Josif Staljin

⚔️ 4. 2. 1941. Poslanik vlade Kraljevine Jugoslavije u Moskvi Milan Gavrilović obavestio svoju vladu o toku pregovora sa vladom SSSR-a, ističući da je sovjetska vlada, po ličnom naređenju Staljina, odustala od sklapanja pakta o uzajamnoj pomoći sa vladom Kraljevine Jugoslavije i da nudi samo pakt o neutralnosti.

⚔️ 23. 4. 1941. Predsednik vlade V. Britanije Vinston Čerčil uputio predsedniku vlade SSSR-a Josifu Visarionoviču Staljinu pismo u kome ga obaveštava da nemačka vlada priprema napad na SSSR.

⚔️ 18. 7. 1941. Predsednik vlade SSSR-a Josif Visarionovič Staljin uputio pismo predsedniku vlade V. Britanije Vinstonu Čerčilu: tražio da V. Britanija otvori drugi front na zapadu (u severnoj Francuskoj) i na severu Evrope (na Arktiku).

⚔️ 20. 7. 1941. Predsednik vlade V. Britanije Vinston Čerčil odgovorio predsedniku vlade SSSR-a, Josifu Visarionoviču Staljinu da Nemci imaju u Francuskoj 40 divizija i da Britanci nemaju mogućnosti da otvore drugi front ni u Francuskoj, niti na Arktiku.

⚔️ 15. 9. 1941. Predsednik vlade SSSR-a Josif Visarionović Staljin uputio predsedniku vlade V. Britanije Vinstonu Čerčilu pismo u kome je tražio da V. Britanija otvori drugi front na Zapadu ili da se preko Arhangelska ili Irana uputi u SSSR dvadeset pet do trideset divizija.

⚔️ 25. 10. 1941. Predsednik vlade V. Britanije Vinston Čerčil preko britanskog ambasadora u Moskvi, obavestio Predsednika vlade SSSR-a Josifa Visarionoviča Staljina da V. Britanija nema mogućnosti da preko Arhangelska ili Irana uputi u SSSR 25-30 divizija.

⚔️ 12. 8. 1942. U Moskvi otpočeli višednevni razgovori (Moskovska konferencija) između predsed nika vlade SSSR-a Josifa Visarionoviča Staljina, predsednika britanske vlade Vinstona Čerčila i Averela Harimana, izaslanika predsednika SAD, na kome su razmatrani opšti planovi budućih saveznih operacija, Čerčil je Staljina upoznao sa predstojećim iskrcavanjem u Severnu Afriku i sa otvaranjem drugog fronta u Evropi u toku 1943.

⚔️ 17. 8. 1943. U Kvebeku (Kanada) otpočeli konferisanje predsednik SAD Franklin Ruzvelt i predsednik vlado V. Britanije Vinston Čerčil. Razmotrene su mere za dalje vođenje rata. Pored ostalog, uspostavljena je zajednička komanda za istočnu Aziju; utvrđen je dan početka invazije u Francuskoj; napuštena je ideja o desantu na Balkanu; odlučeno da se predsedniku vlade SSSR-a Josifu Visarionoviću Staljinu predloži da se u Moskvi sastanu ministri inostranih poslova triju vlada i razmotre probleme posleratne saradnje među narodima. U odnosu na Jugoslaviju rešeno je da se preduzme izmirenje četnika i partizana, da buduća moskovska konferencija ministara zauzme zajednički stav prema ratu u Jugoslaviji, da se partizani i četnici bore protiv Nemaca svaki na svom području; da se izbegličkoj vladi uskrati podrška u pogledu vojne intervencije u Jugoslaviji. Konferencija je završena 24. avgusta.

⚔️ 28. 11. 1943. U Teheranu (u Iranu) otpočela poznata Teheranska konferencija između predsednika SAD Franklina Ruzvelta, predsednika vlade V. Britanije Vinstona Čerčila i predsednika vlade SSSR-a Josifa Visarionoviča Staljina, Na konferenciji, koja je trajala do 1. decembra, razmatrana su pitanja: dalje vođenje rata protiv Nemačke, posleratno uređenje Evrope, Organizacija ujedinjenih nacija, kao i pitanje Jugoslavije. Odlučeno je da zemlje učesnice nastave posle rata saradnju na organizaciji mira, a da iskrcavanje u Francuskoj otpočne. maja 1944. U odnosu na Jugoslaviju konferencija se složila: -da jugoslovenskim partizanima treba pomoći u ratnom materijalu što je moguće više, kao i u operacijama komandosa-, što je odmah naređeno Vrhovnoj komandi savezničkih snaga za Sredozemlje. Odlučeno je da Vrhovna komanda Crvene armije uputi vojnu misiju u VŠ NOV i POJ, gde su se već nalazile vojne misije SAD i V. Britanije. Dogovoreno je da će se -Jugoslavija kao država obnoviti u potpunom teritorijalnom integritetu i nezavisnosti s tim što će se pitanje njenih zapadnih granica i zahteva prema Italiji resiti posle rata, imajući u vidu predlog predsednika SAD Vilsona iz 1919. godine-.

⚔️ 27. 3. 1944. Kongres Južnih Slovena u Londonu, povodom trogodišnjice 27. marta, poslao pozdravne telegrame predsedniku SAD Franklinu Ruzveltu, predsedniku vlade SSSR-a Josifu Visarionoviču Staljinu i predsedniku vlade V. Britanije Vinstonu Čerčilu, sa zahtevom da se NKOJ smatra za jedinu zakonitu vladu Jugoslavije.

⚔️ 9. 10. 1944. U Moskvi predsednik vlade SSSR-a Josif Visarionovič Staljin, predsednik vlade V. Britanije Vinston Čerčil i predstavnik SAD Averal Hariman otpočeli konferenciju o posleratnom uređenju Evrope. Glavni je predmet razgovora bilo pitanje Poljske, Jugoslavije, Grčke, Rumunije, Mađarske i Bugarske. Pored ostalog, oni su se saglasili: da SSSR i V. Britanija podele interesne sfere na Balkanu, u Rumuniji i u Mađarskoj; da se u Jugoslaviji što pre obrazuje jedinstvena vlada i da se u tom smislu upute poruke predsedniku NKOJ-a maršalu Jugoslavije Josipu Brozu Titu i predsedniku izbegličke vlade Kraljevine Jugoslavije Ivanu Šubašiću. (Konferencija je završena 18. oktobra.)

⚔️ 10. 12. 1944. U Moskvi predsednik vlade SSSR-a Josif Visarionovič Staljin i predsednik vlade Francuske Šari De Gol potpisali Ugovor o savezu i uzajamnoj pomoći, sa rokom od 20 godina.