Rumunija u drugom svetskom ratu

⚔️ 20. 1. 1941. U Berthtesgadenu (u Nemačkoj) vođa Trećeg Rajha Adolf Hitler, na sastanku sa predsednikom vlade Kraljevine Italije Benitom Musolinijem, saopštio odluku da pojača nemačke snage u Rumuniji, uđe u Bugarsku i napadne Grčku.

⚔️ 10. 2. 1941. Vlada V. Britanije prekinula diplomatske odnose sa vladom Kraljevine Rumunije.

⚔️ 22. 3. 1941. Predsednik vlade V. Britanije Vinston Čerčil uputio predsedniku vlade Kraljevine Jugoslavije Dragiši Cvetkoviću poruku u kojoj ističe da će Jugoslavija neminovno propasti ako pođe putem Rumunije i Bugarske.

⚔️ 27. 3. 1941. U Berlinu, u nemačkoj Vrhovnoj komandi oružane sile, održano savetovanje o situaciji u Jugoslaviji, na kome je vođa Trećeg Rajha Adolf Hitler saopštio svoju odluku da što pre napadne Jugoslaviju i razbije je i vojnički i kao državu. Udar je trebalo izvršiti s nemilosrdnom žestinom i munjevitom brzinom. Avijacija je, pored ostalog, imala zadatak da razori Beograd. Vojnu pomoć tražiti od vlada Italije, Mađarske i Bugarske, kojima staviti u izgled pripajanje pojedinih delova Jugoslavije, dok bi glavni zadatak Rumunije bio zaštita od eventualne intervencije SSSR-a. Zbog napada na Jugoslaviju, napad na SSSR odložio bi se za četiri nedelje.

⚔️ 30. 3. 1941. Nemačka Vrhovna komanda oružane sile izdala direktivu o izvršenju strategijskog razvoja za napad na Jugoslaviju (-Poduhvat 25-) i dopunsko uputstvo o napadu na Grčku (-Marita-), Predviđena je koncentrična operacija sa prostora Celovec-Grac i iz okoline Nove Kanjiže (2. armija) i sa prostora oko Sofije (12. armija) opštim pravcem ka Beogradu. Određeni su opšti zadaci italijanskih, rumunskih, bugarskih i mađarskih snaga.

⚔️ 9. 4. 1941. Prednji delovi nemačkog 41. motorizovanog korpusa prešli rumunsko-jugoslovensku granicu u Banatu.

⚔️ 19. 6. 1941. U Srbiji, uredbom komesarske vlade, delimično ukinute sve ranije mere Kraljevine Jugoslavije izvršene na osnovu zakona o agrarnoj reformi i zemlja vraćena pripadnicima nemačke, mađarske i rumunske nacionalne manjine.

⚔️ 16. 7. 1941. Nemačke i rumunske trupe zauzele Kišinjev.

⚔️ 10. 8. 1941. Otpočele sedamdesetodnevne borbe za Odesu između sovjetske Primorske armije (koju je podržavala Crnomorska flota) i rumunske 4. armije.

⚔️ 16. 10. 1941. Rumunske i nemačke trupe ušle u napuštenu Odesu.

⚔️ 25. 11. 1941. U Berlinu održana konferencija predstavnika vlada Nemačke, Japana, Italije, Mađarske, Španije, Finske, Rumunije, Bugarske, Danske, Slovačke, NDH, Mandžuka i okupiranog dela Kine (kvislinške vlade Van Čin Veja) na kojoj je Antikominterna-pakt produžen za još pet godina.

⚔️ 7. 12. 1941. Vlada V. Britanije objavila rat Mađarskoj, Rumuniji i Finskoj.

⚔️ 16. 12. 1941. U Moskvi otpočela trodnevna konferencija između predsednika vlade SSSR-a i ministra spoljnih poslova V. Britanije. Sovjetske zahteve: da V. Britanija prizna granice koje je SSSR imao uoči nemačke agresije; da se uspostavi sovjetsko-finska granica iz 1941; da Rumunija vrati SSSR-u Besarabiju itd. - engleska delegacija je odbacila, izgovarajući se da su oni protivni Atlantskoj povelji.

⚔️ 18. 7. 1942. Vlada SAD objavila rat Bugarskoj, Mađarskoj i Rumuniji.

⚔️ 10. 9. 1942. Nemačke i rumunske trupe zauzele Novorosijsk, poslednju značajniju pomorsku bazu sovjetske crnomorske flote.

⚔️ 15. 9. 1942. U Beloj Crkvi (u Banatu) održan sastanak izaslanika Draže Mihailovića i predstavnika rumunskog nacističkog pokreta -Manij-, na kome je postignuta saglasnost o zajedničkoj saradnji -protiv komunističkih i partizanskih tendencija na Balkanu-.

⚔️ 24. 11. 1942. U rejonu Kalača snage Crneve armije izbile na Don i okružile nemačke i rumunske snage kod Staljingrada (sada: Volgograd) kojima je komandovao general Fridrih fon Paulus.

⚔️ 7. 5. 1943. Između s. Vračeva Gaja i Banatske Palanke (kod Bele Crkve) Južnobanatski NOP odred se prvi put prebacio u Rumuniju. Tom prilikom je u rejonu Medvednika (k. 209) razbio grupu od 20 rumunskih žandarma.

⚔️ 10. 5. 1943. U rejonu Lokve (k. 470), na rumunskoj teritoriji, jugoistočno od Bele Crkve, Južnobanatski NOP odred se sukobio s poternim jedinicama rumunske vojske. Zbog potera i otežanog snabdevanja on se povukao preko s. Kusića u Banat u rejon s. Grebenca.

⚔️ 0. 6. 1943. U Deliblatskoj šumi (kod Kovina) održana partijska konferencija Južnobanatskog NOP odreda, na kojoj je odlučeno da ovaj odred, da bi izbegao uništenje, napusti Veliku peščaru, privremeno podeljen u tri grupe: prva grupa će otići u Rumuniju, drugu u pravcu Vršca (u Vršačke planine) a treća u Srbiju.

⚔️ 12. 11. 1943. Na Kamenitom brdu (jugoistočno od Bele Crkve, na rumunskoj teritoriji) rumunski žandarmi iznenada napali Južnobanatski NOP odred, ali se ovaj probio iz okruženja, uz gubitke od 2 poginula i 3 ranjena, i prebacio u rejon Karnijaka (k. 380), u novi logor.

⚔️ 6. 1. 1944. Na prostoriji Krnjak - s. Najdaš - s. Saska (u Rumuniji) oko 1000 rumunskih vojnika i žandarma napalo Južnobanatski NOP odred. U oštroj borbi poginulo je 8 boraca, među kojima i komesar odreda, a 12 ih je zarobljeno. Odred je uspeo da se prebaci u rejon s. Kusića (kod Bele Crkve).

⚔️ 8. 4. 1944. Jedinice Crvene armije izbile na čehoslovačku i rumunsku granicu.

⚔️ 9. 5. 1944. Jedinice Crvene armije oslobodile Sevastopolj, forsirale r. Dnjestar i započele odlučujuću bitku za Rumuniju.

⚔️ 13. 5. 1944. Vlade SSSR-a, SAD i V. Britanije pozvale vlade Mađarske, Rumunije, Bugarske i Finske da prekinu ratne operacije protiv antihitlerovske koalicije.

⚔️ 8. 6. 1944. Predsednik vlade V. Britanije Vinston Čerčil uputio zahtev vladi SAD da se ona složi s podelom interesnih sfera na Balkanu. On uverava predsednika SAD Franklina Ruzvelta da bi eventualni sporazum sa SSSR-om predstavljao dogovor savezničkih državnika, po kome bi se Rumunija i Bugarska prepustile nadležnosti sovjetske vlade, a V. Britanija zadržala dominantan položaj u Grčkoj. Po predlozima V. Čerčila, u Jugoslaviji bi došlo do ravnopravne podele zona uticaja između V. Britanije i SSSR-a.

⚔️ 22. 8. 1944. Jedinice Crvene armije počele operacije na Balkanu radi izbacivanja Rumunije i Bugarske iz osovinskog bloka.

⚔️ 23. 8. 1944. Zbog brzog napredovanja snaga Crvene armije, rumunski kralj Mihajlo raspustio profašističku vladu generala Antoneskua i mandat za sastav nove vlade poverio generalu Konstantinu Sanateskuu, izdao proklamaciju o želji Rumunije da sklopi primirje sa SSSR-om, SAD i V. Britanijom, prekinuo diplomatske odnose s Nemačkom i naredio da rumunske trupe obustave borbe.

⚔️ 25. 8. 1944. Vlada Kraljevine Rumunije objavila rat Nemačkoj.

⚔️ 27. 8. 1944. Snage 2. i 3. ukrajinskog fronta Crvene armije zauzele Folkšane i Galac i prodrle u Vlašku (u Rumuniji).

⚔️ 30. 8. 1944. Snage Crvene armije iskrcale se u Konstancu (u Rumuniji).

⚔️ 31. 8. 1944. Snage Crvene armije ušle u Bukurešt (u Rumuniji).

⚔️ 5. 9. 1944. Vlada SSSR-a objavila rat Bugarskoj, čija vlada odugovlači prekid diplomatskih odnosa s Nemačkom. Tog dana je ministar spoljnih poslova SSSR-a Vjačeslav Molotov predao bugarskom ministru u Moskvi notu u kojoj se između ostalog kaže: - . Više od tri godine Bugarska je aktivno pomagala Nemačku u ratu protiv SSSR-a... bugarski vladajući krugovi su pomagali Nem.ce pri evakuaciji Krima i spasli ostatke potučenih nemačkih trupa na jugu Sovjetskog Saveza-. U noti se dalje govori o katastrofalnom položaju Nemačke, koja se povlači na svim frontovima i naglašava: da bugarska vlada, uprkos tome i činjenici, da su Rumunija i Finska prekinule sa Nemačkom, daje ovoj direktnu pomoć protiv SSSR-a, štiteći odstupajuće nemačke snage i dajući im na bugarskoj teritoriji bazu za stvaranje novog žarišta otpora silama antihitlerovske koalicije. Na kraju note se kaže da se Bugarska i ranije nalazila u ratnom stanju sa SSSR-om i da će se odsada i SSSR nalaziti u ratnom stanju s Bugarskom.

⚔️ 6. 9. 1944. Kod Kladova izviđačke jedinice 57. armije Crvene armije prešle Dunav i posle kraćeg zadržavanja na jugoslovenskoj teritoriji povratile se na teritoriju Rumunije.

⚔️ 8. 9. 1944. Jedinice Crvene armije prešle rumunsko-bugarsku granicu i usmerile su svoja dejstva ka Dobriču, Varni i Rusu.

⚔️ 12. 9. 1944. U Moskvi predstavnici vlada SSSR-a, SAD i V. Britanije, s jedne strane, i predstavnik vlade Rumunije, s druge strane, potpisali ugovor o primirju i formirali Kontrolni savet za Rumuniju.

⚔️ 12. 9. 1944. Glavni štab NOV i PO za Srbiju, po naređenju VŠ NOV i POJ, uputio vojnu delegaciju na levu obalu Dunava (u Rumuniju) radi hvatanja veze s jedinicama CA. Delegacija je prešla Dunav kod s. Radujevca (blizu Negotina) i u s. Gruji (u Rumuniji) povezala se sa delovima Crvene armije.

⚔️ 18. 9. 1944. Generalni sekretar KPJ i vrhovni komandant NOV i POJ Josip Broz Tito otputuvao sa o. Visa avionom sovjetskog ratnog vazduhoplovstva za Krajovu (u Rumuniji).

⚔️ 19. 9. 1944. Snage Crvene armije zauzele Temišvar (u Rumuniji).

⚔️ 28. 9. 1944. Iz Rumunije i Bugarske delovi 68. i 75. korpusa Crvene armije otpočeli prodor u Srbiju.

⚔️ 5. 10. 1944. U Krajovi (u Rumuniji) predsednik NKOJ-a i vrhovni komandant NOV i POJ Josip Broz Tito primio delegaciju bugarske otečestvenofrontovske vlade. Na sastanku je postignut sporazum o učešću bugarske vojske u borbama protiv nemačkih snaga u Srbiji i Makedoniji.

⚔️ 9. 10. 1944. U Moskvi predsednik vlade SSSR-a Josif Visarionovič Staljin, predsednik vlade V. Britanije Vinston Čerčil i predstavnik SAD Averal Hariman otpočeli konferenciju o posleratnom uređenju Evrope. Glavni je predmet razgovora bilo pitanje Poljske, Jugoslavije, Grčke, Rumunije, Mađarske i Bugarske. Pored ostalog, oni su se saglasili: da SSSR i V. Britanija podele interesne sfere na Balkanu, u Rumuniji i u Mađarskoj; da se u Jugoslaviji što pre obrazuje jedinstvena vlada i da se u tom smislu upute poruke predsedniku NKOJ-a maršalu Jugoslavije Josipu Brozu Titu i predsedniku izbegličke vlade Kraljevine Jugoslavije Ivanu Šubašiću. (Konferencija je završena 18. oktobra.)

⚔️ 4. 3. 1945. Vlada Kraljevine Rumunije objavila rat Nemačkoj i Japanu.

⚔️ 6. 3. 1945. U Bukureštu, uprkos smetnji dvora i građanskih partija, Petru Groza obrazovao vladu Narodnog fronla Rumunije, čime su demokratske snage te zemlje odnele veliku pobedu nad kontrarevolucionarnim snagama.

⚔️ 17. 4. 1945. Jugoslavija priznala vladu Narodnog fronta u Rumuniji.

⚔️ 7. 5. 1945. U Bukureštu potpisan protokol o robnoj razmeni i kulturnoj konvenciji između vlade DFJ i vlade Rumunije.