je, u s. Slivlju jedna grupa boraca razoružala njegovo bočno osiguranje jačine voda.

⚔️ 5. 9. 1941. Delovi Romanijskog partizanskog bataljona i četničkog Planinskog puka zauzeli Rogaticu. Zbog četničke nediscipline, domobranska četa oko podne povratila mesto.

⚔️ 8. 9. 1941. U Beogradu predstavnici NOP-a i izaslanici četničke organizacije Draže Mihailovića vodili pregovore o mogućnostima zajedničke borbe protiv okupatora. Četnici su nastojali da partizane odvrate od akcije. Sporazum nije postignut i pregovori su prekinuti, s tim da se nastave na terenu.

⚔️ 14. 9. 1941. Birčanski NOP odredi i četnički Planinski puk izvršili neuspeo napad na Kladanj.

⚔️ 19. 9. 1941. U s. Struganiku (kod Valjeva) održan sastanak između komandanta GŠ NOP odreda Jugoslavije Josipa Broza Tita i komandanta četničkih odreda pukovnika Draže Mihailovića. Pod izgovorom da još nije vreme, Draža Mihailović odbacio predlog Josipa Broza Tita o zajedničkoj borbi partizana i četnika protiv nemačkog okupatora. Jedino je došlo do usmenog sporazuma o nenapadanju i o -lojalnom- ponašanju četnika prema partizanima.

⚔️ 20. 9. 1941. Štab NOP odreda za Bosnu i Hercegovinu, u svome Biltenu br. 2, objavio izjavu da pristaje na saradnju (vojnu i političku) sa samostalnim četničkim odredima pod uslovom da oni vode borbu ne samo protiv ustaša i okupatora nego i -protiv Srba koji su se prodali okupatorima, pa za njihovu korist ubijaju i pljačkaju muslimansko i hrvatsko stanovništvo i na taj način siju mržnju i razdor među narodima za račun okupatora-.

⚔️ 22. 9. 1941. Vlasenički i Srebrenički četnički odred napali na Zvornik, odbacili posadu (jedan domobranski bataljon, četu nemačkog landesšicen-bataljona i mesnu miliciju) preko Drine i prodrli u grad. Obezbeđenje napada od Tuzle uspešno su izvršila četiri partizanska odreda Sreskog štaba za Birač zauzevši jako branjeno uporište Caparde, Međutim, četnici su se rasuli po gradu radi pljačke, tako da ih je neprijatelj protivnapadom ubrzo odbacio iz Zvornika.

⚔️ 28. 9. 1941. Glavnina Bosansko-hercegovačke brigade NOP odreda otpočela napad na Kalinovik. Zbog neučešća četnički orijentisanih ustanika, kao i zbog intervencije domobrana i milicije iz Borča i Nevesinja Brigada je u dvodnevnim borbama pretrpela neuspeh i velike gubitke; pored ostalih, poginuo je komandant brigade Miladin Radojević, narodni heroj.

⚔️ 30. 9. 1941. Delovi Romanijskog partizanskog bataljona i četnici razbili žandarmerijsku posadu u Ustiprači i spalili žand. st. i pilanu.

⚔️ 0. 10. 1941. U Čačku, na osnovu sporazuma između VŠ NOP odreda Jugoslavije i Draže Mihailovića, formiran zajednički partizansko-četnički Operativni štab. Pod njegovu komandu stavljeni: delovi Čačanskog i Kraljevačkog NOP odreda, Jelički četnički odred i četnici pod komandom generala Ljube Novakovića. Štab rukovodio jedinicama pri napadu na Kraljevo.

⚔️ 0. 10. 1941. Po naređenju GŠ NOP odreda za BiH, objedinjavanjem jedinica Sreskog štaba za Jajce i 1 (Banjalučke) partizanske čete za Bos krajinu, formiran 3. krajiški (Jajački) NOP odred. U njegov sastav je ušao četnički bataljon -Kočić-, a kasnije su ušli i Ribnički partizanski bataljon -Soko- i Glamočki partizanski bataljon -Budućnost-.

⚔️ 1. 10. 1941. U Drinjači, na sastanku predstavnika GŠ NOP odreda za BiH i Štaba vojnočetničkog odreda u istočnoj Bosni, potpisan sporazum o saradnji partizana i četnika u istočnoj Bosni; formiran zajednički Operativni štab za rukovođenje operacijama i izdat zajednički proglas narodu sa pozivom u borbu protiv okupatora. Četnici su prihvatili dobrovoljnost u pristupanju partizanskim ili četničkim jedinicama, puno učešće naroda u izboru vlasti na oslobođenoj teritoriji i svako obustavljanje borbe protiv muslimanskog i hrvatskog stanovništva. Međutim, toga se nisu pridržavali.

⚔️ 10. 10. 1941. Delovi Kraljevačkog i Čačanskog NOP odreda sa četnicima Draže Mihailovića izvršili drugi napad na Kraljevo, prodrli u grad i posle oštrih uličnih borbi se povukli na polazne položaje.

⚔️ 11. 10. 1941. Delovi Kraljevačkog i čačanskog NOP odreda sa četnicima Draže Mihailovića izvršili drugi napad na Kraljevo, prodrli u grad i posle oštrih uličnih borbi se povukli na polazne položaje.

⚔️ 13. 10. 1941. U Srebrenici, na zboru većine građana, u prisustvu člana GŠ NOP odreda za BiH, izabran opštinski NO odbor. Njegov rad su uskoro onemogućili četnici.

⚔️ 20. 10. 1941. Vrhovni komandant NOP odreda Jugoslovije Josip Broz Tito uputio komandantu četničkih odreda jugoslovenske vojske Draži Mihailoviću predlog za sporazum o vođenju zajedničke borbe protiv okupatora. Predlog je formulisan u 12 tačaka.

⚔️ 23. 10. 1941. Delovi Romanijskog NOP odreda, sa jednim četničkim bataljonom, posle desetodnevnih borbi zauzeli Rogaticu i istovremeno sprečili intervenciju jednog domobranskog puka iz Sarajeva. Ustaško-domobranska posada se preko četničkih položaja izvukla prema Ustiprači. U borbama je, pored ostalih, poginuo komandir 1. čete Romanijskog bataljona Romanijskog NOP odreda Vitomir Milanko, narodni heroj.

⚔️ 27. 10. 1941. U s. Brajićima, na inicijativu VŠ NOP odreda Jugoslavije, održan sastanak između vrhovnog komandanta NOP odreda Jugoslavije Josipa Broza Tita i komandanta četničkih odreda Draže Mihailovića u cilju postizanja sporazuma o zajedničkoj borbi protiv okupatora. Josip Broz Tito je predložio sporazum u 12 tačaka Draža Mihailović je odbio najvažnije tačke toga predloga: zajedničke operacije i formiranje zajedničkog operativnog štaba; stvaranje NO odbora; zajednička oprema i ishrana boraca; mobilizacija. Jedino je postignut sporazum o nekim manje važnim pitanjima i o podeli ratnog plena. Na bazi toga sporazuma, VŠ NOP odreda Jugoslavije je uputio četnicima u Požegi 5000 kg žita a Štabu četnika na Ravnoj gori isporučio 500 pušaka i 24.000 puščanih metaka.

⚔️ 28. 10. 1941. Delovi Romanijskog NOP odreda i četnički delovi zauzeli s. Knežinu i odbacili vod žandarma i mesnu miliciju u Olovo.

⚔️ 0. 11. 1941. Vlada V. Britanije i vlada SSSR-a se saglasile: zajedničkim merama postići da se partizani i četnici pomire radi borbe protiv okupatora i da se partizanske jedinice potčine komandantu jugoslovenske vojske u otadžbini Draži Mihailoviću.

⚔️ 0. 11. 1941. Štab Hercegovačkog NOP odreda, preko niza sastanaka sa četničkim vođama u Hercegovini, pokušao pridobiti četnike za saradnju u borbi protiv okupatora i ustaša. Odbivši tu saradnju, četnici su se čvršće vezali za okupatora i time javno deklarisali kao izdajnici i sluge okupatora.

⚔️ 0. 11. 1941. Na Romaniji, pod rukovodstvom delegata CK KPJ i komandanta GŠ NOP odreda BiH, održano savetovanje partijskih aktivista iz istočne Bosne u vezi s pitanjima taktike partizanskog načina ratovanja i suprotstavljanja četničkom razbijačkom radu.

⚔️ 0. 11. 1941. Povodom neuspele konferencije u Vlasenici, održane 16. novembra 1941, GŠ NOP odreda za BiH obratio se otvorenim pismom svim poštenim i rodoljubivim četnicima Bosne i Hercegovine pozivajući ih da sa partizanima produže zajedničku NOB. U pismu je osuđena namera četničkih oficira da, za račun okupatora, tu borbu pretvore u borbu Srba protiv muslimana, u borbu protiv uspostavljanja narodne vlasti, a za samovlašće, osvetu, pljačku i izbegavanje borbe protiv okupatora.

⚔️ 1. 11. 1941. Delovi Romanijskog NOP odreda i NOP odreda -Zvijezda- i četiri četničke čete izvršili neuspeo napad na Olovo.

⚔️ 11. 11. 1941. U Višegradu Gorski štab četničkih odreda istočne Bosne sklopio sa izaslanikom štaba italijanskih trupa Crne Gore sporazum o nenapadanju i saradnji u borbi protiv NOP-a i obezbeđenju okupatorskih komunikacija od strane četnika.

⚔️ 16. 11. 1941. U Vlasenici, na inicijativu GŠ NOP odreda za BiH, održana konferencija predstavnika partizanskih i četničkih jedinica istočne Bosne radi raščišćavanja nesuglasica između Štaba četničkih odreda u istočnoj Bosni i GŠ NOP odreda za BiH. Konferencija nije postigla postavljeni cilj, jer su je četnici napustili kada su uvideli da će ostati u manjini, ali je razobličen izdajnički i razbijački rad četničkih vođa.

⚔️ 17. 11. 1941. Napustivši zajedničku konferenciju u Vlasenici, četnici na svojoj skupštini izabrali Privremenu upravu istočne Bosne i raskinuli sporazum od 1. X 1941. o saradnji i zajedničkom (partizansko-četničkom) Operativnom štabu za istočnu Bosnu. Ovi su time prešli na otvoreno razbijanje ustaničkih redova u istočnoj Bosni.

⚔️ 23. 11. 1941. Povodom napuštanja sporazuma o saradnji između četnika i NOP odreda u istočnoj Bosni, GŠ NOP odreda za BiH uputio pismo svim NOP odredima u Bosni i Hercegovini, u kome je objasnio petokolonaški i razbijački stav četničkog rukovodstva na konferenciji u Vlasenici i svoja nastojanja da do rascepa ne dođe, ali ne po cenu odricanja od tekovina NOP-a i interesa naroda [Pismo je, po četama, uz diskusiju, pročitano svim partizanima.].

⚔️ 26. 11. 1941. Majevički NOP odred i četnički Majevički odred izvršili zajednički napad na s. Koraj (kod Brčkog). Posada (3. bataljon domobranskog 6. pešadijskog puka), gonjena od partizana, povukla se prema Čeliću, dok su četnici ostali u Koraju, gde su pobili oko 400 ljudi, žena i dece.

⚔️ 26. 11. 1941. U pl. Borji Oblasni komitet KPJ za Bos. krajinu organizovao konferenciju komandnog kadra ustaničkih jedinica sa područja prnjavorskog i kotorvaroškog sreza. Iako su pojedini vodovi bili pod komandom četnika, formiran je partizanski bataljon i uključen u 3. krajiški NOP odred kao 6. bataljon. Kao jezgro novog bataljona poslužili su 2. i 4. partizanski odred 1. partizanske čete za Bos. krajinu.

⚔️ 27. 11. 1941. Delovi Kalinovičkog NOP odreda i četničkog Zlatiborskog odreda razbili jednu domobransku četu kod rezervoara -Bistrica- sarajevskog vodovoda. Sutradan je jedan ojačani nemački bataljon uspeo da protivnapadom povrati položaje.

⚔️ 30. 11. 1941. U Goraždu potpisan sporazum između komande četničkih snaga u Bosni i Hercegovini i predstavnika Štaba italijanskog 6. armijskog korpusa o zajedničkoj borbi protiv NOP odreda Jugoslavije.

⚔️ 7. 12. 1941. Povodom oživljavanja ustanka i prvih većih okršaja sa okupatorom, Štab Hercegovačkog NOP odreda uputio narodu Hercegovine proglas u kome mu ukazuje na četničku izdaju i na potrebu za čvrstom disciplinom i poziva ga na masovno stupanje u partizanske jedinice.

⚔️ 9. 12. 1941. Po dva bataljona Romanijskog i Kalinovičkog NOP odreda i dve četničke čete izvršili snažan napad na Pale. Otkrivši pripreme za napad i za predaju domobrana, neprijatelj je promenio raspored, zbog čega napad nije uspeo uprkos velikom zalaganju. Sledećih dana napadi su obnovljeni, ali mesto nije zauzeto.

⚔️ 10. 12. 1941. U s. Gerzovu (srez Mrkonjić-Grad), pod rukovodstvom sekretara Oblasnog komiteta KPJ za Bos. krajinu, održana konferencija komandnog kadra 3. krajiškog NOP odreda u cilju konsolidacije i čvršćeg povezivanja jedinica. Na konferenciji je sankcionisano postojanje četničkog bataljona -Kocić- u sastavu tog odreda.

⚔️ 13. 12. 1941. U s. Kraljevom Polju (sada: Partizansko Polje) kod Han-Pijeska GŠ NOP odreda za BiH održao sastanak sa komandom četničkih odreda istočne Bosne u vezi s pitanjem eventualnog pripajanja istočne Bosne Nedićevoj Srbiji. Četnici su posle duže rasprave formalno prihvatili stav da se pruži otpor i nemačkim jedinicama i nedićevcima, ali se nisu pridržavali zaključka nego su i dalje razbijali partizanske jedinice.

⚔️ 14. 12. 1941. U s. Javoranima na konferenciji komandnog kadra Banjalučkog bataljona 3. krajiškog NOP odreda došlo do sukoba sa četničkim elementima, koji su se izdvojili iz bataljona i formirali zaseban četnički bataljon.

⚔️ 17. 12. 1941. Po jedan bataljon Romanijskog NOP odreda, NOP odreda -Zvijezda- i jedan četnički bataljon zauzeli Olovo.

⚔️ 28. 12. 1941. U Vlasenici četnička -Privremena uprava istočne Bosne- održala konferenciju četničkih delegata iz istočne Bosne: pripremljena kapitulacija četnika u istočnoj Bosni i prihvaćeni uslovi Nedića i nemačkog okupatora.