Izbeglička vlada Kraljevine Jugoslavije

⚔️ 23. 3. 1941. Vlada Trećeg Rajha uputila zahtev vladi Kraljevine Jugoslavije: da saopšti svoju definitivnu odluku u vezi sa pristupanjem Trojnom paktu.

⚔️ 24. 3. 1941. Predsednik vlade Kraljevine Jugoslavije Dragiša Cvetković i ministar inostranih poslova Aleksandar Cincar-Marković tajno otputovali u Beč radi potpisivanja ugovora o pristupanju Kraljevine Jugoslavije Trojnom paktu.

⚔️ 25. 3. 1941. CK KPJ objavio proglas u kome je akt vlade Kraljevine Jugoslavije (Cvetković-Maček) o pristupanju Trojnom paktu osuđen i odbačen kao akt nacionalne izdaje.

⚔️ 27. 3. 1941. Pod uticajem raspoloženja narodnih masa Jugoslavije, grupa oficira, sa generalom Dušanom Simovićem na čelu, izvela prevrat (zbacivši dotadašnju vladu Cvetković-Maček) i obrazovala novu vladu Kraljevine Jugoslavije, pod predsedništvom generala Simovića.

⚔️ 28. 3. 1941. Vlada Kraljevine Jugoslavije (vlada generala Simovića) uputila vladama Trećeg Rajha i Kraljevine Italije telegram ističući da ona i dalje ostaje verna načelima poštovanja međunarodnih ugovora, pa, prema tome, i protokola potpisanih u Beču 25. marta.

⚔️ 28. 3. 1941. Predsednik vlade Kraljevine Jugoslavije Dušan Simović izjavio da je do promene vlade u Beogradu došlo pod pritiskom javnog mnenja i da njegova vlada hoće da živi u miru i prijateljstvu sa susedima.

⚔️ 28. 3. 1941. Potpredsednik vlade Kraljevine Jugoslavije Vladimir Maček vodio tajne razgovore sa tajnim Hitlerovim emisarom nudeći svoje usluge na liniji razbijanja Jugoslavije.

⚔️ 30. 3. 1941. Vlada Kraljevine Jugoslavije izdala naređenje o -opštem aktiviranju- (tajnoj mobilizaciji) jugoslovenske vojske, s tim da ono otpočne tek 3. aprila.

⚔️ 1. 4. 1941. U Beogradu otpočeli dvodnevni pregovori između šefa britanskog Generalštaba feldmaršala Džona Dila i predsednika vlade Kraljevine Jugoslavije Dušana Simovića radi sklapanja vojnog saveza. Nisu postignuti nikakvi rezultati.

⚔️ 1. 4. 1941. Otpravnik poslova SSSR-a u Beogradu Viktor Lebedjev predao predsedniku vlade Kraljevine Jugoslavije Dušanu Simoviću poruku da so u SSSR uputi delegacija radi sklapanja ugovora o uzajamnoj pomoći. To je bio odgovor na ponudu koju je Dušan Simović učinio Lebedjevu ranije.

⚔️ 6. 4. 1941. U Moskvi potpisan pakt o prijateljstvu i nenapadanju između vlade SSSR-a i vlade Kraljevine Jugoslavije. Pakt je u ime vlade SSSR-a potnisao Vjačeslav Molotov, ministar inostranih poslova, a u ime vlade Kraljevine Jugoslavije Milan Gavrilović, jugoslovenski poslanik u Moskvi.

⚔️ 7. 4. 1941. Vlada Kraljevine Jugoslavije objavila proklamaciju o početku rata sa Nemačkom i Italijom i izdala naređenje za opštu mobilizaciju.

⚔️ 7. 4. 1941. U s. Sevojnu (kod Titovog Užica) održana sednica vlade Kraljevine Jugoslavije, na kojoj je, pored ostalog, njen potpredsednik Vladimir Maček nagovestio mogućnost da napusti vladu.

⚔️ 12. 4. 1941. Vlada V. Britanije negativno odgovorila na traženje vlade Kraljevine Jugoslavije da se ukaže pomoć u ljudstvu i avionima i uputi britanska flota u Boku Kotorsku radi prihvata jugoslovenskih jedinica.

⚔️ 13. 4. 1941. Na sednici u Palama vlada Kraljevine Jugoslavije donela odluku da napusti zemlju. Istovremeno je za načelnika Štaba Vrhovne komande postavljen general Danilo Kalafatović, kome je predsednik vlade general Dušan Simović dao punomoćje da može odmah zatražiti primirje od neprijatelja.

⚔️ 15. 4. 1941. Iz Nikšića kralj i vlada Kraljevine Jugoslavije avionima pobegli u inostranstvo.

⚔️ 25. 4. 1941. Ministar inostranih poslova SAD Kordel Hal, izjavio da vlada SAD priznaje jugoslovensku vladu u izbeglištvu kao jedino zakonitu vladu.

⚔️ 0. 5. 1941. U Zagrebu održano Majsko savetovanje KPJ, kome su prisustvovali delegati svih nacionalnih partijskih rukovodstava (sem delegata iz Makedonije). U svom referatu je generalni sekretar KPJ Josip Broz Tito analizirao. aprilski rat i okupaciju zemlje, ukazao na izdajničku ulogu buržoazije, na otvorenu saradnju znatnog dela buržoazije sa okupatorom i na planove izbegličke vlade, istakao zadatke Partije i karakter budućeg ustanka. Na osnovu referata i diskusije postavljeni su sledeći glavni zadaci: okupljati jugoslovenske narode na najširoj osnovi u borbi protiv okupatora i njegovih pomagača; boriti se protiv raspirivanja nacionalne mržnje i izazivanja bratoubilačkog rata; ukazivati masama na odgovornost buržoazije za. aprilsku katastrofu i boriti se protiv pokušaja neprijatelja da tu odgovornost prebaci na pojedine narode; očuvati i učvrstiti jedinstvo jugoslovenskih naroda; nastaviti učvršćenje i proširenje partijskih organizacija i širenje uticaja na mase. Naglašeno je da KPJ ne priznaje komadanje Jugoslavije, da komunisti treba da budu spona između njenih naroda i da stanu na čelo oslobodilačke borbe u svim krajevima zemlje, pa i onim koji su posle prvog svetskog rata ostali pod tuđim suverenitetom. Odlučeno je da sve partijske organizacije formiraju vojne komitete koji će sprovoditi pripreme za oružani ustanak. [Sekretar pokrajinskog komiteta za Makedoniju Metodije Šatorov Šarlo odbio da prisustvuje. majskom savetovanju KPJ, smatrajući da su za njega merodavne direktive i odluke CK BRP (k).]

⚔️ 11. 5. 1941. Na Ravnu goru se sklonio generalštabni pukovnik bivše jugoslovenske vojske Draža Mihailović, sa 26 oficira bivše jugoslovenske vojske, i odmah otpočeo da se povezuje sa predstavnicima buržoazije i sa izbegličkom vladom Kraljevine Jugoslavije u inostranstvu, u cilju očuvanja pozicija buržoazije u novonastaloj situaciji. Istovremeno je obrazovana Komanda četničkih odreda jugoslovenske vojske.

⚔️ 12. 6. 1941. U Londonu, od strane vlada V. Britanije i njenih dominiona, predstavnika slobodne Francuske i izbegličke vlade Belgije, Holandije, Norveške, Luksemburga, Čehoslovačke, Grčke, Poljske i Jugoslavije, potpisana deklaracija o međusavezničkoj pomoći u borbi protiv agresora.

⚔️ 19. 6. 1941. Jugoslovenski poslanik u Carigradu uputio izbegličkoj vladi Kraljevine Jugoslavije izveštaj o stanju u Jugoslaviji, ističući da KPJ ima snažan uticaj u narodu i da se može očekivati masovan ustanak čim Nemačka napadne SSSR.

⚔️ 17. 7. 1941. Vlada SSSR-a uspostavila diplomatske odnose sa izbegličkom vladom Kraljevine Jugoslavije u Londonu.

⚔️ 10. 8. 1941. U Moskvi održan I sveslovenski miting, na kome je, pored ostalog, istaknuto pravo crnogorskog i makedonskog naroda na samoopredeljenje, što je izazvalo oštru reakciju izbegličke vlade Kraljevine Jugoslavije.

⚔️ 24. 9. 1941. U Londonu održana saveznička konferencija, na kojoj su predstavnici vlada Australije, Kanade, V. Britanije, Novog Zelanda, SSSR-a i Južnoafričke Unije i predstavnici izbegličkih vlada ČSR, Belgije, Grčke, Luksemburga, Holandije, Norveške, Poljske, Jugoslavije i Slobodne Francuske potpisali Atlantsku povelju i time se obavezali da će im ona poslužiti kao politički program za vreme rata [Velike kolonijalne sile, i pored toga što su svečano proklamovale principe Atlantske povelje, nisu želele da zavisnim i poluzavisnim narodima u okviru svojih imperija priznaju pravo na suverenitet i pravo na izbor oblika vladavine, kako je to bilo predviđeno 3. tačkom Atlantske povelje.].

⚔️ 13. 11. 1941. U Londonu, izbeglička vlada Kraljevine Jugoslavije molila vladu V. Britanije da od vlade SSSR-a traži da se partizani Jugoslavije potčine komandantu jugoslovenske vojske u otadžbini [Početkom novembra je izbeglička vlada Kraljevine Jugoslavije Komandu četničkih odreda jugoslovenske vojske preimenovala u Komandu jugoslovenske vojske u otadžbini.] Draži Mihailoviću.

⚔️ 13. 11. 1941. Izbeglička vlada Kraljevine Jugoslavije je naredila svome poslaniku u SSSR-u da od vlade SSSR-a traži da ona zahteva da se partizani Jugoslavije potčine komandantu jugoslovenske vojske u otadžbini Draži Mihailoviću.

⚔️ 17. 11. 1941. U Kujbiševu poslanik izbegličke vlade Kraljevine Jugoslavije zatražio od vlade SSSR-a da interveniše kod jugoslovenskih partizana da se potčine komandantu jugoslovenske vojske u otadžbini Draži Mihailoviću.

⚔️ 28. 11. 1941. Ministar inostranih poslova V. Britanije uputio pismo predsedniku izbegličke vlade Kraljevine Jugoslavije: obećava pomoć četnicima ako bi ovi držali front sa partizanima, pod komandom Draže Mihailovića, jer je od najveće važnosti da obe vlade učine sve da se u Jugoslaviji održi ujedinjeni front svih patriota.

⚔️ 27. 12. 1941. Vlada V. Britanije stavila na raspolaganje izbegličkoj vladi Kraljevine Jugoslavije: 6 radio-stanica, 100 tona ratnog materijala, 75.000 dolara i 100.000 engleskih funti u zlatu, da se sa Malte uputi kao pomoć Draži Mihailoviću.

⚔️ 1. 1. 1942. CK KPJ uputio direktivno pismo Centralnom komitetu KP Slovenije: obaveštava ga o toku i rezultatima tzv. I neprijateljske ofanzive i o ulozi četnika; zahteva brižnije čuvanje kadrova; nalaže da se pojača organizaciono učvršćenje Partije i naglašava njena rukovodeća uloga, da se razvija OF, pojača mobilizacija u NOP odrede, radi na formiranju proleterskih bataljona; ukazuje na greške CK KP Slovenije (nedovoljan rad na jačanju NOP odreda, kasno preduzimanje mera za čuvanje kadrova, pogrešni stavovi u rezoluciji OF) i na potrebu da se pojača organizacija u Slovenačkom primorju i uspostavi veza sa KP Italije i sa KP Austrije u Koruškoj; traži da se odlučnije kritikuje politika izbegličke vlade Kraljevine Jugoslavije i njenih eksponenata u zemlji i da se ističe povezanost NOB-a sa borbom naroda SSSR-a.

⚔️ 14. 1. 1942. Izbeglička vlada Kraljevine Jugoslavije potpisala Deklaraciju Ujedinjenih nacija o ratnim zločincima.

⚔️ 15. 1. 1942. U Londonu potpisan nacrt tzv. Balkanske unije: sporazum između grčke i jugoslovenske izbegličke vlade o uzajamnoj ispomoći u borbi za obnovu monarhija i starog društvenog poretka.

⚔️ 22. 1. 1942. Izbeglička vlada Kraljevine Jugoslavije proglasila četnike -jugoslovenskom vojskom u otadžbini-.

⚔️ 30. 1. 1942. U s. Zbjegu (kod Slunja) otpočelo dvodnevno II zasedanje GŠ NOP odreda za Hrvatsku, kome su prisustvovali i komandanti i politički komesari Grupe NOP odreda za Liku, Kordunaškog i Primorsko-goranskog NOP odreda. Diskutovalo se o opštoj situaciji, zadacima i ulozi partizanskih jedinica, vojničkoj situaciji u Hrvatskoj, uvlačenju hrvatskih masa u NOB i zauzimanju pravilnog stava prema izbegličkoj vladi Kraljevine Jugoslavije u Londonu. Odlučeno je da se na slobodnoj teritoriji Korduna formira jednomesečni oficirski tečaj.

⚔️ 2. 2. 1942. GŠ NOP odreda za Hrvatsku uputio pismo političkim komesarima Grupe NOP odreda za Liku, Kordunaškog i Primorsko-goranskog NOP odreda. U njemu raskrinkava neprijateljsku politiku izbegličke vlade Kraljevine Jugoslavije prema NOP-u i vezu ove vlade sa Dražom Mihailovićem; postavlja zadatke: kritikovati izbegličku vladu, raskrinkavati izdajnički rad domaćih kvislinga i uvlačiti domobrane i hrvatske mase u NOB.

⚔️ 5. 2. 1942. Izbeglička vlada Kraljevine Jugoslavije zatražila od svog poslanika u Moskvi, da, budno motreći, na vreme otkrije eventualnu pomoć SSSR-a partizanima.

⚔️ 12. 2. 1942. Predsednik izbegličke vlade Kraljevine Jugoslavije uputio svome poslaniku u Vašingtonu telegram: netačno ga obaveštavajući da Draža Mihailović već deset meseci vodi borbu bez ičije pomoći, on mu naređuje da predsedniku SAD Franklinu Ruzveltu izloži teško stanje četnika i zatraži pomoć.

⚔️ 1. 3. 1942. U Čajniču, odlukom CK KPJ i naređenjem vrhovnog komandanta NOP i DV Jugoslavije Josipa Broza Tita, formirana 2. proleterska NOU brigada (1. i 4 bataljon iz Užičkog, 2. bataljon iz Čačanskog i 3. bataljon iz 2. šumadijskog NOP odreda). Ministar inostranih poslova izbegličke vlade Kraljevine Jugoslavije saopštio ambasadoru SSSR-a u Londonu da partizanski rat u Jugoslaviji predstavlja socijalnu revoluciju, da NOB, kojom rukovodi KPJ, razbija i razdvaja snage otpora u zemlji.

⚔️ 6. 3. 1942. Član CK KPJ Moša Pijade izveštava vrhovnog komandanta NOP i DV Jugoslavije Josipa Broza Tita o organizovanju privremenog aerodroma u blizini Žabljaka radi prijema obećane pomoći iz SSSR-a; zatim ističe potrebu za otvorenim raskrinkavanjem izbegličke vlade i predlaže da Radio-Moskva otpočne kampanju protiv četnika Draže Mihailovića.

⚔️ 18. 3. 1942. U Vašingtonu potpisan Ugovor o zajmu i najmu između vlade SAD i izbegličke vlade Kraljevine Jugoslavije u Londonu.

⚔️ 22. 3. 1942. Kominterna depešom obavestila Vrhovni štab NOP i DV Jugoslavije da se objavljivanje njegovog proglasa upućenog narodima okupirane Evrope odgađa sve dok se ne srede odnosi vlade Sovjetskog Saveza s izbegličkom vladom Kraljevine Jugoslavije u Londonu.

⚔️ 30. 3. 1942. U Londonu održana konferencija predstavnika vlade V. Britanije i izbegličke: vlade Kraljevine Jugoslavije na kojoj je odlučeno da se četnicima Draže Mihailovića, vazdušnim putem, uputi 200 tona ratnog i drugog materijala.

⚔️ 8. 4. 1942. Generalni sekretar KPJ Josip Broz Tito, u ime CK KPJ, uputio CK KPH direktivno pismo u kome analizira političku situaciju u zemlji u svetlosti međunarodnih zbivanja; izlaže političku liniju KPJ u odnosu na savez SSSR-a, Engleske i Amerike, na izbegličku vladu Kraljevine Jugoslavije u Londonu, na HSS i druge bivše građanske partije; pred KPH postavlja kao najvažniji zadatak: neumorno stvarati organizacije NOF-a, okupljajući u njih najšire narodne mase.

⚔️ 10. 4. 1942. Iz Foče član Organizacionog sekretarijata CK KPJ za neoslobođene krajeve Ivo Lola Ribar uputio u Ljubljanu članu Politbiroa CK KPJ Edvardu Kardelju informaciju o vojno-političkoj situaciji u Crnoj Gori i u BiH; preneo mu ocenu CK KPJ; da izbeglička vlada Kraljevine Jugoslavije radi na likvidaciji NOP-a i na raspirivanju građanskog rata; istakao svoje uverenje da će CK KPJ uspeti da osujeti planove reakcije o klasnom ratu i da proširi front jedinstvene oslobodilačke borbe.

⚔️ 10. 4. 1942. Član Organizacionog sekretarijata CK KPJ za neoslobođene krajeve Ivo Lola Ribar pismom obavestio PK KPJ za Srbiju o stanju partizanskih jedinica u zapadnoj Srbiji; o radu četnika u istočnoj Bosni, Hercegovini i Crnoj Gori; o stavu CK KPJ prema izbegličkoj vladi Kraljevine Jugoslavije, o teškoćama da se članovi PK prebace iz Bosne u Srbiju; o tome da je CK KPJ odobrio mere PK u pogledu Vojvodine, slanje delegata u Makedoniju i razgovore sa delegatom BRP(k).

⚔️ 20. 4. 1942. Predsednik izbegličke vlade Kraljevine Jugoslavije ponovo tražio da ministarstvo inostranih poslova V. Britanije izdejstvuje kod vlade SSSR-a da se partizani stave pod komandu Draže Mihailovića.

⚔️ 4. 5. 1942. Draža Mihailović uputio predstavku izbegličkoj vladi Kraljevine Jugoslavije s molbom da V. Britanija -ne buni narod na oružanu borbu protiv Nemaca i Italijana, jer bi to u sadašnje vreme uništilo naše odrede-.

⚔️ 6. 5. 1942. U Londonu predstavnik izbegličke vlade Kraljevine Jugoslavije tražio od predstavnika vlade V. Britanije da odobri saradnju četnika Draže Mihailovića sa italijanskim okupacionim vlastima u Dalmaciji, Hercegovini i Crnoj Gori. Vlada V. Britanije to nije odobrila.

⚔️ 14. 5. 1942. Predsednik izbegličke vlade Kraljevine Jugoslavije uputio verbalnu notu vladi V. Britanije zahtevajući da britanska propaganda ne podstiče Dražu Mihailovića i narod na opšti narodni ustanak.

⚔️ 15. 5. 1942. Ministar inostranih poslava V, Britanije Antoni Idn obavestio predsednika izbegličke vlade Kraljevine Jugoslavije da će vlada V. Britanije i dalje pružati materijalnu i drugu pomoć Draži Mihailoviću.

⚔️ 16. 5. 1942. Vlada SAD, na ime pomoći Draži Mihailoviću, stavila izbegličkoj vladi Kraljevine Jugoslavije na raspolaganje 400 tona konzervirane hrane.

⚔️ 16. 5. 1942. Predsednik izbegličke vlade Kraljevine Jugoslavije u Londonu tražio od poslanika SSSR-a da preko svoje vlade interveniše da se NOP odredi stave pod komandu Draže Mihailovića. Poslanik SSSR-a je odbacio taj zahtev ističući da je to unutrašnji problem Jugoslavije.

⚔️ 18. 5. 1942. U Vašingtonu između vlade SAD i vlade Kraljevine Jugoslavije potpisan vojni sporazum o pružanju pomoći u opremi i obući jugoslovenskim trupama u inostranstvu i o prevozu jugoslovenskih dobrovoljaca iz Amerike u južnu Afriku.

⚔️ 24. 5. 1942. Generalni sekretar KPJ Josip Broz Tito uputio Kominterni telegram u kome govori o neprekidnim borbama partizana protiv četnika i okupatora, o tome da narod osuđuje izdajničku vladu Kraljevine Jugoslavije u Londonu koja preko Draže Mihailovića pomaže okupatoru i da borci i narod postavljaju pitanje pomoći SSSR-a NOB-u u Jugoslaviji; zatim traži da se nešto učini protiv izdajničke politike izbegličke vlade.

⚔️ 26. 5. 1942. U Londonu ministar spoljnih poslova SSSR-a Vjačeslav Molotov ponudio obnovu ugovora o prijateljstvu s izbegličkom vladom Kraljevine Jugoslavije.

⚔️ 16. 6. 1942. U s. Tjentištu (kod Foče), na inicijativu NO odbora za Crnu Goru i Boku, održana konferencija rodoljuba Crne Gore i Boke na kojoj je pored vojno-političke situacije razmatrana i delatnost narodnooslobodilačkih odbora. Odlučeno je da Plenum NO odbora za Crnu Goru i Boku nastavi rad. Donesena je rezolucija u kojoj se oštro osuđuje izdajnički rad četnika Draže Mihailovića, izbegličke vlade Kraljevine Jugoslavije i federalista u Crnoj Gori; izražava odlučnost da se nastavi bespoštedna borba protiv okupatora i kvislinga, poziva narod Crne Gore, Boke i Sandžaka da do kraja izdrži u NOB-u. Rezolucija je dostavljena VŠ NOP i DV Jugoslavije i objavljena preko radio-stanice -Slobodna Jugoslavija-.

⚔️ 21. 6. 1942. Generalni sekretar KPJ Josip Broz Tito. đeoešom preneo Kominterni -Rezoluciiu rodoljuba Crne Gore, Boke i Sandžaka-, moleći je da s njom upozna i izbegličku vladu Kraljevine Jugoslavije u Londonu.

⚔️ 24. 6. 1942. U Vašingtonu predsednik SAD Franklin Ruzvelt i predsednik vlade V. Britanije Vinston Čerčil primili kralja Petra II Karađorđevića i tom prilikom izjavili da žele Jugoslaviju obnovljenu, sređenu i nepodrivenu nacionalnim razdorima. Za vreme razgovora Čerčil je izrazio nezadovoljstvo zbog rada izbegličke vlade Kraljevine Jugoslavije i zbog neprekidnih razmirica jugoslovenskih političkih grupa u emigraciji.

⚔️ 7. 7. 1942. Član Organizacionog sekretarijata CK KPJ za neoslobođene krajeve Ivo Lola Ribar uputio CK KPH i GŠ NOP odreda za Hrvatsku direktivno pismo u kome prenosi ocene i direktive CK KPJ u vezi sa razvojem NOB-a: CK KPJ smatra da okupator protiv NOB-a primenjuje novu taktiku: ne ide više -samo drumovima- i pokušava da oslobodilačku borbu skrene na bratoubilačku borbu; zbog toga CK KPJ pristupa formiranju krupnijih jedinica, a na političkom planu dosledno ostaje na liniji širokog NO fronta; izbegličku vladu Kraljevine Jugoslavije treba kritikovati zbog raspirivanja bratoubilačkog rata, a unutar zemlje treba tući Dražu Mihailovića i sve slične elemente koji rade protiv NOB-a; u Hrvatskoj se pruža mogućnost bržeg razvoja NOB-a, te je potrebno učvrstiti partijske organizacije, obezbediti pravilno sprovođenje partijske linije, pojačati agitaciono-propagandni rad a NOP odrede učvrstiti vojnički i politički.

⚔️ 28. 7. 1942. Izbeglička vlada Kraljevine Jugoslavije predala protestnu notu poslaniku SSSR-a pri jugoslovenskoj vladi u Londonu, u kojoj zahteva da TASS objavi demanti povodom -Rezolucije rodoljuba Crne Gore, Boke i Sandžaka-.

⚔️ 0. 8. 1942. Između vlade Sovjetskog Saveza i izbegličke vlade Kraljevine Jugoslavije potpisan sporazum o podizanju jugoslovenskog poslanstva u Moskvi na stepen ambasade.

⚔️ 0. 8. 1942. Kominterna uputila VŠ NOP i DV Jugoslavije depešu u kojoj preporučuje da se raskrinkavanju izbegličke vlade Kraljevine Jugoslavije pristupa oprezno, jer se NOB ne sme posmatrati s jugoslovenskog nacionalnog stanovišta, već s pozicija antihitlerovske koalicije.

⚔️ 3. 8. 1942. Pomoćnik direktora sovjetskog Informativnog biroa predao poslaniku izbegličke vlade Kraljevine Jugoslavije u Moskvi izjavu vlade SSSR-a u kojoj se iznose činjenice o saradnji četnika Draže Mihailovića sa okupatorom u borbi protiv jedinica NOP i DV Jugoslavije.

⚔️ 10. 8. 1942. Radio-London objavio da je izbeglička vlada Kraljevine Jugoslavije naimenovala Dražu Mihailovića za načelnika štaba Vrhovne komande.

⚔️ 12. 8. 1942. Generalni sekretar KPJ josip Broz Tito uputio Komintermi telegram u kome kaže da je podizanje jugoslovenskog poslanstva u Moskvi na stepen ambasade proizvelo težak utisak na sve rodoljube Jugoslavije, a naročito na pripadnike NOV pogotovu zato što je to učinjeno u vreme kad izbeglička vlada Kraljevine Jugoslavije otvoreno sarađuje sa okupatorima i nagrađuje sve dželate koji su ogrezli u narodnoj krvi. -Zar se ne može ništa učiniti- - kaže se u telegramu - -da sovjetska vlada bude bolje obaveštena o izdajničkoj ulozi jugoslovenske vlade i ovim natčovečanskim stradanjima i teškoćama našeg naroda koji se bori protiv okupatora, četnika, ustaša, itd. Zar ne verujete u ono što vam svakodnevno javljamo-... To može imati užasnih posledica za našu borbu. Podvlačimo: Jugoslovenska vlada sarađuje sa Italijanima otvoreno, s Nemcima maskirano. Ona je izdajnička u odnosu na naš narod i na Sovjetski Savez...-

⚔️ 14. 8. 1942. Predsedništvo izbegličke vlade Kraljevine Jugoslavije uputilo telegram svom generalnom konzulu u Jerusalimu: objašnjava poziv Radio-Londona da se narod u Jugoslaviji sprema na ustanak i kaže da su Draži Mihailoviću izdate instrukcije da podigne -ustanak samo u slučaju iskrcavanja jačih savezničkih snaga u Jugoslaviju ili u slučaju sloma Nemačke-, te podvlači da vlada, preko radio-emisija, -daje uputstva narodu-, u propagandne svrhe.

⚔️ 18. 8. 1942. Politički komesar 1. operativne zone NOP odreda Hrvatske uputio direktivno pismo političkim komesarima podređenih jedinica: raskrinkati rad izbegličke vlade Kraljevine Jugoslavije u Londonu, četnika Draže Mihailovića i rukovodstva HSS; preduzeti akcije širih razmera protiv okupatora, ustaša, domobrana i četnika u cilju proširenja i povezivanja slobodne teritorije Like, Korduna, Cazinske krajine i Banije.

⚔️ 16. 9. 1942. Predstavnik vlade SSSR-a ponudio poslaniku izbegličke vlade Kraljevine Jugoslavije u Moskvi da primi sovjetske posmatrače u štabu Draže Mihailovića. Izbeglička vlada, znajući za saradnju četnika sa okupatorom, odbila je tu ponudu.

⚔️ 22. 9. 1942. Član Politbiroa CK KPJ Edvard Kardelj, u ime Izvršnog odbora OF i GŠ NOP odreda za Sloveniju, uputio slovenačkim internircima u Gonarsu (u Italiji) pismo o spoljnoj i unutrašnjoj političkoj situaciji i o saradnji izbegličke vlade Kraljevine Jugoslavije, četnika, Bele garde i okupatora protiv NOB-a, postavljajući zadatak da se Beloj gardi onemogući vrbovanje interniraca u njene redove.

⚔️ 22. 9. 1942. VŠ NOP i DV Jugoslavije uputio direktivu Glavnom štabu NOP odreda za Hrvatsku, Operativnom štabu NOP i DV za Bos. krajinu i Štabu 4. operativne zone NOP odreda Hrvatske, u kojoj im, pored ostalog, nalaže da svim snagama pristupe organizovanju slobodne teritorije, da u narodu prošire i pojačaju uticaj KPJ, a onemoguće svaki uticaj okupatora i njegovih domaćih slugu, te time osujete planove izbegličke vlade Kraljevine Jugoslavije i njenih agenata u zemlji o povratku na staro. -Ta velika teritorija- - kaže se u direktivi - -ne sme, dakle, da ostane samo vojnički osvojena a politički površno pridobijena, nego se mora politički organizovati i povezati uz našu vojnu silu-.

⚔️ 5. 10. 1942. Predsednik SAD Franklin Ruzvelt primio ambasadora izbegličke vlade Kraljevine Jugoslavije u Vašingtonu i tom prilikom izložio svoje poglede na budućnost Jugoslavije, naglasivši da Srbi posle rata treba da odluče kakvu vrstu unije žele sa Hrvatima - široku konfederaciju ili federaciju s nekim javnim službama pod centralnom upravom, odnosno da te i slične probleme treba slobodno da reše narodi Jugoslavije, a ne da se to rešenje donese deklaracijom savezničkih državnika.

⚔️ 23. 10. 1942. Generalni sekretar KPJ Josip Broz Tito uputio Pokrajinskom komitetu za Srbiju direktivu za oživljavanje partizanskog pokreta u Srbiji i zauzimanje pravilnog stava prema izbegličkoj vladi Kraljevine Jugoslavije u Londonu i četnicima Draže Mihailovića.

⚔️ 0. 11. 1942. Kominterna uputila CK KPJ telegram u vezi sa predstojećim zasedanjem AVNOJ-a, ističući: da CK KPJ ne treba AVNOJ da smatra nekakvom vladom niti da ga suprotstavlja izbegličkoj vladi Kraljevine Jugoslavije u Londonu; na toj etapi ne treba postavljati pitanje ukidanja monarhije, niti isticati parole o republici, jer će se o režimu u Jugoslaviji rešavati posle razbijanja italijansko-nemačke koalicije i posle oslobođenja zemlje od okupatora.

⚔️ 5. 11. 1942. Izbeglička vlada Kraljevine Jugoslavije postavila ultimativan zahtev vladi SSSR-a: da obustavi kampanju preko radija i štampe protiv četnika Draže Mihailovića; da pozove partizane da prekinu napade na četnike i da se stave pod komandu jugoslovenske izbegličke vlade.

⚔️ 24. 11. 1942. CK KPJ uputio Okružnom komitetu KPJ za Srem direktivno pismo u kome naglašava: da se stanovništvu i borcima objasni izdajnička uloga izdajničke vlade Kraljevine Jugoslavije u Londonu i Draže Mihailovića; da se uništi u korenu svaki pokušaj razbijanja NOB-a i stvaranja bratoubilačke borbe od strane nedićevaca, Pećančevih i Dražinih četnika i njihovih agenata; da se jedinice 3. NOP odreda 3. operativne zone NOV i PO Hrvatske i pristalice narodnooslobodilačkog pokreta prebace u istočnu Bosnu, na oslobođenu teritoriju, ako to prilike zahtevaju, s tim da se deo snaga ostavi u Sremu radi čuvanja naroda, čišćenja terena i snabdevanja jedinica i zbega.

⚔️ 26. 11. 1942. U Bihaću otpočelo dvodnevno I zasedanje Antifašističkog veća narodnog oslobođenja Jugoslavije (AVNOJ-a) u prisustvu 54 delegata NOP-a iz Srbije, Hrvatske, Crne Gore, Bosne i Hercegovine (delegati iz Slovenije i Makedonije nisu mogli stići). Zasedanje je otvorio vrhovni komandant NOV i POJ Josip Broz Tito koji je u govoru istakao karakter i značaj jednog centralnog političkog tela NOP-a Jugoslavije za dalje vođenje NOB-a. Potom su podneti referati: Narodnooslobodilačka borba i osnivanje AVNOJ-a i Organizacija AVNOJ-a. Zasedanje je donelo Rezoluciju i usvojilo Proglas. Rezolucija objavljuje da je konstituisano Antifašističko veće narodnog oslobođenja Jugoslavije (AVNOJ), kao najviši politički izraz stvorenog čvrstog jedinstva naroda Jugoslavije, sa zadatkom da dalja rukovodi borbom naroda Jugoslavije za konačno oslobođenje i za punu slobodu i ravnopravnost u bratskoj zajednici, koju niko neće moći razoriti jer se se iskovati u ognju zajedničke borbe. AVNOJ je izabrao Izvršni odbor. Osnovano je osam povereništava: za prosvetu, narodno zdravlje, unutrašnje poslove, socijalnu politiku, privredu, finansije, propagandu i vezu. U Proglasu je narodima Jugoslavije objavljeno osnivanje AVNOJ-a i istaknuto da se narodi Jugoslavije moraju boriti protiv fašističkog poretka koji hoće da nametnu okupator i njegove sluge i protiv reakcionarnog poretka koji hoće da održi izbeglička vlada Kraljevine Jugoslavije. AVNOJ je odao priznanje Vrhovnom štabu NOV i POJ i vrhovnom komandantu Josipu Brozu Titu.

⚔️ 29. 11. 1942. Generalni sekretar KPJ Josip Broz Tito poslao Kominterni odgovor na njene primedbe o karakteru i kompetencijama AVNOJ-a, ističući: da će AVNOJ, iako neće biti vlada, rešavati sva pitanja državnog života i brinuti se o frontu; da će ga pri izvršavanju ovih zadataka pomagati NO odbori, koji postoje u svim oblastima na oslobođenoj i neoslobođenoj teritoriji; da su građanski aktivisti i narod osudili izbegličku vladu Kraljevine Jugoslavije u Londonu kao izdajničku, a da je zasedanje AVNOJ-a sazvao VŠ NOV i POJ, koji uživa ogroman autoritet u zemlji.

⚔️ 0. 12. 1942. Vlada SSSR tražila od ministra inostranih poslova V. Britanije Antoni Idna, prilikom njegove posete Moskvi, da vlada V. Britanije utiče na izbegličku vladu Kraljevine Jugoslavije kako bi Draža Mihailović prekinuo saradnju sa okupatorom.

⚔️ 0. 12. 1942. Predstavnik ministarstva inostranih poslova V. Britanije izjavio predstavniku izbegličke vlade Kraljevine Jugoslavije da su snage NOV i POJ aktivne u borbi protiv okupatora, a da snage Draže Mihailovića od oktobra prošle godine ne vode borbu protiv Nemaca i Italijana.

⚔️ 2. 12. 1942. Ambasador izbegličke vlade Kraljevine Jugoslavije u Vašingtonu obavestio svoju vladu u Londonu da su članovi Informativnog jugoslovenskog centra u Njujorku pali pod -uticaj komunističke propagande- i da rade protiv vlade u Londonu i Draže Mihailovića.

⚔️ 15. 12. 1942. U Londonu agencija -Rojter- objavila saopštenje izbegličke vlade Kraljevine Jugoslavije u kome se ističe da četnici Draže Mihailovića vode borbu protiv okupatora i da su netačne vesti o njihovoj saradnji sa Italijanima i Nemcima. Sutradan je ista agencija objavila da to nije zvanično saopštenje izbegličke vlade, već izvesnih vojnih krugova.

⚔️ 15. 12. 1942. CK KPH uputio posmo zameniku političkog komesara 8. hrvatske NO brigade i ukazuje na pojačanu aktivnost vodstva HSS protiv NOP-a; objašnjava namere, reakcionarnu ulogu, način delovanja i povezanost HSS sa četnicima i velikosrpskom izbegličkom vladom Kraljevine Jugoslavije u Londonu; ističe potrebu da se vodi otvorena i odlučna borba protiv izdajničke politike vodstva HSS i da se sve partijske i masovne organizacije angažuju na uvlačenju hrvatskih mr.sa i bivših članova HSS u NOB.

⚔️ 25. 12. 1942. U Slavoniji otpočelo trodnevno prošireno oblasno partijsko savetovanje. Odlučeno je: sprovoditi mobilizaciju u svim delovima Slavonije i proširiti oslobođenu teritoriju; posvetiti veću pažnju radu među nacionalnim manjinama, omladinom i ženama; formirati vojne komitete u kasarnama i pojedinim posadama radi aktivnijeg delovanja među domobranima; aktivnije prići raskrinkavanju izbegličke vlade Kraljevine Jugoslavije u Londonu, Draže Mihailovića i vodstva HSS, popularisati AVNOJ.

⚔️ 26. 12. 1942. Ministar spoljnih poslova vlade V. Britanije Antoni Idn primio predsednika izbegličke vlade Kraljevine Jugoslavije i kritikovao politički rad ove vlade, posebno rad u resoru ministarstva inostranih poslova.

⚔️ 11. 1. 1943. U Londonu ministar inostranih poslova V. Britanije Antoni Idn i predsednik izbegličke vlade Kraljevine Jugoslavije vodili razgovore o međunarodnom položaju četnika. Idn je zahtevao da četnici obustave borbu protiv partizana i sa njima postignu primirje, te otpočnu borbu protiv okupatora. Ukoliko posle toga - naglasio je on - svi narodi Jugoslavije ne prilivate četnike, ovi treba da se zadrže samo u Srbiji i izbegnu borbe protiv nadmoćnih snaga MOV i POJ; držeći Srbiju oni ce postati važan laktor, što ce primorati rukovodstvo partizana da vrsi ustupite i da se sa Dražom Mihailovićem sporazume. Zaključeno je ua saveznici pruže veću materijalnu pomoć Draži Mihailoviću, a da izbeglička vlada uspostavi što povoljnije odnose sa vladom SSSK-a. 

⚔️ 11. 1. 1943. Izbeglička vlada Kraljevine Jugoslavije uputila vladi V. Britanije protestnu notu sa zahtevom da se obustave napisi u štampi i rauio-emisije o saradnji četnika sa okupatorom.

⚔️ 16. 1. 1943. Generalni sekretar KPJ Josip Broz Tito uputio direktivno pismo Pokrajinskom komitetu KPJ za Srbiju; treba razviti što širu političku aktivnost protiv četnika i protiv izbegličke vlade Kraljevine Jugoslavije u Londonu, pojačati vojnu aktivnost, jačati postojeće, obnoviti stare i formirati nove partijske organizacije, dosledno sprovoditi partijsku liniju i umnožiti članke iz -Proletera- br, 16, da bi ih sve partijske organizacije proučile. U pismu su data i uputstva u pogledu nekih kadrovskih pitanja PK KPJ i GŠ NOV i PO za Srbiju.

⚔️ 21. 1. 1943. U Londonu predsednik vlade V. Britanije i predsednik izbegličke vlade Kraljevine Jugoslavije održali sastanak na kojem su rešili kako dostavljati materijalnu pomoć Draži Mihailoviću. Pukovniku Beliju, kasnijem šefu britanske vojne misije pri četničkoj Vrhovnoj komandi, naređeno je da lično utvrdi listu potreba četnika.

⚔️ 4. 2. 1943. VŠ NOV i POJ, preko radio-stanice -Slobodna Jugoslavija-, demantovao lažni izveštaj lista -Njujork tajms- da su partizani streljali nekoliko engleskih oficira koji su pristupili Draži Mihailoviću. To je jedna od mnogih kleveta izbegličke vlade Kraljevine Jugoslavije u Londonu, čiji je cilj da pred svetskom javnošću komprornituje NOP u Jugoslaviji.

⚔️ 19. 2. 1943. Predstavnik Ministarstva inostranih poslova SSSR-a odbio zahtev izbegličke vlade Kraljevine Jugoslavije da vlada SSSR-a interveniše u cilju izmirenja partizana i četnika. On je istakao da četnici sarađuju sa okupatorom, a linija NOB-a je toliko široka da ima mesta za sve patriote.

⚔️ 20. 2. 1943. U Čikagu otpočeo kongres američkih Hrvata, kome je prisustvovalo oko 1000 delegata svih jugoslovenskih iseljeničkih organizacija u SAD (osim katoličke crkve i grupe oko -Srbobrana-), kao i predstavnici lokalnih vlasti SAD. Kongres je osudio izbegličku vladu Kraljevine Jugoslavije zbog razbijanja bratstva i jedinstva naroda i Dražu Mihailovića zbog saradnje sa okupatorima, a odao puno priznanje herojskoj borbi NOV i POJ za oslobođenje; uputio pozdravne telegrame AVNOJ-u i vrhovnom komandantu NOV i POJ Josipu Brozu Titu; odlučio da se formira Koordinacioni odbor za saziv kongresa Amerikanaca jugoslovenskog porekla.

⚔️ 25. 2. 1943. Generalni sekretar KPJ Josip Broz Tito depešom obavestio Kominternu da četnici Draže Mihailovića u zajednici sa okupatorom, napadaju snage NOV i POJ na Neretvi, istakavši da četnici to rade sa znanjem izbegličke vlade Kraljevine Jugoslavije.

⚔️ 14. 3. 1943. U Vankuveru (u Kanadi) održan osnivački kongres naprednih organizacija jugoslovenskih iseljenika u Kanadi, na kome je formiran Komitet jugoslovenskih iseljenika. Kongres je osudio četnike Draže Mihailovića, usvojio i podržao izjavu VŠ NOV i POJ i AVNOJ-a, te zatražio da saveznici upute materijalnu pomoć NOV i POJ, a da izbeglička vlada Kraljevine Jugoslavije osudi sve grupe u zemlji i inostranstvu koje sarađuju sa okupatorom i rade protiv NOP-a i da objektivno informiše svetsku javnost o borbama u Jugoslaviji.

⚔️ 15. 3. 1943. U Vašingtonu održali sastanak predsednik SAD Franklin Ruzvelt i ministar inostranih poslova V. Britanije Antoni Idn, na kome su razmotrili probleme posleratnog uređenja: odnose sa SSSR-om, pitanje Poljske, Finske, Nemačke, Čehoslovačke, Austrije i balkanskih država. Što se tiče Jugoslavije, Ruzvelt je izneo plan o njenom cepanju, čemu se Idn usprotivio, pa je odlučeno da se izbegličkoj vladi Kraljevine Jugoslavije preporuči da ispita mogućnost stvaranja Kraljevine Jugoslavije na principu konfederacije.

⚔️ 24. 3. 1943. Izbeglička vlada Kraljevine Jugoslavije, zbog otkazivanja poslušnosti, donela odluku da rasformira jugoslovenski Informativni centar u Njujorku, zamolivši vladu SAD da jugoslovenskim novinarima iz ovog centra zabrani rad u bilo kom listu SAD.

⚔️ 0. 4. 1943. Izbeglička vlada Kraljevine Jugoslavije pozvala na konsultovanje u London svog ambasadora iz Vašingtona i stavila mu u zadatak da kod vlade SAD traži zaštitu za četnički pokret.

⚔️ 2. 4. 1943. Vlada SSSR-a uputila izbegličkoj vladi Kraljevine Jugoslavije notu sa zahtevom da se javno ogradi od saradnje četnika sa okupatorom i da naredi Draži Mihailoviću da, u interesu antihitlerovske koalicije, raspusti četničke odrede u Crnoj Gori i Hercegovini.

⚔️ 6. 4. 1943. Izbeglička vlada Kraljevine Jugoslavije uputila vladi Vel. Britanije pismo u kome poriče saradnju četnika sa okupatorom.

⚔️ 6. 4. 1943. Izbeglička vlada Kraljevine Jugoslavije, pod formom poziva na referisanje, opozvala svog poslanika iz Moskve, što je značilo privremeni prekid diplomatskih odnosa sa SSSR-om.

⚔️ 22. 4. 1943. Član politbiroa CK KPJ Edvard Kardelj uputio povereništvu CK KP Slovenije u Ljubljani direktivno pismo o stavu NOP-a prema izbegličkoj vladi Kraljevine Jugoslavije u Londonu, o radu na jačanju NOF i odnosu prema -sredini- i o potrebi da se u Ljubljani izvrši mobilizacija za NOV.

Hronološki zapisi se učitavaju...