Britanija i Jugoslavija

⚔️ 14. 2. 1941. U Salcburgu i Berhtesgadenu (u Nemačkoj) vođeni razgovori između vođe Trećeg Rajha Adolfa Hitlera i njegovog ministra inostranih poslova Joakima fon Ribentropa, sa predsednikom vlade Kraljevine Jugoslavije Dragišom Cvetkovićem i ministrom inostranih poslova Aleksandrom Cincar-Markovićem. Adolf Hitler je tražio da Jugoslavija pristupi Trojnom paktu. Dragiša Cvetković je obećao da će pokušati kod vlade V. Britanije da Grčka, Turska i Jugoslavija ostanu neutralne, a ako u tome ne uspe, vlada Kraljevine Jugoslavije će pristupiti Trojnom paktu. Zaključeno je da knez-namesnik Pavle Karađorđević dođe u posetu Hitleru.

⚔️ 20. 2. 1941. U Beogradu britanski poslanik Ronald Kembel saopštio knezu-namesniku Pavlu Karađordeviću da vlada V. Britanije želi da se vlade Jugoslavije, Grčke i Turske sporazumeju o zajedničkoj odbrani od nemačke agresije. On smatra da bi ta odbrana bila uspešna, a V. Britanija će sve učiniti da im pruži svaku pomoć.

⚔️ 0. 3. 1941. U Zagrebu poslanik V. Britanije Ronald Kembel vodio razgovore sa Vladimirom Mačekom, Augustom Košutićem i Jurjom Krnjevićem, pokušavajući da ih, kao članove vlade i rukovodioce HSS, nagovori da vlada Kraljevine Jugoslavije ne pristupi Trojnom paktu.

⚔️ 3. 3. 1941. Vlada V. Britanije i izbegličke vlade Poljske, Belgije i Holandije prekinule diplomatske odnose s vladom Bugarske.

⚔️ 3. 3. 1941. U Atini održana britansko-grčka konferencija na kojoj je usvojen odbrambeni plan u slučaju nemačkog napada na Grčku.

⚔️ 4. 3. 1941. Poslanik V. Britanije Ronald Kembel doputovao iz Atine u Beograd sa poverljivim pismom ministra inostranih poslova V. Britanije Antoni Idna knezu-namesniku Pavlu Karađorđeviću, u kome se vlada Kraljevine Jugoslavije poziva na odbrambeni savez.

⚔️ 6. 3. 1941. Otpočelo iskrcavanje britanskog ekspedicionog korpusa u Pirej i Volos (završeno do kraja. marta).

⚔️ 9. 3. 1941. U Atini održana konferencija predstavnika britanskog, grčkog i jugoslovenskog generalštaba: razmatrano pitanje zajedničke odbrane u slučaju nemačkog napada.

⚔️ 11. 3. 1941. Kongres SAD usvojio Zakon o zajmu i najmu kojim je predviđeno pružanje pomoći u materijalu i hrani V. Britaniji i svim državama koje se bore protiv sila Osovine.

⚔️ 22. 3. 1941. Predsednik vlade V. Britanije Vinston Čerčil uputio predsedniku vlade Kraljevine Jugoslavije Dragiši Cvetkoviću poruku u kojoj ističe da će Jugoslavija neminovno propasti ako pođe putem Rumunije i Bugarske.

⚔️ 27. 3. 1941. Vlade SAD i V. Britanije postigle sporazum o ustupanju britanskih strategijskih baza oružanim snagama SAD.

⚔️ 28. 3. 1941. U pomorskoj bici kod rta Matapana (u Grčkoj), između flotnih jedinica V. Britanije i Italije, italijanska llota pretrpela težak poraz.

⚔️ 1. 4. 1941. U Beogradu otpočeli dvodnevni pregovori između šefa britanskog Generalštaba feldmaršala Džona Dila i predsednika vlade Kraljevine Jugoslavije Dušana Simovića radi sklapanja vojnog saveza. Nisu postignuti nikakvi rezultati.

⚔️ 3. 4. 1941. Na ž.st. Kenali (u Grčkoj) vođeni pregovori između predstavnika jugoslovenskog, grčkog i britanskog generalštaba o sadejstvu u slučaju nemačkog napada. Postignut je samo načelan sporazum o preduzimanju zajedničke ofanzive prema Albaniji.

⚔️ 6. 4. 1941. Britansko-etiopske trupe oslobodile Adis Abebu.

⚔️ 7. 4. 1941. Jugoslovenska Vrhovna komanda, preko grčke Vrhovne komande, uputila zahtev da britanski avioni zaštite jugoslovenske jedinice u predelu Strumice, Štipa i Skoplja.

⚔️ 8. 4. 1941. Britanske trupe, posle četvorodnevnih borbi, zauzele Masau i celu Eritreju.

⚔️ 12. 4. 1941. Vlada V. Britanije negativno odgovorila na traženje vlade Kraljevine Jugoslavije da se ukaže pomoć u ljudstvu i avionima i uputi britanska flota u Boku Kotorsku radi prihvata jugoslovenskih jedinica.

⚔️ 18. 4. 1941. Britanske trupe otpočele iskrcavanje u Basru (u Iraku).

⚔️ 23. 4. 1941. Predsednik vlade V. Britanije Vinston Čerčil uputio predsedniku vlade SSSR-a Josifu Visarionoviču Staljinu pismo u kome ga obaveštava da nemačka vlada priprema napad na SSSR.

⚔️ 30. 4. 1941. Nemačke trupe završile okupaciju Peloponeza, a time i cele Grčke, gde su zarobile oko 8.000 Britanaca i oko 1.500 Jugoslovena.

⚔️ 2. 5. 1941. Iračke snage napale britanske jedinice u Iraku. Time je otpočeo otpor V. Britaniji koji je organizovao predsednik iračke vlade Rašid Ali.

⚔️ 20. 5. 1941. Izvršen vazdušni desant nemačkih snaga na Krit, koji su branile grčke i britanske snage.

⚔️ 31. 5. 1941. Britanske trupe savladale ustanak u Iraku i ušle u Bagdad. Predsednik iračke vlade Rašid Ali pobegao u Iran.

⚔️ 8. 6. 1941. Britansko-degolističke snage napale Siriju i Liban. Posle jednomesečnih borbi, 14. jula su snage višijske Francuske u Siriji potpisale kapitulaciju, dozvolivši savezničkim snagama da okupiraju čitavu teritoriju Sirije i Libana.

⚔️ 12. 6. 1941. U Londonu, od strane vlada V. Britanije i njenih dominiona, predstavnika slobodne Francuske i izbegličke vlade Belgije, Holandije, Norveške, Luksemburga, Čehoslovačke, Grčke, Poljske i Jugoslavije, potpisana deklaracija o međusavezničkoj pomoći u borbi protiv agresora.

⚔️ 15. 6. 1941. Predsednik vlade V. Britanije Vinston Čerčil, uputio predsedniku SAD Franklinu Ruzveltu poruku o predstojećem napadu Nemačke na SSSR. Ruzvelt mu je odgovorio da će obe sile priznati SSSR kao saveznika.

⚔️ 22. 6. 1941. U govoru preko radija predsednik vlade V. Britanije Vinston Čerčil izjavio da će V. Britanija ukazati maksimalnu pomoć SSSR-u.

⚔️ 11. 7. 1941. Vlada SSSR-a i vlada V. Britanije uputile ultimatum iranskoi vladi: traže proterivanje Nemaca iz Irana.

⚔️ 12. 7. 1941. U Moskvi potpisana konvencija o uzajamnoj pomoći između vlada SSSR-a i V. Britanije.

⚔️ 17. 7. 1941. Vlada SSSR-a uspostavila diplomatske odnose sa izbegličkom vladom Kraljevine Jugoslavije u Londonu.

⚔️ 18. 7. 1941. Predsednik vlade SSSR-a Josif Visarionovič Staljin uputio pismo predsedniku vlade V. Britanije Vinstonu Čerčilu: tražio da V. Britanija otvori drugi front na zapadu (u severnoj Francuskoj) i na severu Evrope (na Arktiku).

⚔️ 18. 7. 1941. U Londonu potpisan sporazum između vlade SSSR-a i izbegličke vlade Čehoslovačke: sovjetska vlada se obavezala da će ukazati pomoć čehoslovačkim narodima u borbi protiv fašističkih okupatora.

⚔️ 20. 7. 1941. Predsednik vlade V. Britanije Vinston Čerčil odgovorio predsedniku vlade SSSR-a, Josifu Visarionoviču Staljinu da Nemci imaju u Francuskoj 40 divizija i da Britanci nemaju mogućnosti da otvore drugi front ni u Francuskoj, niti na Arktiku.

⚔️ 30. 7. 1941. U Londonu predstavnici izbegličke vlade Poljske i vlade SSSR-a potpisali sporazum o uspostavljanju diplomatskih odnosa, o uzajamnoj pomoći u borbi protiv Nemačke, o formiranju poljskih jedinica na teritoriji SSSR-a i o poništavanju sovjetsko-nemačkog ugovora od 1939. godine koji se odnosi na poljske granice.

⚔️ 14. 8. 1941. U zalivu Plasenši (u Kanadi) predsednik SAD Franklin Ruzvelt i predsednik vlade V. Britanije Vinston Čerčil potpisali deklaraciju (Atlantsku povelju) o zajedničkim principima nacionalne politike SAD i V. Britanije. U deklaraciji se, pored ostalog, svim narodima priznaje pravo da sami izaberu oblik vladavine u svojoj zemlji; ne priznaje kao zakonita nijedna teritorijalna promena bez slobodno izraženog pristanka zainteresovanog naroda.

⚔️ 25. 8. 1941. Britansko-sovjetske trupe ušle u Iran.

⚔️ 29. 8. 1941. Vlade SSSR-a, V. Britanije i Irana potpisale primirje.

⚔️ 0. 9. 1941. Formiran Narodni odbor, vrhovni politički organ slovenačke buržoazije, koji je stupio u vezu sa Slovenskim narodnim odborom u Londonu radi zajedničke borbe protiv OF i NOP-a.

⚔️ 9. 9. 1941. Obaveštajna služba V. Britanije na Bliskom istoku uspostavila radio-vezu sa komandantom četničkih odreda u Jugoslaviji Dražom Mihailovićem. 

⚔️ 15. 9. 1941. Predsednik vlade SSSR-a Josif Visarionović Staljin uputio predsedniku vlade V. Britanije Vinstonu Čerčilu pismo u kome je tražio da V. Britanija otvori drugi front na Zapadu ili da se preko Arhangelska ili Irana uputi u SSSR dvadeset pet do trideset divizija.

⚔️ 24. 9. 1941. Vlada SSSR-a izjavila da usvaja principe Atlantske povelje, sadržane u deklaraciji predsednika SAD Franklina Ruzvelta i predsednika britanske vlade Vinstona Čerčila.

⚔️ 24. 9. 1941. U Londonu održana saveznička konferencija, na kojoj su predstavnici vlada Australije, Kanade, V. Britanije, Novog Zelanda, SSSR-a i Južnoafričke Unije i predstavnici izbegličkih vlada ČSR, Belgije, Grčke, Luksemburga, Holandije, Norveške, Poljske, Jugoslavije i Slobodne Francuske potpisali Atlantsku povelju i time se obavezali da će im ona poslužiti kao politički program za vreme rata [Velike kolonijalne sile, i pored toga što su svečano proklamovale principe Atlantske povelje, nisu želele da zavisnim i poluzavisnim narodima u okviru svojih imperija priznaju pravo na suverenitet i pravo na izbor oblika vladavine, kako je to bilo predviđeno 3. tačkom Atlantske povelje.].

⚔️ 29. 9. 1941. U Moskvi otpočela trodnevna konferencija predstavnika SSSR-a, SAD i V. Britanije o načinu pružanja britansko-američke pomoći SSSR-u.

⚔️ 0. 10. 1941. U štab Draže Mihailovića, komandanta četničkih odreda, stigli majori bivše jugoslovenske vojske Zaharije Ostojić i Mirko Lalatović i engleski kapetan Hadson. Poruka komande za Bliski istok koju je doneo kapetan Hadson, glasila je: -Jugosloveni treba da se bore za Jugoslaviju, a ne da se borba pretvori u pobunu komunista za Sovjetsku Rusiju-.  

⚔️ 25. 10. 1941. Predsednik vlade V. Britanije Vinston Čerčil preko britanskog ambasadora u Moskvi, obavestio Predsednika vlade SSSR-a Josifa Visarionoviča Staljina da V. Britanija nema mogućnosti da preko Arhangelska ili Irana uputi u SSSR 25-30 divizija.

⚔️ 0. 11. 1941. Vlada V. Britanije i vlada SSSR-a se saglasile: zajedničkim merama postići da se partizani i četnici pomire radi borbe protiv okupatora i da se partizanske jedinice potčine komandantu jugoslovenske vojske u otadžbini Draži Mihailoviću.

⚔️ 13. 11. 1941. U Londonu, izbeglička vlada Kraljevine Jugoslavije molila vladu V. Britanije da od vlade SSSR-a traži da se partizani Jugoslavije potčine komandantu jugoslovenske vojske u otadžbini [Početkom novembra je izbeglička vlada Kraljevine Jugoslavije Komandu četničkih odreda jugoslovenske vojske preimenovala u Komandu jugoslovenske vojske u otadžbini.] Draži Mihailoviću.

⚔️ 17. 11. 1941. U Kairu održan sastanak između generala Ilića, zastupnika vrhovnog komandanta jugoslovenske kraljevske vojske i ministra Litltona, predstavnika britanske vlade na Srednjem istoku: razmatrano pitanje slanja pomoći četnicima Draže Mihailovića.

⚔️ 18. 11. 1941. U Kujbiševu, ambasador V. Britanije tražio od vlade SSSR-a da se partizani Jugoslavije stave pod komandu komandanta jugoslovenske vojske u otadžbini Draže Mihailovića.

⚔️ 18. 11. 1941. U Libiji otpočela ofanziva britanske 8. armije protiv nemačko-italijanskih snaga.

⚔️ 24. 11. 1941. U Kujbiševu, britanska vojna misija podnela vladi SSSR-a memorandum, zahtevajući da se partizani Jugoslavije hitno potčine komandantu jugoslovenske vojske u otadžbini Draži Mihailoviću, koga vlada V. Britanije smatra jedino mogućim vođom otpora u Jugoslaviji.

⚔️ 26. 11. 1941. Radio-London objavio da je vlada V. Britanije ovlašćena od vlade SSSR-a da pozdravljajući i ohrabrujući ustanak u Jugoslaviji istakne -da je u interesu i sovjetske vlade da dođe do jedinstva u toj zemlji-.

⚔️ 28. 11. 1941. Ministar inostranih poslova V. Britanije uputio pismo predsedniku izbegličke vlade Kraljevine Jugoslavije: obećava pomoć četnicima ako bi ovi držali front sa partizanima, pod komandom Draže Mihailovića, jer je od najveće važnosti da obe vlade učine sve da se u Jugoslaviji održi ujedinjeni front svih patriota.

⚔️ 7. 12. 1941. Vlada V. Britanije objavila rat Mađarskoj, Rumuniji i Finskoj.

⚔️ 8. 12. 1941. Vlada carevine Japana objavila rat Sjedinjenim Američkim Državama i V. Britaniji.

⚔️ 8. 12. 1941. Vlade Sjedinjenih Američkih Država, V. Britanije i Gang Kaj Šekove Kine objavile rat Japanu.

⚔️ 12. 12. 1941. Vlade Bugarske, Slovačke i NDH objavile rat SAD i V. Britaniji.

⚔️ 16. 12. 1941. U Moskvi otpočela trodnevna konferencija između predsednika vlade SSSR-a i ministra spoljnih poslova V. Britanije. Sovjetske zahteve: da V. Britanija prizna granice koje je SSSR imao uoči nemačke agresije; da se uspostavi sovjetsko-finska granica iz 1941; da Rumunija vrati SSSR-u Besarabiju itd. - engleska delegacija je odbacila, izgovarajući se da su oni protivni Atlantskoj povelji.

⚔️ 27. 12. 1941. Vlada V. Britanije stavila na raspolaganje izbegličkoj vladi Kraljevine Jugoslavije: 6 radio-stanica, 100 tona ratnog materijala, 75.000 dolara i 100.000 engleskih funti u zlatu, da se sa Malte uputi kao pomoć Draži Mihailoviću.

⚔️ 0. 1. 1942. Južno od Budve iskrcala se iz podmornice englesko-jugoslovenska misija koju su sačinjavali dva Engleza (major Terens Aterton i podoficir radio-telegrafist) i jedan Jugosloven (avijatičarski poručnik bivše jugoslovenske vojske Nedeljković). Misiju su jedinice Lovćenskog NOP odreda prihvatile i dopratile do GŠ NOP odreda za Crnu Goru i Boku, koji se tada nalazio u s. Gostilju (kod Titograda). [Ta misija je 19. marte 1942. stigla u Foču, u VŠ NOP i DV Jugoslavije. Odatle je 15/16. aprila odbegla četnicima Draže Mihailovića, a ovi su je pobili da bi je opljačkali.]

⚔️ 1. 1. 1942. U Vašingtonu, na konferenciji predstavnika vlada SAD, V. Britanije, SSSR-a, Kine i još 22 zastupljene države, potpisana Deklaracija Ujedinjenih nacija. Potpisnice su preuzele obavezu da će rat protiv sila Osovine i njihovih pristalica nastaviti do kapitulacije neprijatelja i da neće zasebno zaključivati mir ili primirje. Na kraju se kaže da ovu deklaraciju mogu da prihvate i svi drugi narodi koji sada ili u budućnosti pruže materijalnu pomoć ili doprinos borbi protiv hitlerizma.

⚔️ 12. 1. 1942. U Vašingtonu, na sednici Zajedničkog komiteta načelnika štabova V. Britanije i SAD, uz prisustvo predsednika SAD Franklina Ruzvelta i predsednika vlade V. Britanije Vinstona Čerčila, odlučeno da se deo trupa SAD prebaci u severnu Irsku i pristupi pripremama za iskrcavanje u severnu Afriku.

⚔️ 15. 1. 1942. U Londonu potpisan nacrt tzv. Balkanske unije: sporazum između grčke i jugoslovenske izbegličke vlade o uzajamnoj ispomoći u borbi za obnovu monarhija i starog društvenog poretka.

⚔️ 29. 1. 1942. Potpisan ugovor o savezu između SSSR-a. V. Britanije i Irana: predviđeno je da britansko-sovjetske snage napuste Iran u roku od 6 meseci po okončanju rata protiv sila Osovine, a iranska vlada se obavezala da SSSR-u i V. Britaniji dozvoli neograničenu upotrebu, kontrolu i održavanje svih komunikacija, aerodroma i pristaništa na svojoj teritoriji.

⚔️ 30. 1. 1942. U s. Zbjegu (kod Slunja) otpočelo dvodnevno II zasedanje GŠ NOP odreda za Hrvatsku, kome su prisustvovali i komandanti i politički komesari Grupe NOP odreda za Liku, Kordunaškog i Primorsko-goranskog NOP odreda. Diskutovalo se o opštoj situaciji, zadacima i ulozi partizanskih jedinica, vojničkoj situaciji u Hrvatskoj, uvlačenju hrvatskih masa u NOB i zauzimanju pravilnog stava prema izbegličkoj vladi Kraljevine Jugoslavije u Londonu. Odlučeno je da se na slobodnoj teritoriji Korduna formira jednomesečni oficirski tečaj.

⚔️ 16. 2. 1942. Draža Mihailović uputio potčinjenim jedinicama direktivu u kojoj ističe da su emisije Radio-Londona o pomirenju s komunistima -naše lukavstvo da bi komuniste uništili. Objavite javno narodu da nas Englezi u tome potpomažu da bismo se jednom potpuno otarasili komunista-.

⚔️ 1. 3. 1942. U Čajniču, odlukom CK KPJ i naređenjem vrhovnog komandanta NOP i DV Jugoslavije Josipa Broza Tita, formirana 2. proleterska NOU brigada (1. i 4 bataljon iz Užičkog, 2. bataljon iz Čačanskog i 3. bataljon iz 2. šumadijskog NOP odreda). Ministar inostranih poslova izbegličke vlade Kraljevine Jugoslavije saopštio ambasadoru SSSR-a u Londonu da partizanski rat u Jugoslaviji predstavlja socijalnu revoluciju, da NOB, kojom rukovodi KPJ, razbija i razdvaja snage otpora u zemlji.

⚔️ 18. 3. 1942. U Vašingtonu potpisan Ugovor o zajmu i najmu između vlade SAD i izbegličke vlade Kraljevine Jugoslavije u Londonu.

⚔️ 22. 3. 1942. Kominterna depešom obavestila Vrhovni štab NOP i DV Jugoslavije da se objavljivanje njegovog proglasa upućenog narodima okupirane Evrope odgađa sve dok se ne srede odnosi vlade Sovjetskog Saveza s izbegličkom vladom Kraljevine Jugoslavije u Londonu.

⚔️ 30. 3. 1942. U Londonu održana konferencija predstavnika vlade V. Britanije i izbegličke: vlade Kraljevine Jugoslavije na kojoj je odlučeno da se četnicima Draže Mihailovića, vazdušnim putem, uputi 200 tona ratnog i drugog materijala.

⚔️ 8. 4. 1942. U Londonu predstavnici SAD predali vladi V. Britanije memorandum o zajedničkim operacijama u jesen 1942. i o invaziji savezničkih snaga u Francusku tokom 1943.

⚔️ 8. 4. 1942. Generalni sekretar KPJ Josip Broz Tito, u ime CK KPJ, uputio CK KPH direktivno pismo u kome analizira političku situaciju u zemlji u svetlosti međunarodnih zbivanja; izlaže političku liniju KPJ u odnosu na savez SSSR-a, Engleske i Amerike, na izbegličku vladu Kraljevine Jugoslavije u Londonu, na HSS i druge bivše građanske partije; pred KPH postavlja kao najvažniji zadatak: neumorno stvarati organizacije NOF-a, okupljajući u njih najšire narodne mase.

⚔️ 14. 4. 1942. U Londonu, u prisustvu predstavnika SAD, održana sednica Komiteta odbrane V. Britanije, na kojoj je rešeno da se tokom 1942. zaustavi prodor nemačko-italijanskih snaga u severnu Afriku (Maroko, Alžir), a u toku 1943. otpočne invazija savezničkih snaga u Francusku.

⚔️ 20. 4. 1942. Predsednik izbegličke vlade Kraljevine Jugoslavije ponovo tražio da ministarstvo inostranih poslova V. Britanije izdejstvuje kod vlade SSSR-a da se partizani stave pod komandu Draže Mihailovića.

⚔️ 23. 4. 1942. Vrhovni komandant NOP i DV Jugoslavije Josip Broz Tito uputio u Moskvu depešu u kojoj oštro protestuje zbog emisije Radio-Londona koje popularišu Dražu Mihailovića i njegove četničke formacije kao borca protiv okupatora, pa traži da radiostanica -Slobodna Jugoslavija- popularise VŠ NOP i DV Jugoslavije i borbu partizanskih jedinica.

⚔️ 24. 4. 1942. Od 30. marta do 24. aprila britansko vazduhoplovstvo, u 13 navrata, sa baza iz severne Afrike, dopremilo Draži Mihailoviću zlato, radio-uređaje, oružje, municiju i drugo.

⚔️ 4. 5. 1942. Draža Mihailović uputio predstavku izbegličkoj vladi Kraljevine Jugoslavije s molbom da V. Britanija -ne buni narod na oružanu borbu protiv Nemaca i Italijana, jer bi to u sadašnje vreme uništilo naše odrede-.

⚔️ 6. 5. 1942. U Londonu predstavnik izbegličke vlade Kraljevine Jugoslavije tražio od predstavnika vlade V. Britanije da odobri saradnju četnika Draže Mihailovića sa italijanskim okupacionim vlastima u Dalmaciji, Hercegovini i Crnoj Gori. Vlada V. Britanije to nije odobrila.

⚔️ 14. 5. 1942. Predsednik izbegličke vlade Kraljevine Jugoslavije uputio verbalnu notu vladi V. Britanije zahtevajući da britanska propaganda ne podstiče Dražu Mihailovića i narod na opšti narodni ustanak.

⚔️ 15. 5. 1942. Ministar inostranih poslava V, Britanije Antoni Idn obavestio predsednika izbegličke vlade Kraljevine Jugoslavije da će vlada V. Britanije i dalje pružati materijalnu i drugu pomoć Draži Mihailoviću.

⚔️ 16. 5. 1942. Predsednik izbegličke vlade Kraljevine Jugoslavije u Londonu tražio od poslanika SSSR-a da preko svoje vlade interveniše da se NOP odredi stave pod komandu Draže Mihailovića. Poslanik SSSR-a je odbacio taj zahtev ističući da je to unutrašnji problem Jugoslavije.

⚔️ 20. 5. 1942. Ministar spoljnih poslova SSSR-a Vjačeslav Molotov doputovao u London na razgovore s vladom V. Britanije.

⚔️ 24. 5. 1942. Generalni sekretar KPJ Josip Broz Tito uputio Kominterni telegram u kome govori o neprekidnim borbama partizana protiv četnika i okupatora, o tome da narod osuđuje izdajničku vladu Kraljevine Jugoslavije u Londonu koja preko Draže Mihailovića pomaže okupatoru i da borci i narod postavljaju pitanje pomoći SSSR-a NOB-u u Jugoslaviji; zatim traži da se nešto učini protiv izdajničke politike izbegličke vlade.

⚔️ 26. 5. 1942. U Londonu potpisan dvadesetogodišnji ugovor o međusobnoj pomoći između V. Britanije i SSSR-a.

⚔️ 26. 5. 1942. U Londonu ministar spoljnih poslova SSSR-a Vjačeslav Molotov ponudio obnovu ugovora o prijateljstvu s izbegličkom vladom Kraljevine Jugoslavije.

⚔️ 10. 6. 1942. Vrhovna komanda jugoslovenske vojske u Londonu izdala ukaz kojim se Draža Mihailović postavlja za načelnika štaba Vrhovne komande.

⚔️ 19. 6. 1942. Predsednik vlade V. Britanije Vinston Čerčil stigao u SAD. Sledećih dana on je sa predsednikom SAD Franklinom Ruzveltom vodio razgovore o budućim zajedničkim operacijama i o usklađivanju napora na izradi atomske bombe.

⚔️ 21. 6. 1942. Nemačko-italijanske snage zauzele Tobruk i zarobile oko 25.000 vojnika iz sastava 8. britanske armije.

⚔️ 21. 6. 1942. Generalni sekretar KPJ Josip Broz Tito. đeoešom preneo Kominterni -Rezoluciiu rodoljuba Crne Gore, Boke i Sandžaka-, moleći je da s njom upozna i izbegličku vladu Kraljevine Jugoslavije u Londonu.

⚔️ 24. 6. 1942. U Vašingtonu predsednik SAD Franklin Ruzvelt i predsednik vlade V. Britanije Vinston Čerčil primili kralja Petra II Karađorđevića i tom prilikom izjavili da žele Jugoslaviju obnovljenu, sređenu i nepodrivenu nacionalnim razdorima. Za vreme razgovora Čerčil je izrazio nezadovoljstvo zbog rada izbegličke vlade Kraljevine Jugoslavije i zbog neprekidnih razmirica jugoslovenskih političkih grupa u emigraciji.

⚔️ 29. 6. 1942. Kod El Alamejna (u Libiji) otpočele višednevne borbe između nemačko-italijanskih i britanskih snaga.

⚔️ 7. 7. 1942. Iz Zagreba član Organizacionog sekretarijata CK KPJ za neoslobođene krajeve Ivo Lola Ribar uputio pismo članu Politbiroa CK KPJ Edvardu Kardelju u Sloveniju, obaveštavajući ga o ocenama i zaključcima Politbiroa CK KPJ i VŠ NOP i DV Jugoslavije u vezi sa situacijom stvorenom posle okupatorsko-kvislinških operacija u proleće 1942. (tzv. treće ofanzive): postupci okupatorskih snaga su sračunati na odvajanje masa od KPJ; potrebno je obezbediti centralizovano rukovođenje partijskim organizacijama u svim pokrajinama i pojačati budnost u odnosu na skretanje s linije NOB-a; treba sovjetsko-engleski sporazum smišljeno iskoristiti u daljem političkom radu.

⚔️ 28. 7. 1942. Izbeglička vlada Kraljevine Jugoslavije predala protestnu notu poslaniku SSSR-a pri jugoslovenskoj vladi u Londonu, u kojoj zahteva da TASS objavi demanti povodom -Rezolucije rodoljuba Crne Gore, Boke i Sandžaka-.

⚔️ 8. 8. 1942. U Bombaju održano zasedanje indijskog Nacionalnog kongresa na kome je doneta rezolucija da V. Britanija napusti Indiju.

⚔️ 10. 8. 1942. Radio-London objavio da je izbeglička vlada Kraljevine Jugoslavije naimenovala Dražu Mihailovića za načelnika štaba Vrhovne komande.

⚔️ 12. 8. 1942. U Moskvi otpočeli višednevni razgovori (Moskovska konferencija) između predsed nika vlade SSSR-a Josifa Visarionoviča Staljina, predsednika britanske vlade Vinstona Čerčila i Averela Harimana, izaslanika predsednika SAD, na kome su razmatrani opšti planovi budućih saveznih operacija, Čerčil je Staljina upoznao sa predstojećim iskrcavanjem u Severnu Afriku i sa otvaranjem drugog fronta u Evropi u toku 1943.

⚔️ 14. 8. 1942. Predsedništvo izbegličke vlade Kraljevine Jugoslavije uputilo telegram svom generalnom konzulu u Jerusalimu: objašnjava poziv Radio-Londona da se narod u Jugoslaviji sprema na ustanak i kaže da su Draži Mihailoviću izdate instrukcije da podigne -ustanak samo u slučaju iskrcavanja jačih savezničkih snaga u Jugoslaviju ili u slučaju sloma Nemačke-, te podvlači da vlada, preko radio-emisija, -daje uputstva narodu-, u propagandne svrhe.

⚔️ 18. 8. 1942. Politički komesar 1. operativne zone NOP odreda Hrvatske uputio direktivno pismo političkim komesarima podređenih jedinica: raskrinkati rad izbegličke vlade Kraljevine Jugoslavije u Londonu, četnika Draže Mihailovića i rukovodstva HSS; preduzeti akcije širih razmera protiv okupatora, ustaša, domobrana i četnika u cilju proširenja i povezivanja slobodne teritorije Like, Korduna, Cazinske krajine i Banije.

⚔️ 25. 8. 1942. Član Organizacionog sekretarijata CK KPJ za neoslobođene krajeve Ivo Lola Ribar uputio direktivno pismo rukovodstvima KPJ za Vojvodinu: ukazuje na greške partijskih organizacija u početku ustanka; daje uputstva o ponovnom formiranju PK KPJ za Vojvodinu, obnovi partijskih organizacija, pravilnom sprovođenju partijske linije i sprečavanju sektaštva i o tumačenju pakta SSSR - V. Britanija; govori o zadacima na vojnom sektoru - organizaciji NOP odreda, primeni partizanske taktike, postupku prema petoj koloni i dr.

Hronološki zapisi se učitavaju...