Benito Mussolini

⚔️ 20. 1. 1941. U Berthtesgadenu (u Nemačkoj) vođa Trećeg Rajha Adolf Hitler, na sastanku sa predsednikom vlade Kraljevine Italije Benitom Musolinijem, saopštio odluku da pojača nemačke snage u Rumuniji, uđe u Bugarsku i napadne Grčku.

⚔️ 5. 2. 1941. U Rim stigao tajni izaslanik kneza-namesnika Pavla Karađorđevića dr Stakić, koji je predsedniku vlade Kraljevine Italije Benitu Musoliniju saopštio da je knez Pavle spreman da zauzme pozitivan stav prema zahtevima Osovine.

⚔️ 28. 3. 1941. U Rimu predsednik vlade Kraljevine Italije Benito Musolini primio vođu ustaškog pokreta Antu Pavelića i ponovio mu odluku da vlast u Hrvatskoj preda ustašama. Pavelić potvrdio svoje obaveze prema Italiji, pored ostalog i predaju Dalmacije.

⚔️ 0. 5. 1941. Naredbom predsednika fašističke vlade Kraljevine Italije Benita Musolinija, za visokog civilnog komesara Crne Gore postavljen dotadašnji civilni komesar opunomoćeni ministar, Serafino Macolini.

⚔️ 4. 5. 1941. Ljubljanski katolički biskup Rožman i grupa vođa slovenačkih buržoaskih partija uputila predsedniku vlade Kraljevine Italije Benitu Musoliniju zahvalnost povodom aneksije dela Slovenije od Italije.

⚔️ 8. 5. 1941. U Tržiču održan tajni sastanak između predsednika italijanske vlade Benita Musolinija i poglavnika NDH Ante Pavelića, na kome je utvrđeno razgraničenje kvislinške NDH i Italije.

⚔️ 11. 5. 1941. U Cetinju, pri komandi italijanskih okupacionih trupa, naredbom predsednika fašističke vlade Kraljevine Italije Benita Musolinija obrazovan Ratni vojni sud za područje okupirane Crne Gore.

⚔️ 27. 5. 1941. Od vrhova slovenačke reakcionarne buržoazije, Musolinijevim dekretom, naimenovan Savet (-Konzulta-), koji je radio protiv Osvobodilne fronte.

⚔️ 24. 7. 1941. Naredbom predsednika fašističke vlade Kraljevine Italije Benita Musolinija ukinut civilni komesarijat za Crnu Goru i smenjen civilni komesar Serafino Macolini a sva civilna vlast predata u ruke generalu Pirciju Biroliju, komandantu italijanske 9. armije.

⚔️ 0. 8. 1941. Predsednik italijanske vlade Benito Musolini obavestio poglavnika ustaške NDH Antu Pavelića o odluci italijanske vlade da, zbog širenja ustanka, italijanske trupe ponovo okupiraju demilitarizovanu zonu.

⚔️ 19. 8. 1941. Poglavnik ustaške NDH Ante Pavelić obavestio predsednika italijanske vlade Benita Musolinija da prihvata okupaciju demilitarizovane zone u NDH od italijanskih trupa.

⚔️ 29. 12. 1941. Predsednik vlade Kraljevine Italije Benito Musolini uputio pismo vođi Trećeg Rajha Adolfu Hitleru u kome ističe potrebu da se pre proleća, po zajedničkom planu, uz angažovanje nemačkih i italijanskih snaga likvidiraju žarišta ustanka u Bosni, Srbiji i Crnoj Gori.

⚔️ 19. 1. 1942. Predsednik vlade Kraljevine Italije Benito Musolini izdao dekret o regulisanju odnosa između vojnih i civilnih vlasti na anektiranom području Jugoslavije, kojim se -odbrana javnog reda- poverava vojnim vlastima.

⚔️ 19. 1. 1942. Musolini potpisao dekret kojim je staranje o javnom poretku u Ljubljanskoj pokrajini povereno vojnim vlastima. Dekret je stupio na snagu već sledećeg dana.

⚔️ 18. 7. 1942. Guverner Dalmacije izvestio Predsednika italijanske vlade Benita Musolinija o vojno-političkoj situaciji u Dalmaciji, a zatim tražio još jednu diviziju za borbu protiv NOP odreda.

⚔️ 31. 7. 1942. U Gorici predsednik vlade Kraljevine Italije Benito Musolini održao sastanak s načelnikom Glavnog generalštaba, načelnikom Generalštaba vojske, komandantom, načelnikom štaba i komandantom vazduhoplovstva Više komande -Slovenija-Dalmacija- (Superslode) i komandantima italijanskog 5. i 11. armijskog korpusa, na kome su razmotreni vojno-politička situacija i tok operacija protiv NOP odreda u Sloveniji i susednim područjima. Musolini je odobrio preduzete mere i naredio da se ubrza tempo operacija i još oštrijim merama (-gvožđem i vatrom-) uspostavi mir. Odobrena je saradnja sa četnicima Draže Mihailovića.

⚔️ 23. 11. 1942. U Rimu održan sastanak predsednika fašističke vlade kraljevine Italije Benita Musolinija i vrhovnog komandanta vazduhoplovstva Trećeg Rajha Hermana Geringa: iazmatrana je situacija u Sredozemlju i istaknuta je potreba da se razbije ustanak na Balkanu.

⚔️ 21. 2. 1943. Ministar spoljnih poslova Nemačke Joakim fon Ribentrop saopštio italijanskom ambasadoru u Nemačkoj: da je zabrinut zbog držanja italijanske vojske u NDH; da zbog mogućnosti engleskog iskrcavanja na Balkan treba likvidirati -bande- i uništiti muškarce, žene i decu; da će on o svim tim i drugim pitanjima razgovarati sa predsednikom italijanske vlade Benitom Musolinijem tokom skore posete Italiji.

⚔️ 22. 5. 1943. Predsednik vlade Kraljevine Italije Benito Musolini naredio guverneru Crne Gore Pirciju Biroliju da italijanske divizije uzmu učešća u operaciji -Švarc- (tzv. petoj neprijateljskoj ofanzivi), naglasivši da Italija ne može trpeti iza svojih leđa ustaničko područje u vreme kada se očekuje iskrcavanje anglo-američkih trupa u Grčkoj.

⚔️ 24. 7. 1943. U Rimu održana sednica Velikog fašističkog saveta na kojoj je izglasano nepoverenje predsedniku italijanske vlade Benitu Musoliniju.

⚔️ 8. 1. 1944. U Veroni (u Italiji) otpočeo trodnevni proces protiv članova bivšeg fašističkog -Velikog saveta-, koji su, 24. jula 1943. godine, glasali protiv Musolinija. Proces su organizovale nemačke vojne vlasti. Između ostalih na smrt su osuđeni grof Galeaco Ćano i maršal de Bono.

⚔️ 28. 4. 1945. Italijanski partizani izvršili smrtnu kaznu nad bivšim predsednikom vlade Italije Benitom Musolinijem.