SSSR i Jugoslavija

⚔️ 0. 1. 1941. CK KPJ objavio kominike br. 5 u kome ističe: narodima Jugoslavije preti opasnost od imperijalističkih osvajača a vlada Cvetković-Maček vodi politiku koja ugrožava nezavisnost Jugoslavije; zadnji je čas da se ujedine sve narodne snage u borbi za pakt o uzajamnoj pomoći sa SSSR-om, za nezavisnost Jugoslavije, demokratizaciju zemlje, za ravnopravnost nacionalno ugnjetenih naroda, za stvaranje prave narodne vlade; komunisti treba da budu inicijatori i organizatori u borbi za jedinstvo masa odozdo i za ostvarenje postavljenih zahteva.

⚔️ 17. 1. 1941. Sovjetska vlada upozorila nemačku vladu da SSSR smatra istočni deo Balkana (Bugarsku i crnomorske moreuze) zonom svoje bezbednosti i da ne može ostati neaktivna u događajima na tom prostoru.

⚔️ 0. 2. 1941. CK KPJ izdao proglas povodom sprovođenja odluke vlade Kraljevine Jugoslavije (vlada Cvetković-Maček) o odvođenju u koncentracione logore oko 2000 komunista pod maskom vojne mobilizacije. U proglasu se ističe: vlada Cvetković-Maček ovom i drugim merama potkopava nezavisnost zemlje; narod i vojska se pozivaju da ujedine sve snage u borbi za pakt o uzajamnoj pomoći sa SSSR-om, protiv rata i pete kolone; protiv skupoće, terora i progona radničke klase i koncentracionih logora; za jedinstvo svih miroljubivih i naprednih snaga u borbi za mir, slobodu, demokratska prava i nacionalnu ravnopravnost.

⚔️ 4. 2. 1941. Poslanik vlade Kraljevine Jugoslavije u Moskvi Milan Gavrilović obavestio svoju vladu o toku pregovora sa vladom SSSR-a, ističući da je sovjetska vlada, po ličnom naređenju Staljina, odustala od sklapanja pakta o uzajamnoj pomoći sa vladom Kraljevine Jugoslavije i da nudi samo pakt o neutralnosti.

⚔️ 0. 3. 1941. CK KPJ izdao proglas -Protiv kapitulacije - za pakt o uzajamnoj pomoći sa Sovjetskim Savezom-. U proglasu se narodi Jugoslavije upozoravaju na izdaju vlade i ističe da se nezavisnost zemlje može spasti ako se sa SSSR-om zaključi pakt o uzajamnoj pomoći i zbaci izdajnička a uspostavi narodna vlada. Pozivaju se građani, uključujući i vojsku, da organizuju protestne skupštine i mitinge i zbiju se u jedinstven pokret radi ostvarenja tih zahteva.

⚔️ 2. 3. 1941. Vlada SSSR-a izjavila bugarskoj vladi da ulazak nemačkih trupa u Bugarsku smatra proširenjem rata.

⚔️ 25. 3. 1941. Vlada SSSR-a i vlada Turske objavile deklaraciju o prijateljstvu.

⚔️ 27. 3. 1941. Talas demonstracija i manifestacija zahvatio celu zemlju. U Beogradu narodne mase ističu zahteve koje je postavila KPJ: raskid sa Trojnim paktom, demokratska prava i slobode, naslon na SSSR, hitno preduzimanje mera za odbranu zemlje.

⚔️ 27. 3. 1941. U Berlinu, u nemačkoj Vrhovnoj komandi oružane sile, održano savetovanje o situaciji u Jugoslaviji, na kome je vođa Trećeg Rajha Adolf Hitler saopštio svoju odluku da što pre napadne Jugoslaviju i razbije je i vojnički i kao državu. Udar je trebalo izvršiti s nemilosrdnom žestinom i munjevitom brzinom. Avijacija je, pored ostalog, imala zadatak da razori Beograd. Vojnu pomoć tražiti od vlada Italije, Mađarske i Bugarske, kojima staviti u izgled pripajanje pojedinih delova Jugoslavije, dok bi glavni zadatak Rumunije bio zaštita od eventualne intervencije SSSR-a. Zbog napada na Jugoslaviju, napad na SSSR odložio bi se za četiri nedelje.

⚔️ 30. 3. 1941. CK KPJ izdao proglas u kome se, u cilju odbrane zemlje, od Simovićeve vlade zahteva: pakt o uzajamnoj pomoći sa SSSR-om; ukidanje svih vanrednih zakona i davanje narodima Jugoslavije demokratskih i nacionalnih prava i sloboda; sloboda sindikalnog i političkog organizovanja; potpuna amnestija svih političkih i vojnih osuđenika i povratak španskih dobrovoljaca iz francuskih logora; stavljanje pod sud svih petokolonaša; čišćenje državnog i vojnog aparata od svih protivnarodnih elemenata i tuđih agenata.

⚔️ 0. 4. 1941. Generalni sekretar KPJ Josip Broz Tito obavestio Kominternu o odluci CK KPJ da se okupatoru pruži otpor pa ma koliko on bio jak.

⚔️ 1. 4. 1941. Otpravnik poslova SSSR-a u Beogradu Viktor Lebedjev predao predsedniku vlade Kraljevine Jugoslavije Dušanu Simoviću poruku da so u SSSR uputi delegacija radi sklapanja ugovora o uzajamnoj pomoći. To je bio odgovor na ponudu koju je Dušan Simović učinio Lebedjevu ranije.

⚔️ 6. 4. 1941. U Moskvi potpisan pakt o prijateljstvu i nenapadanju između vlade SSSR-a i vlade Kraljevine Jugoslavije. Pakt je u ime vlade SSSR-a potnisao Vjačeslav Molotov, ministar inostranih poslova, a u ime vlade Kraljevine Jugoslavije Milan Gavrilović, jugoslovenski poslanik u Moskvi.

⚔️ 12. 4. 1941. U Moskvi potpisan petogodišnji pakt o neutralnosti između vlada SSSR-a i Japana.

⚔️ 23. 4. 1941. Predsednik vlade V. Britanije Vinston Čerčil uputio predsedniku vlade SSSR-a Josifu Visarionoviču Staljinu pismo u kome ga obaveštava da nemačka vlada priprema napad na SSSR.

⚔️ 0. 5. 1941. U Jugoslaviju stigla nemačka Viša komanda 65 za naročitu upotrebu (704, 714. i 717. divizija u Srbiju i 718. divizija u Bosnu, Hrvatsku i Srem), kao stalna okupaciona snaga, a iz Jugoslavije, do 22. juna, zbog napada na SSSR, povučene snage koje su učestvovale u. aprilskom ratu.

⚔️ 9. 5. 1941. Vlada SSSR-a otkazala boravak diplomatskim predstavnicima fašističke vlade Bugarske u Moskvi.

⚔️ 22. 5. 1941. Vlada Trećeg Rajha i vlada Finske potpisale sporazum o koordinaciji vojnih dejstava dveju armija prilikom napada na SSSR. Kao kompenzaciju za učešće u napadu na SSSR Nemačka obećala Finskoj, pored Karelijske prevlake i lenjingradske oblasti, i istočnu Kareliju.

⚔️ 0. 6. 1941. U proglasu povodom napada Nemačke na SSSR Šatorov ne poziva makedonski narod na oružanu borbu, već samo na -solidarnost- i -simpatije- prema sovjetskom narodu, završavajući ga parolom -da živi slobodna sovjetska Makedonija-. Proglas je izdao sa potpisom -Pokrajiski komitet Radničke partije Makedonije-, čime je samovlasno izmenio naziv PK KPJ za Makedoniju, jer je nastojao da KPJ u Makedoniji bude sastavni deo Bugarske radničke partije. Proglas nije prihvaćen od članova KPJ.

⚔️ 0. 6. 1941. U s. Vitomirici (kod Peći) održan prošireni sastanak Oblasnoe komiteta KPJ za Kosovo i Metohiju. Posle analiziranja dotadašnjeg rada i političke situacije u toj oblasti, postavljeni su zadaci: da se popularise SSSR, razbije vera šiptarskih masa u fašističku Nemačku, pripreme uslovi i teren za oružane akcije, ojačaju partijske organizacije, prodre u krajeve gde još nema partijskih organizacija i pojača rad među omladinom.

⚔️ 0. 6. 1941. PK KPJ za Crnu Goru. Boku i Sandžak uputio proglas narodu pozivajući ga da pod rukovodstvom KPJ zbije svoje redove, ostvari čvrsto jedinstvo u borbi protiv okupatora i njegovih slugu, za svoje nacionalno oslobođenje, udružen sa svim porobljenim narodima Jugoslavije i Balkana, a u savezu sa velikim Sovjetskim Savezom. U proglasu se apeluje na radni narod Crne Gore, Boke i Sandžaka da jača -borbeni savez radnika i seljaka u borbi za ostvarenje sovjetske vlasti i konačan obračun sa kapitalističkim sistemom-.

⚔️ 0. 6. 1941. CK KPH izdao proglas povodom napada Nemačke na Sovjetski Savez, pozivajući hrvatski narod da odbije svaku pomoć fašističkim okupatorima u borbi protiv Sovjetskog Saveza.

⚔️ 15. 6. 1941. Predsednik vlade V. Britanije Vinston Čerčil, uputio predsedniku SAD Franklinu Ruzveltu poruku o predstojećem napadu Nemačke na SSSR. Ruzvelt mu je odgovorio da će obe sile priznati SSSR kao saveznika.

⚔️ 18. 6. 1941. Šef Gestapoa Trećeg Rajha uputio direktivu svim podređenim ustanovama, pa i onim u Jugoslaviji, da budu spremne za masovna hapšenja u određenom trenutku. Time je on hteo razbiti organizacije komunističkih partija i sprečiti otpor u okupiranim zemljama pri napadu Nemačke na SSSR.

⚔️ 19. 6. 1941. Jugoslovenski poslanik u Carigradu uputio izbegličkoj vladi Kraljevine Jugoslavije izveštaj o stanju u Jugoslaviji, ističući da KPJ ima snažan uticaj u narodu i da se može očekivati masovan ustanak čim Nemačka napadne SSSR.

⚔️ 22. 6. 1941. U ranim jutarnjim časovima nemačka vojska iznenada napala SSSR. Jake formacije nemačke avijacije otpočele su da bombarduju aerodrome, pomorske baze (Sevastopol, Kronštat, Izmail), železničke čvorove, gradove pribaltičkih republika, Belorusije, Ukrajine, Moldavije, Krima i dr.

⚔️ 22. 6. 1941. Fašistička vlada Kraljevine Italije objavila rat SSSR-u.

⚔️ 22. 6. 1941. U Beogradu, u Molerovoj ulici, održana sednica Politbiroa CK KPJ na kojoj su, povodom napada Nemačke na SSSR, razmatrane mere koje Partija mora preduzeti Rešeno je da CK KPJ i ostali centralni i pokrajinski komitet objave proglase sa pozivom na sveopšti narodni ustanak. Sednicom je rukovodio generalni sekretar KPJ Josip Broz Tito.

⚔️ 22. 6. 1941. Povodom napada Nemačke na SSSR, CK KPJ izdao proglas u kome se kaže: -Vi koji stenjete pod okupatorskom čizmom, svi vi koji ljubite slobodu i nezavisnost, koji nećete fašističkog ropstva - znajte da je kucnuo čas borbe za vaše oslobođenje od fašističkih osvajača... Proleteri sviju krajeva Jugoslavije, na svoja mesta - vi prve borbene redove! Zbijte čvrsto svoje redove oko vaše avangarde, KP Jugoslavije!... Spremajte se hitno za poslednji i odlučni boj! Uništavajte fašiste!-.

⚔️ 22. 6. 1941. U govoru preko radija predsednik vlade V. Britanije Vinston Čerčil izjavio da će V. Britanija ukazati maksimalnu pomoć SSSR-u.

⚔️ 22. 6. 1941. MK KPJ za Prilep održao sastanak u vezi s napadom Nemačke na SSSR, zauzeo stav da se otpočne sa pripremama za oružanu borbu i formirao Mesni vojni štab.

⚔️ 22. 6. 1941. MK KPJ za Skoplje održao partijsko savetovanje kome su prisustvovali članovi MK, svi sekretari partijskih ćelija i pojedini članovi KPJ. Pošto je izvršena analiza novonastale situacije, u vezi s napadom Nemačke na SSSR. zauzet je stav da je za komuniste nastao odlučan momenat u pogledu pripreme za oružanu borbu.

⚔️ 22. 6. 1941. U Zaječaru održana okružna konferencija SKOJ-a. Istog dana, povodom napada Nemačke na SSSR, OK KPJ za Zaječar izdao letak u kome poziva narod Timočke krajine da se pripremi za oružanu borbu.

⚔️ 22. 6. 1941. Kominterna uputila telegram Centralnom komitetu KPJ: traži preduzimanje svih potrebnih mera da bi se poduprla i olakšala pravedna borba sovjetskog naroda.

⚔️ 22. 6. 1941. Povodom napada Nemačke na Sovjetski Savez, CK KPS izdao proglas slovenačkom narodu pozivajući ga da dotadašnji otpor pretvori u svenarodni rat protiv okupatora.

⚔️ 22. 6. 1941. PK KPJ za Srbiju, na dan napada Nemačke na Sovjetski Savez, doneo odluku i preduzeo mere da se sklanjaju svi članovi Partije i simpatizeri koji su dotada živeli ilegalno ili poluilegalno, a kojima je pretila opasnost da budu pohvatani od Gestapoa. Istog dana u unutrašnjost upućeni kuriri sa porukom PK.

⚔️ 23. 6. 1941. Povodom nemačkog napada na SSSR, u selima Šmartnom, Kašelj u i Sostru (kod Ljubljane) održane demonstracije protiv italijanskog i nemačkog okupatora.

⚔️ 23. 6. 1941. Kod Petrovgrada (sada: Zrenjanin) održan sastanak PK KPJ za Vojvodinu na kome je odlučeno: da se ubrzaju pripreme za oružani ustanak; da se vojne desetine po selima i gradovima pretvaraju u partizanske desetine i odrede; da se članovi KPJ i SKOJ-a i kompromitovani drugovi uključe u odrede ili da pređu u potpunu ilegalnost; da se mesto Vojnog komiteta pri PK KPJ formira Štab NOP odreda za Vojvodinu, što je uskoro i učinjeno. Data je direktiva za formiranje štabova pri okružnim i sreskim komitetima KPJ, a narodima Vojvodine je upućen proglas s pozivom na borbu. [Po neprijateljskim podacima je sastanak PK održan nekoliko dana posle nemačkog napada na SSSR, a po drugim podacima 22. juna.]

⚔️ 24. 6. 1941. Predsednik SAD Franklin Ruzvelt na konferenciji za štampu, izjavio da će SAD ukazati svaku pomoć SSSR-u u ratu protiv Nemačke.

⚔️ 25. 6. 1941. U Tokiju, na imperijalnoj konferenciji, odlučeno da se Japan ne pridruži Nemačkoj u napadu na SSSR, već da tu povoljnu priliku iskoristi za okupaciju francuske Indokine.

⚔️ 27. 6. 1941. Vlada Kraljevine Mađarske objavila rat SSSR-u.

⚔️ 0. 7. 1941. Oblasni komitet KPJ za Hercegovinu izdao proglas narodu u kome se, između ostalog, kaže da su nov talas ustaških pokolja u Hercegovini i pojačani teror u vezi sa napadom Nemačke na SSSR digli čitave krajeve u istočnoj Hercegovini na odbranu golih života. U tom narodnom otporu, koji organizuje KPJ, Oblasni komitet vidi perspektivu brzog zaustavljanja pokolja, te poziva muslimane i Hrvate da se pridruže Srbima u borbi protiv okupatora i ustaša.

⚔️ 0. 7. 1941. U Nišu članovi SKOJ-a usred dana polili bojom mapu na kojoj su nemačke okupacione vlasti ucrtavale pravce nastupanja nemačkih trupa u SSSR.

⚔️ 0. 7. 1941. CK KPH izdao narodu proglas u kome ga poziva na oružanu borbu protiv okupatora i njegovih slugu, ističući za primer borbu naroda Sovjetskog Saveza protiv fašističke Nemačke.

⚔️ 1. 7. 1941. CK SKOJ-a izdao proglas -Sve za poraz fašističkih razbojnika! Sve za pobedu pravedne stvari Sovjetskog Saveza - za oslobođenje naših naroda!- U proglasu se omladina Jugoslavije poziva na jedinstvo, na otpor okupatoru i na spremnost za opšti narodni ustanak.

⚔️ 10. 7. 1941. Otpočela bitka za Smolensk (trajala do 8. avgusta), u kojoj su okružene sovjetske snage (16. i 20. armija), posle višednevnih ogorčenih borbi, uspele da se probiju preko r. Onjepra na istok.

⚔️ 11. 7. 1941. Vlada SSSR-a i vlada V. Britanije uputile ultimatum iranskoi vladi: traže proterivanje Nemaca iz Irana.

⚔️ 12. 7. 1941. U Moskvi potpisana konvencija o uzajamnoj pomoći između vlada SSSR-a i V. Britanije.

⚔️ 17. 7. 1941. Vlada SSSR-a uspostavila diplomatske odnose sa izbegličkom vladom Kraljevine Jugoslavije u Londonu.

⚔️ 18. 7. 1941. Predsednik vlade SSSR-a Josif Visarionovič Staljin uputio pismo predsedniku vlade V. Britanije Vinstonu Čerčilu: tražio da V. Britanija otvori drugi front na zapadu (u severnoj Francuskoj) i na severu Evrope (na Arktiku).

⚔️ 18. 7. 1941. U Londonu potpisan sporazum između vlade SSSR-a i izbegličke vlade Čehoslovačke: sovjetska vlada se obavezala da će ukazati pomoć čehoslovačkim narodima u borbi protiv fašističkih okupatora.

⚔️ 20. 7. 1941. Predsednik vlade V. Britanije Vinston Čerčil odgovorio predsedniku vlade SSSR-a, Josifu Visarionoviču Staljinu da Nemci imaju u Francuskoj 40 divizija i da Britanci nemaju mogućnosti da otvore drugi front ni u Francuskoj, niti na Arktiku.

⚔️ 30. 7. 1941. U Londonu predstavnici izbegličke vlade Poljske i vlade SSSR-a potpisali sporazum o uspostavljanju diplomatskih odnosa, o uzajamnoj pomoći u borbi protiv Nemačke, o formiranju poljskih jedinica na teritoriji SSSR-a i o poništavanju sovjetsko-nemačkog ugovora od 1939. godine koji se odnosi na poljske granice.

⚔️ 2. 8. 1941. Vlada SAD obavestila vladu SSSR-a o svojoj odluci da joj ukaže ekonomsku pomoć u borbi protiv fašističke agresije.

⚔️ 10. 8. 1941. Otpočele sedamdesetodnevne borbe za Odesu između sovjetske Primorske armije (koju je podržavala Crnomorska flota) i rumunske 4. armije.

⚔️ 17. 8. 1941. Generalni sekretar KPJ Josip Broz Tito depešom obavestio Kominternu o razvoju ustanka i zverstvima okupatora u Jugoslaviji.

⚔️ 23. 8. 1941. Generalni sekretar KPJ Josip Broz Tito depešom obavestio Kominternu o toku ustanka i borbama u Jugoslaviji i tražio pomoč u oružju.

⚔️ 25. 8. 1941. Britansko-sovjetske trupe ušle u Iran.

⚔️ 29. 8. 1941. Vlade SSSR-a, V. Britanije i Irana potpisale primirje.

⚔️ 31. 8. 1941. Generalni sekretar KPJ Josip Broz Tito obavestio Kominternu o pripremama za stvaranje Narodnog komiteta oslobođenja, koji će biti neka vrsta centralne narodne vlasti.

⚔️ 0. 9. 1941. Generalni sekretar KPJ Josip Broz Tito obavestio Kominternu da su narodne mase razočarane u vođstvu bivših građanskih partija; da KPJ mobiliše sve snage za borbu protiv raspirivanja šovinizma i da sarađuje sa delom vodstva nekih građanskih partija u Srbiji i Sloveniji radi zajedničke borbe protiv okupatora; da je stav KPJ: borba protiv okupatora sastavni je deo borbe za slobodu i ravnopravnost naroda Jugoslavije, te se ona može ostvariti -samo na bazi bratskog sporazuma svih naroda Jugoslavije-.

⚔️ 4. 9. 1941. Generalni sekretar KPJ Josip Broz Tito obavestio Kominternu o sporazumu četnika i nemačkih okupacionih vlasti za borbu protiv partizana i o stvaranju kvislinških snaga Milana Nedića.

⚔️ 8. 9. 1941. U Biltenu GŠ NOP odreda Jugoslavije objavljen članak komandanta GŠ NOP odreda Jugoslavije Josipa Broza Tita -Borba partizana protiv nemačkih osvajača na istočnom frontu-, u kome se na osnovu iskustava sovjetskih partizana daju opšta uputstva o partizanskom ratovanju.

⚔️ 15. 9. 1941. Predsednik vlade SSSR-a Josif Visarionović Staljin uputio predsedniku vlade V. Britanije Vinstonu Čerčilu pismo u kome je tražio da V. Britanija otvori drugi front na Zapadu ili da se preko Arhangelska ili Irana uputi u SSSR dvadeset pet do trideset divizija.

⚔️ 24. 9. 1941. Vlada SSSR-a izjavila da usvaja principe Atlantske povelje, sadržane u deklaraciji predsednika SAD Franklina Ruzvelta i predsednika britanske vlade Vinstona Čerčila.

⚔️ 24. 9. 1941. U Londonu održana saveznička konferencija, na kojoj su predstavnici vlada Australije, Kanade, V. Britanije, Novog Zelanda, SSSR-a i Južnoafričke Unije i predstavnici izbegličkih vlada ČSR, Belgije, Grčke, Luksemburga, Holandije, Norveške, Poljske, Jugoslavije i Slobodne Francuske potpisali Atlantsku povelju i time se obavezali da će im ona poslužiti kao politički program za vreme rata [Velike kolonijalne sile, i pored toga što su svečano proklamovale principe Atlantske povelje, nisu želele da zavisnim i poluzavisnim narodima u okviru svojih imperija priznaju pravo na suverenitet i pravo na izbor oblika vladavine, kako je to bilo predviđeno 3. tačkom Atlantske povelje.].

⚔️ 27. 9. 1941. Zaključen je vojni sporazum između vlada SSSR-a i izbegličke vlade Čehoslovačke Republike kojim je predviđeno stvaranje čehoslovačkog korpusa na teritoriji SSSR-a.

⚔️ 27. 9. 1941. Vlada SSSR-a uputila notu De Golovom Nacionalnom komitetu: priznaje Slobodnu Francusku i namerava da joj ukaže svaku pomoć kako u borbi protiv Nemačke i njenih saveznika tako i, posle potpune pobede nad zajedničkim neprijateljem, pri uspostavljanju nezavisne i velike Francuske.

⚔️ 29. 9. 1941. U Moskvi otpočela trodnevna konferencija predstavnika SSSR-a, SAD i V. Britanije o načinu pružanja britansko-američke pomoći SSSR-u.

⚔️ 0. 10. 1941. U štab Draže Mihailovića, komandanta četničkih odreda, stigli majori bivše jugoslovenske vojske Zaharije Ostojić i Mirko Lalatović i engleski kapetan Hadson. Poruka komande za Bliski istok koju je doneo kapetan Hadson, glasila je: -Jugosloveni treba da se bore za Jugoslaviju, a ne da se borba pretvori u pobunu komunista za Sovjetsku Rusiju-.  

⚔️ 0. 10. 1941. Na Luburića polju (na pl. Romaniji) Romanijski NOP odred, po naređenju VŠ NOP odreda Jugoslavije, uredio aerodrom radi prelaska nekih avijatičara NDH [Jednom od njih, prilikom preleta iz Zagreba u Sarajevo, avion je oštećen nad slobodnom teritorijom kod Prnjavora. Pilot je nastavio da se bori kao partizan, a avion su, iz neznanja, uništili seljaci iako se kvar mogao lako otkloniti.], a kasnije radi očekivanog spuštanja sovjetskih aviona.

⚔️ 20. 10. 1941. Vlada SSSR-a proglasila opsadno stanje u Moskvi i prešla u Kujbišev.

⚔️ 25. 10. 1941. Predsednik vlade V. Britanije Vinston Čerčil preko britanskog ambasadora u Moskvi, obavestio Predsednika vlade SSSR-a Josifa Visarionoviča Staljina da V. Britanija nema mogućnosti da preko Arhangelska ili Irana uputi u SSSR 25-30 divizija.

⚔️ 0. 11. 1941. Vlada V. Britanije i vlada SSSR-a se saglasile: zajedničkim merama postići da se partizani i četnici pomire radi borbe protiv okupatora i da se partizanske jedinice potčine komandantu jugoslovenske vojske u otadžbini Draži Mihailoviću.

⚔️ 7. 11. 1941. Predsednik SAD Franklin Ruzvelt izjavio da je odbrana SSSR-a od životne važnosti za zaštitu SAD.

⚔️ 7. 11. 1941. U Kujbiševu, na proslavi dana velike. oktobarske socijalističke revolucije, maršal SSSR-a Kliment Vorošilov istakao da će uskoro doći vreme kada će se svi slovenski narodi dići pod partizansku zastavu -kao što su to učinili jugoslovenski partizani-.

⚔️ 11. 11. 1941. U SSSR-u otpočele emisije radio-stanice -Slobodna Jugoslavija-.

⚔️ 13. 11. 1941. U Londonu, izbeglička vlada Kraljevine Jugoslavije molila vladu V. Britanije da od vlade SSSR-a traži da se partizani Jugoslavije potčine komandantu jugoslovenske vojske u otadžbini [Početkom novembra je izbeglička vlada Kraljevine Jugoslavije Komandu četničkih odreda jugoslovenske vojske preimenovala u Komandu jugoslovenske vojske u otadžbini.] Draži Mihailoviću.

⚔️ 13. 11. 1941. Izbeglička vlada Kraljevine Jugoslavije je naredila svome poslaniku u SSSR-u da od vlade SSSR-a traži da ona zahteva da se partizani Jugoslavije potčine komandantu jugoslovenske vojske u otadžbini Draži Mihailoviću.

⚔️ 16. 11. 1941. Nemačke snage zauzele Kerč i osvojile Kerčansko poluostrvo (u SSSR-u).

⚔️ 17. 11. 1941. U Kujbiševu poslanik izbegličke vlade Kraljevine Jugoslavije zatražio od vlade SSSR-a da interveniše kod jugoslovenskih partizana da se potčine komandantu jugoslovenske vojske u otadžbini Draži Mihailoviću.

⚔️ 18. 11. 1941. U Kujbiševu, ambasador V. Britanije tražio od vlade SSSR-a da se partizani Jugoslavije stave pod komandu komandanta jugoslovenske vojske u otadžbini Draže Mihailovića.

⚔️ 19. 11. 1941. Otpočela protivofanziva sovjetske 4, 52. i 54. armije kod Tihvina, u toku koje su nemačke snage odbačene na liniju r. Volhov-Novgorod.

⚔️ 20. 11. 1941. Radio-Moskva emitovala pozdrav sovjetskih partizana svojim drugovima - jugoslovenskim partizanima.

⚔️ 21. 11. 1941. Nemačke snage zauzele Rostov (u SSSR-u).

⚔️ 24. 11. 1941. U Kujbiševu, britanska vojna misija podnela vladi SSSR-a memorandum, zahtevajući da se partizani Jugoslavije hitno potčine komandantu jugoslovenske vojske u otadžbini Draži Mihailoviću, koga vlada V. Britanije smatra jedino mogućim vođom otpora u Jugoslaviji.

⚔️ 25. 11. 1941. Generalni sekretar KPJ Josip Broz Tito uputio telegram Kominterni povodom vesti Radio-Moskve da je Draža Mihailović vođa svih snaga pokreta otpora i da vodi borbu protiv okupatora.

⚔️ 26. 11. 1941. Radio-London objavio da je vlada V. Britanije ovlašćena od vlade SSSR-a da pozdravljajući i ohrabrujući ustanak u Jugoslaviji istakne -da je u interesu i sovjetske vlade da dođe do jedinstva u toj zemlji-.

⚔️ 16. 12. 1941. U Moskvi otpočela trodnevna konferencija između predsednika vlade SSSR-a i ministra spoljnih poslova V. Britanije. Sovjetske zahteve: da V. Britanija prizna granice koje je SSSR imao uoči nemačke agresije; da se uspostavi sovjetsko-finska granica iz 1941; da Rumunija vrati SSSR-u Besarabiju itd. - engleska delegacija je odbacila, izgovarajući se da su oni protivni Atlantskoj povelji.

⚔️ 29. 12. 1941. VŠ NOP odreda Jugoslavije depešom obavestio Kominternu o nemačkoj ofanzivi u Srbiji, gubitku slobodne teritorije, borbama protiv četnika, formiranju 1. proleterske NOU brigade i tražio materijalnu pomoć od SSSR-a.

⚔️ 30. 12. 1941. Sovjetske trupe povratile poluostrvo i grad Kerč.

⚔️ 1. 1. 1942. U Vašingtonu, na konferenciji predstavnika vlada SAD, V. Britanije, SSSR-a, Kine i još 22 zastupljene države, potpisana Deklaracija Ujedinjenih nacija. Potpisnice su preuzele obavezu da će rat protiv sila Osovine i njihovih pristalica nastaviti do kapitulacije neprijatelja i da neće zasebno zaključivati mir ili primirje. Na kraju se kaže da ovu deklaraciju mogu da prihvate i svi drugi narodi koji sada ili u budućnosti pruže materijalnu pomoć ili doprinos borbi protiv hitlerizma.

⚔️ 1. 1. 1942. CK KPJ uputio direktivno pismo Centralnom komitetu KP Slovenije: obaveštava ga o toku i rezultatima tzv. I neprijateljske ofanzive i o ulozi četnika; zahteva brižnije čuvanje kadrova; nalaže da se pojača organizaciono učvršćenje Partije i naglašava njena rukovodeća uloga, da se razvija OF, pojača mobilizacija u NOP odrede, radi na formiranju proleterskih bataljona; ukazuje na greške CK KP Slovenije (nedovoljan rad na jačanju NOP odreda, kasno preduzimanje mera za čuvanje kadrova, pogrešni stavovi u rezoluciji OF) i na potrebu da se pojača organizacija u Slovenačkom primorju i uspostavi veza sa KP Italije i sa KP Austrije u Koruškoj; traži da se odlučnije kritikuje politika izbegličke vlade Kraljevine Jugoslavije i njenih eksponenata u zemlji i da se ističe povezanost NOB-a sa borbom naroda SSSR-a.

⚔️ 5. 1. 1942. VŠ NOP odreda Jugoslavije izdao Komandi mesta Sokolac naređenje da pomoćni aerodrom kod Sokolca hitno osposobi za spuštanje sovjetskih aviona koji bi doneli obećanu pomoć. Taj aerodrom treba da posluži i nekim avijatičarima koje je KPJ pridobila u domobranskoj avijaciji i koji su bili spremni da u svojim aparatima pređu na stranu partizana.

⚔️ 18. 1. 1942. U Berlinu predstavnici fašističke Nemačke, Italije i Japana potpisali vojnu konvenciju kojom su određene osnovne linije zajedničkih operacija protiv antifašističke koalicije s tim što je Japan u odnosu na Sovjetski Savez ostao i dalje u položaju iščekivanja.

⚔️ 22. 1. 1942. Sovjetska vlada sa čehoslovačkim predstavnicima zaključila sporazum o zajmu za izdržavanje ćehoslovačkih vojnih jedinica koje su se nalazile na teritoriji Sovjetskog Saveza.

⚔️ 29. 1. 1942. Potpisan ugovor o savezu između SSSR-a. V. Britanije i Irana: predviđeno je da britansko-sovjetske snage napuste Iran u roku od 6 meseci po okončanju rata protiv sila Osovine, a iranska vlada se obavezala da SSSR-u i V. Britaniji dozvoli neograničenu upotrebu, kontrolu i održavanje svih komunikacija, aerodroma i pristaništa na svojoj teritoriji.

⚔️ 0. 2. 1942. Kominterna telegramom zatražila cd CK KPJ informaciju o aerodromima na koje bi se mogli spustiti sovjetski avioni koji donose pomoč u oružju i municiji.

⚔️ 5. 2. 1942. Izbeglička vlada Kraljevine Jugoslavije zatražila od svog poslanika u Moskvi, da, budno motreći, na vreme otkrije eventualnu pomoć SSSR-a partizanima.

⚔️ 13. 2. 1942. Kominterna telegramom zatražila od CK KPJ da VŠ NOP i DV Jugoslavije da narodima porobljene Evrope uputi proglas s pozivom u borbu protiv okupatora.

Hronološki zapisi se učitavaju...