Ljubljana u oslobodilačkom ratu

⚔️ 25. 3. 1941. U Beogradu, Ljubljani, Skoplju, Kragujevcu, Splitu, Nišu, Cetinju, Podgorici (sada Titograd), Leskovcu i drugim gradovima održane masovne demonstracije (koje su se nastavile i sledećih dana, obuhvatajući celu zemlju). Pod parolom -Bolje rat nego pakt-, -Bolje grob nego rob-, narodi Jugoslavije su odlučno i nedvosmisleno osudili pristupanje Trojnom paktu kao nacionalnu izdaju.

⚔️ 10. 4. 1941. U Ljubljani održan sastanak Nacionalnog veća Slovenije na kome je ban dravske banovine Natlačen predložio da se, po ugledu na ustašku NDH, proglasi i -nezavisna- Slovenija. Upućeni su predstavnici komandantima jedinica jugoslovenske vojske u Višnjoj Gori i Novom Mestu sa zahtevom da se potčine Nacionalnom veću, što je odbijeno. 

⚔️ 11. 4. 1941. Jedinice italijanske 2. armije bez jačeg otpora zauzele Ljubljanu, Vrhniku, Jesenice, Sušak, Bakar i Delnice, dok su napadi južno od Snežnika odbijeni protivnapadom jedinica jugoslovenskog Rišnjačkog odreda.

⚔️ 25. 4. 1941. U Ljubljani održan sastanak između poglavnika NDH Ante Pavelića i ministra inostranih poslova Italije Galeaca Ćana, na kome su ponovo razmotrene obaveze kvislinške NDH prema Italiji.

⚔️ 0. 5. 1941. U Ljubljani izašao prvi ratni broj lista -Slovenski poročevalec-, informacijski vesnik OF Slovenije.

⚔️ 1. 6. 1941. U Ljubljani otpočeo dvodnevni rad šire partijske konferencije CK KPS, na kojoj je donet zaključak o pripremama za ustanak u Sloveniji.

⚔️ 22. 6. 1941. Na sednici CK KPS u Ljubljani formiran GŠ NOP odreda za Sloveniju, tada nazivan i Vrhovnim štabom (Vrhovnim poveljstvom), koji se sve do. maja 1942. nalazio u Ljubljani i odatle rukovodio ustankom.

⚔️ 23. 6. 1941. Povodom nemačkog napada na SSSR, u selima Šmartnom, Kašelj u i Sostru (kod Ljubljane) održane demonstracije protiv italijanskog i nemačkog okupatora.

⚔️ 0. 7. 1941. U s. Rasici i s. Dobenu (kod Ljubljane) na osnovu direktive Vojnog komiteta kamničkog sreza, formirane Rašička i Šmarnogorska partizanska grupa, koje su bile jezgro Rašičke čete.

⚔️ 6. 7. 1941. Diverzantske grupe iz Karlovca pokidale tt veze Karlovac-Zagreb i Karlovac-Ljubljana i vojnu telefonsku liniju Karlovac - barutana Jamadol.

⚔️ 8. 7. 1941. Na ž. st. u Ljubljani OF organizovala protivnemačke i protivtalijanske demonstracije povodom raseljavanja slovenačkog stanovništva. Demonstracije su dostigle vrhunac kada je naišao voz kojim su prevoženi Slovenci iz Gorenjske za Srbiju.

⚔️ 15. 7. 1941. Na Molniku (kod Ljubljane) formirana Molnička partizanska grupa.

⚔️ 27. 7. 1941. Između s. Šmarja i s. Škofljice (kod Ljubljane) partizani minirali železničku prugu, a prekinuli tt veze između s. Škofljice i s. Rudnika.

⚔️ 0. 8. 1941. U Ljubljani otpočela dejstva Službe obaveštavanja i bezbednosti (VOS) OF, koji je organizovala Partija za borbu protiv okupatora i kvislinga. Sastojala se od obaveštajne službe (OS) i službe bezbednosti (VS).

⚔️ 0. 8. 1941. Na Brdu kod Ljubljane otpočeo rad ilegalne štamparije -Podmornica-, koja je štampala -Delo-, -Osvobodilnu frontu-, letke i drugo.

⚔️ 0. 8. 1941. U Ljubljani izašao prvi ratni broj lista -Delo-, organa CK KP Slovenije.

⚔️ 9. 8. 1941. U Rožnoj Dolini u Ljubljani pripadnici službe VOS OF minirali železničku prugu.

⚔️ 12. 8. 1941. U s. Tacenu (kod Ljubljane) Rašička partizanska četa zapalila nemački kamion.

⚔️ 11. 9. 1941. U Ljubljani održan plenarni sastanak kulturnih radnika uključenih u OF. Doneta je odluka o -kulturnom molku- (-kulturnoj tišini-), tj. da prestane svaka aktivnost kulturnih radnika (objavljivanje romana, pesama, pozorišna aktivnost i dr.) dok traje okupacija.

⚔️ 16. 9. 1941. U Ljubljani održana treća sednica Vrhovnog plenuma OF, na kojoj je rešeno da se Vrhovni plenum preimenuje u Slovenački narodnooslobodilački odbor (SNOO) i da se vojne snage slovenačkih NOP odreda uključe u NOP odrede Jugoslavije. Donete su odluke o narodnom porezu, Zajmu slobode i zaštiti slovenačkog naroda.

⚔️ 25. 9. 1941. Kod s. Brezovine (blizu Ljubljane) formirana Preserska partizanska četa.

⚔️ 27. 9. 1941. Na brdu Rasici (kod Ljubljane) nemačke policijske jedinice razbile Rašičku partizansku četu. Ostatak čete se kasnije priključio Gorenjskom partizanskom bataljonu.

⚔️ 30. 9. 1941. U blizini Ljubljane, u borbi protiv nemačkih vojnika, poginuo komandir Rašičke partizanske čete, Maks Pečar, narodni heroj.

⚔️ 0. 10. 1941. U Ljubljani izašao prvi broj list- -Slovenski partizan-, organa GŠ NOP odreda za Sloveniju.

⚔️ 11. 10. 1941. Iz zgrade Mesnog doma u Ljubljani članovi Narodne zaštite izneli 295 ćebadi i prebacili ih u partizanski logor u Dolomitima.

⚔️ 12. 10. 1941. U Ljubljani održan plenum delegata okružnih odbora OF iz Ljubljanske pokrajine, koji je potvrdio konstituisanje Slovenačkog NO odbora i jednoglasno prihvatio dotadašnje odluke Slovenačkog NO odbora i Izvršnog odbora OF.

⚔️ 29. 10. 1941. U Ljubljani organizovana veličanstvena proslava dana oslobođenja slovenačkog naroda od Austro-Ugarske, propraćena mnogobrojnim propagandnim akcijama.

⚔️ 0. 11. 1941. U Ljubljani izašao prvi broj lista -Osvobodilna fronta-, organa OF Slovenije.

⚔️ 1. 11. 1941. U Ljubljani održana četvrta plenarna sednica Vrhovnog plenuma OF (ujedno i druga sednica Slovenačkog NO odbora), na kojoj je prihvaćen program OF, nazvan Temeljnim tačkama OF.

⚔️ 30. 11. 1941. U Ljubljani izašao prvi broj lista -Mlada Slovenija-, organa Omladinske osvobodilne fronte Slovenije.

⚔️ 4. 12. 1941. Na Vodnikovoj cesti u Ljubljani organi VOS-a ubili agenta Gestapoa.

⚔️ 4. 12. 1941. Kod ž. st. Preserje (kod Ljubljane) Samotorska partizanska četa minirala železnički most preko Ljubljanice. Kao odmazdu italijanske vlasti osudilo na smrt 28 a na doživotnu robiju 12 Slovenaca.

⚔️ 9. 12. 1941. U Ljubljani italijanska policija ubila političkog komesara Belokranjske partizanske čete Jožu Mihelčiča, narodnog heroja.

⚔️ 22. 12. 1941. U kamenolomu Tomišelj (kod Ljubljane) streljani Ljubomir Šercer, narodni heroj, i 5 boraca Krimskog partizanskog bataljona.

⚔️ 25. 1. 1942. U Ljubljani pripadnici VOS-a zaplenili četničku štampariju koja je štampala list -Zarja slobode-.

⚔️ 4. 2. 1942. U Ljubljani, na Bregu, studentska borbena grupa Narodne zaštite, pod vođstvom članova VOS-a, upala u zgradu finansijske kontrole i zaplenila 45 pušaka, 2170 metaka i 2 pištolja. Oružje je odmah upućeno partizanskim jedinicama.

⚔️ 15. 2. 1942. U Ljubljani patrola Narodne zaštite napala stražu ispred zgrade italijanskog visokog komesarijata i ubila jednog stražara.

⚔️ 24. 2. 1942. Da bi ugušile oslobodilački pokret u Ljubljani italijanske vlasti otpočele da hapse i masovno interniraju sve za oružje sposobne osobe.

⚔️ 18. 3. 1942. U blizini ž. st. Škofljica (na pruzi Ljubljana - Novo Mesto), 2. i 4. četa 2. štajerskog partizanskog bataljona napale teretni voz i teško oštetile lokomotivu.

⚔️ 18. 3. 1942. Na Mokrecu (kod Ljubljane) delovi italijanske divizije -Granatijeri di Sardenja- napali deo 3. partizanskog bataljona -Ljubo Šercer-. Iskoristivši pregrupisavanja neprijatelja, bataljon se preko Kozjih stena povukao u pravcu Zale (kod Cerknice).

⚔️ 28. 3. 1942. U Ljubljani održana konferencija vojnih predstavnika Nemačke, Italije i NDH na kojoj je utvrđen detaljan plan za okupatorsko-kvislinške operacije u proleće (tzv. treću neprijateljsku ofanzivu) protiv NOP i DV Jugoslavije. Tu je, verovatno, dogovoreno da, uporedo sa operacijama u istočnoj Bosni, četničke i italijanske snage preduzmu ofanzivu protiv partizanskih jedinica u Crnoj Gori, Sandžaku i Hercegovini.

⚔️ 10. 4. 1942. Iz Foče član Organizacionog sekretarijata CK KPJ za neoslobođene krajeve Ivo Lola Ribar uputio u Ljubljanu članu Politbiroa CK KPJ Edvardu Kardelju informaciju o vojno-političkoj situaciji u Crnoj Gori i u BiH; preneo mu ocenu CK KPJ; da izbeglička vlada Kraljevine Jugoslavije radi na likvidaciji NOP-a i na raspirivanju građanskog rata; istakao svoje uverenje da će CK KPJ uspeti da osujeti planove reakcije o klasnom ratu i da proširi front jedinstvene oslobodilačke borbe.

⚔️ 18. 4. 1942. Italijanski vojnici iz Stične, Trebnja, St. Vida, Višnje Gore i Ljubljane napali partizanski logor u s. Bojanskom Borštu (kod Stične) gde se nalazilo nekoliko četa 2. grupe NOP odreda.

⚔️ 7. 5. 1942. Na položajima Ključ - s. Skodlar - Hrib (kod Ljubljane) delovi divizije -Granatijeri di Sardenja- napali Horjulsku četu 1. partizanskog bataljona -Ljubo Šercer-. Posle teških dvodnevnih borbi, u kojima su italijanski vojnici imali 35 mrtvih i 82 ranjena, partizanske snage su se povukle na područje pl. Kožljeka.

⚔️ 11. 5. 1942. Kod Sv. Urha (blizu Ljubljane) otpočelo formiranje prve belogardističko-četničke grupe, koja je kasnije prerasla u Legiju smrti. Grupa je 17. maja krenula u Dolenjsko.

⚔️ 17. 5. 1942. Vodeći borbe za proširenje slobodne teritorije u dolini r. Iške, 1. bataljon Notranjskog NOP odreda zauzeo Ig (kod Ljubljane) i mnoga okolna sela. Ali je u petodnevnim borbama protiv jakih delova italijanske divizije -Granatijeri di Sardenja- bio prinuđen da napusti zauzeta sela i da se povuče na planinski masiv Krim-Mokreč, nanevši italijanskim jedinicama velike gubitke.

⚔️ 18. 5. 1942. GŠ NOP odreda za Sloveniju i Izvršni odbor OF otišli iz Ljubljane na oslobođenu teritoriju.

⚔️ 20. 5. 1942. U Ljubljani izašao prvi broj lista -Slovenska revolucija-, organa katolika u OF Slovenije.

⚔️ 21. 5. 1942. U Ljubljani italijanske vlasti streljale organizacionog sekretara CK KP Slovenije Tona Tomšiča, narodnog heroja.

⚔️ 26. 5. 1942. U Ljubljani, na osnovu presude specijalnog suda VOS-a izvršena smrtna kazna nad Erlihom, organizatorom i idejnim vođom Bele garde.

⚔️ 28. 6. 1942. Drugi bataljon Pohorskog NOP odreda 2. grupe NOP odreda napao voz kojim su prebacivani internirci iz Ljubljane u koncentracione logore u Italiji i oslobodio preko 300 interniraca.

⚔️ 4. 7. 1942. U Ljubljani održan sastanak komandanata italijanskog 5, 11. i 23. armijskog korpusa na kome su utanačene zajedničke mere u vezi sa predstojećim operacijama protiv partizanskih snaga u Sloveniji i Hrvatskoj.

⚔️ 12. 7. 1942. U Ljubljani održan sastanak između komandanta italijanskog 11. armijskog korpusa i komandanta nemačke 18. vojne oblasti. Razgovarali su o zatvaranju nemačkoitalijanske granice za vreme ofanzive italijanskih snaga protiv partizanskih jedinica u Sloveniji i istovremenom preduzimanju ofanzivnih dejstava protiv partizanskih jedinica na delu Slovenije anektiranom od Nemačke.

⚔️ 2. 8. 1942. U Polju (kod Ljubljane) Rejonski odbor OF uputio Glavnom štabu NOP odreda za Sloveniju molbu da se formira Polianiski partizanski bataljon. Ovaj bi bataljon osiguravao vezu između Ljubljane i GŠ NOP odreda za Sloveniju, koji se nalazio na oslobođenoj teritoriji.

⚔️ 22. 8. 1942. GŠ NOP odreda za Sloveniju naredio 1. slovenačkoj NOU brigadi, -Tone Tomšič- da u blizinu Ljubljane odmah uputi jedan bataljon koji će svojom akcijom oslabili neprijateljski pritisak na partizanske jedinice na sektoru Dolenjske i Kočevske.

⚔️ 21. 9. 1942. Posle teškog mučenja u zatvoru u Ljubljani, italijanske okupacione vlasti streljale Antoniju Kuclar, narodnog heroja.

⚔️ 23. 9. 1942. U Ljubljani italijanske vlasti otkrile štampariju CK KP Slovenije i uništile je.

⚔️ 28. 9. 1942. U s. Podlipoglavu (kod Ljubljane) otpočeo dvodnevni sastanak GŠ NOP odreda za Sloveniju, Izvršnog odbora OF i CK KP Slovenije, na kome su analizirani vojno-politički događaji i postavljeni novi zadaci.

⚔️ 23. 10. 1942. Na Korenu (iznad s. Horjula, kod Ljubljane) 1. i 3. četa slovenačke NOU brigade -Ljubo Šercer- izvršile napad na oko 1200 okupatorskih vojnika i 300 belogardista. Neprijatelj je imao veliki broj mrtvih.

⚔️ 11. 11. 1942. Kod s. G. Iga (blizu Ljubljane) 3. bataljon slovenačke NOU brigade -Ljubo Šercer- napao italijansku kolonu tenkova i oklopnih automobila i prisilio je na povlačenje.

⚔️ 15. 11. 1942. U Ljubljani izašao prvi broj -Delavske enotnosti-, vesnika Glavnog odbora Delavske enotnosti (Radničkog jedinstva).

⚔️ 0. 12. 1942. U Ljubljani izašao prvi broj lista -Narod v ječi- (Narod u zatvoru), vesnika Slovenske narodne pomoći.

⚔️ 1. 1. 1943. Ljubljana i uništila dve lokomotive i šest vagona - cisterni s naftom, zbog čega je saobraćaj bio prekinut 3 dana.

⚔️ 22. 4. 1943. Član politbiroa CK KPJ Edvard Kardelj uputio povereništvu CK KP Slovenije u Ljubljani direktivno pismo o stavu NOP-a prema izbegličkoj vladi Kraljevine Jugoslavije u Londonu, o radu na jačanju NOF i odnosu prema -sredini- i o potrebi da se u Ljubljani izvrši mobilizacija za NOV.

⚔️ 30. 4. 1943. Zasavski bataljon Kamniško-savinjskog NOP odreda upao u varošicu Savu (na pruzi Ljubljana - Zidani Most), proterao nemačku posadu u utvrđenu kasarnu, uništio ž. st. i nemački teretni voz u kome se nalazilo 25 kamiona, 2 vagona radiostanica, 2 vagona sijalica za radio-stanice, vagon akumulatora i mnoge druge opreme.

⚔️ 4. 8. 1943. Član VŠ NOV i POJ Edvard Kardelj izvestio vrhovnog komandanta NOV i POJ Josipa Broza Tita o vojno-političkoj situaciji u Sloveniji, naglasivši da su člana CK KP Slovenije i sekretara Izvršnog odbora OF Slovenije Borisa Kidriča uputili u Ljubljanu radi pripreme generalnog štrajka i oružanog ustanka u gradu; da su slovenačke jedinice većim delom prikupljene oko ljubljanske pokrajine zbog velikih nemačkih koncentracija u Primorju, Gorenjskoj i Koruškoj; da su formirane dve divizije; da se Bela garda raspada; da nove grupe, koje su se do tada držale rezervisano prema NOP-u, traže ulazak u Osvobodilnu frontu. Zatim predlaže za komandanta GŠ NOV i PO za Sloveniju Franca Rozmana, dotadašnjeg komandanta Štajerske operativne zone.

⚔️ 12. 8. 1943. Član Politbiroa CK KPJ Edvard Kardelj poslao Centralnom komitetu KP Slovenije uputstvo za dalji vojno-politički rad u Sloveniji, u kome, pored ostalog, ističe: član CK KP Slovenije i sekretar Izvršnog odbora Osvobodilne fronte Slovenije Boris Kidrič ne sme ići u Ljubljanu da organizuje generalni štrajk i otpor nemačkim jedinicama ako ove prodru u grad, već se za taj posao mora odrediti neko drugi; novu izbegličku vladu Kraljevine Jugoslavije, sa Božidarom Purićem na čelu, treba prikazati kao velikosrpsku četničku vladu, od koje slovenačka klerikalna frakcija nije dobila nikakve garantije u pogledu nacionalnih zahteva slovenačkog naroda; doći će do nove diferencijacije među svim reakcionarnim frakcijama, od Bele garde, preko pristalica Draže Mihailovića, do ostalih koji sačinjavaju -sredinu-, te je potrebno da se Osvobodilna fronta približi onima koji će početi bežati iz tih frakcija itd.

⚔️ 19. 8. 1943. U s. Pijavoj Gorici (kod Ljubljane) 1. slovenačka NOU brigada -Tone Tomšič- snažnim naletom uništila 6 otpornih tačaka i nanela belofiardistima osetne gubitke, ali je, zbog brze intervencije jakih italijanskih snaga iz Ljubljane i s. Rakitne, odustala od daljih napada.

⚔️ 12. 9. 1943. Član VŠ NOV i POJ Edvard Kardelj izvestio Vrhovni štab da je cela Ljubljanska pokrajina, sem Ljubljane, u rukama Narodnooslobodilačke vojske; da su jedinice NOVJ razoružale glavninu italijanske divizije -Izonco- i zaplenile veliku količinu ratnog materijala; da su Bela i Plava garda razbijene i da je uspostavljena vlast Osvobodilne fronte.

⚔️ 15. 9. 1943. Kod s. Škofljice (blizu Ljubljane) 5. slovenačka NOU brgada -Ivan Cankar- razbila belogardističku kolonu jačine 200 ljudi, čiji su se delovi povukli u s. Ig i Ljubljanu. Brigada je ostatak kolone uništavala po okolnim šumama. Poginulo je 20 i zarobljeno 8 belogardista.

⚔️ 20. 9. 1943. U zamku Turjaku (kod V. Lašča) 7. slovenačka NOU brigada -France Prešern-, posle osmodnevnih borbi, uništila glavnu belogardističku formaciju jačine 760 ljudi. Veći deo posade zarobljen, a među njima i znatan broj duhovnih vođa i organizatora, dok je manji deo uspeo da se probije iz okruženja i priključi nemačkim jedinicama u Ljubljani. Zaplenjeno je preko 100 mitraljeza i p. mitraljeza i veća količina druge ratne opreme. U borbama za Turjak poginulo je oko 40 boraca 7. slovenačke NOU brigade -France Prešern-.

⚔️ 25. 9. 1943. GŠ NOV i PO za Sloveniju naredio potčinjenim jedinicama da potpuno unište pruge: Ljubljana - Novo Mesto - Metlika i Ljubljana-Kočevje, čime bi se onemogućilo brzo prebacivanje neprijateljskih snaga u slučaju napada na oslobođenu teritoriju Dolenjske.

⚔️ 2. 10. 1943. Kod s. Lavrice (blizu Ljubljane) 8. slovenačka NO brigada -Fran Levstik- vodila oštru jednodnevnu borbu protiv 3. bataljona nemačkog 19. SS policijskog puka i belogardističkih formacija, koji su, uz podršku tenkova, nadirali preko s. Podmolnika, s. Orlja i s. Lavrice. Neprijateljske kolone su odbačene prema Ljubljani, uz gubitke od 10 mrtvih. Uništeni su 1 tenk i 1 oklopna kola.

⚔️ 7. 10. 1943. Između ž. st. Jevnica i ž. st. Kresnice (na pruzi Ljubljana - Zidani Most) minerska grupa 8. slovenačke NO brigade -Fran Levstik- uništila nemački vojni transportni voz u kome se nalazio bataljon od oko 400 vojnika, 42 konja i 14 kamiona.

⚔️ 12. 10. 1943. U s. Pečaru (kod Ljubljane) jedinice 8. slovenačke NO brigade -Fran Levstik- napale nemačku graničnu posadu. Posle kraće borbe posada je sva izginula. Zaplenjena je radio-stanica i nešto oružja.

⚔️ 23. 10. 1943. U rejonu s. Škofljica - s. Lavrica - s. Orlje nemačke snage iz Ljubljane, podržane tenkovima, napale jedinice 8. slovenačke NO brigade -Fran Levstik-. Posle oštre petočasovne borbe neprijatelj je zaustavljen i uz znatne gubitke odbačen u Ljubljanu.

⚔️ 27. 11. 1943. Kod Zagorja (na pruzi Ljubljana - Zidani Most) minerski vod 6. slovenačke udarne brigade -Slavko Šlander- 4 (štajerske) operativne zone NOV i PO Slovenije uništio nemački transportni voz. Poginulo je oko 50 neprijateljskih vojnika, a saobraćaj je prekinut dva dana.

⚔️ 9. 12. 1943. Jedinice 14. divizije NOVJ otpočele napad na nemačko-belogardistički garnizon u Kočevju. U četvorodnevnim uličnim borbama one su uništile sve otporne tačke (sem starog zamka, koji se takođe nalazio pred padom). Zatim, kada su jake oklopne snage iz sastava nemačke 162. pešadijske divizije probile položaje 8. slovenačke NO brigade i prodrle iz Ljubljane u Kočevje, jedinice 14. divizije NOVJ odustale su od daljih napada. Poginulo je oko 160 nemačkih i belogardističkih vojnika. Jedinice NOVJ su uništile 3 tenka i zaplenile 2 haubice i 2 topa.

⚔️ 14. 12. 1943. Između Litije i Zagorja (na pruzi Ljubljana - Zidani Most) minerska grupa 6. slovenačke udarne brigade -Slavko Šlander- 4 (štajerske) operativne zone NOV i PO Slovenije minom uništila lokomotivu i 9 vagona teretnog voza.

⚔️ 19. 12. 1943. U rejonu s. V. Ločnik - s. Gradež - s. Pijava Gorica 1. i 2. bataljon 5. slovenačke udarne brigade -Ivan Cankar- 15. divizije NOVJ vodili višečasovnu borbu protiv nemačko-belogardističkih snaga iz Ljubljane i prinudili ih da se povuku prema Škofljici. Uništena su 2 protivtenkovska topa i 3 mitraljeza.

⚔️ 12. 2. 1944. Ojačana četa nemačke 16. SS motorizovane divizije sa područja Ljubljane stigla M dolinu r. Savinje da bi pojačala nemačke snage angažovane u borbama protiv 14. divizije NOVJ i zatvorila prolaze preko r. Savinje u pravcu Trbovlja.

⚔️ 28. 2. 1944. Posle dvodnevnih oštrih borbi 15. slovenačka (Belokranjska) brigada 15. divizije NOVJ uništila nemačko-belogardistička uporišta s. Zdensku Vas i s. Sv. Anton (kod Grosuplja). Ona je istovremeno vodila borbe protiv nemačko-belogardističkih kolona koje su iz Ljubljane, preko Grosuplja, nadirale u pomoć okruženoj posadi.

⚔️ 16. 3. 1944. Na putu V. Lašče - Ribnica jedinice 18. divizije NOVJ vodile teške borbe protiv nemačke motorizovane kolone (110 kamiona) koja je iz Ljubljane nadirala u pomoć okruženoj posadi Ribnice. Nemački vojnici su uspeli da probiju položaje 18. divizije NOVJ i izbiju u Ribnicu.

⚔️ 30. 3. 1944. U s. Lavrici (kod Ljubljane) 12. slovenačka brigada 15. divizije NOVJ uništila nemačko-belogardističku posadu koja se nalazila na obezbeđenju pruge Ljubljana-Grosuplje.

⚔️ 21. 4. 1944. Treći bataljon 5. slovenačke udarne brigade -Ivan Cankar- 15. divizije NOVJ napao i razbio belogardističko uporište u s. Igu (kod Ljubljane). Zbog snažne intervencije neprijatelja iz Ljubljane, jedinice 15, divizije NOVJ su vodile četvorodnevne teške borbe na prostoriji Grosuplje - s. Pijava Gorica - s. Turjak.

⚔️ 8. 6. 1944. Jedinice 5. slovenačke udarne brigade -Ivan Cankar- 15. divizije NOVJ, posle snažnog juriša, prodrle u domobransko uporište s. Ig (kod Ljubljane) i u uličnim borbama nanele neprijatelju teške gubitke (24 mrtva i 30 ranjenih), ali su se sutradan ujutro povukle iz uporišta.

⚔️ 7. 7. 1944. Kod s. Trzina (na putu Domžale-Ljubljana) delovi 6. slovenačke udarne brigade -Slavko Šlander- 4. operativne zone NOV i PO Slovenije napali nemačku auto-kolonu i naneli joj gubitke od 35 mrtvih, a zatim se, zbog brze intervencije neprijatelja, povukli na nove položaje.

⚔️ 11. 8. 1944. Kod s. Mošenika (blizu Zagorja ob Savi) jedinice Kamniško-zasavskog NOP odreda 4. operativne zone NOV i PO Slovenije napale nemačku posadu koja je obezbeđivala most na r. Savi i železničku prugu Zidani Most - Ljubljana, te posle kraće borbe uništile bunker, nanevši neprijatelju gubitke od 2 poginula i 9 zarobljenih.

⚔️ 11. 9. 1944. Jedinice Dolenjskog NOP odreda zauzele nemačko uporište s. Savu (na železničkoj pruzi Ljubljana - Zidani Most).

⚔️ 26. 9. 1944. Posle dvočasovne borbe 10. slovenačka (Ljubljanska) brigada 18. divizije NOVJ, po treći put, porušila Stampetov most (na železničkoj pruzi Ljubljana-Trst), a jedinice na obezbeđenju vodile žestoke borbe protiv nemačkih i domobranskih kolona iz Ljubljane, Rakeka i Postojne i prinudile ih na povlačenje u polazne garnizone.

⚔️ 12. 10. 1944. Kod s. Mošenika (blizu Zagorja) 6. slovenačka udarna brigada -Slavko Šlander- uništila nemačko obezbeđenje kod mosta na r. Savi a 11. slovenačka brigada -Miloš Zidanšek- 4. operativne zone NOV i PO Slovenije uništila tri utvrđene nemačke otporne tačke u s. Savi (na pruzi Ljubljana - Zidani Most), a zatim se obe brigade prebacile u Dolenjsku i privremeno ušle u sastav 7. korpusa NOVJ.

⚔️ 15. 10. 1944. Snage 14. SS policijskog puka i slovenačkih domobrana iz Novog Mesta, s. Št. Vida, s. Stične, s. Višnje Gore, Velikih Lašča, Ribnice i Kočevja otpočele napad na jedinice 7. korpusa NOVJ na području Suhe krajine s ciljem da uspostave uporišta u Trebnju i s. Žužemberku i time obezbede saobraćajnu arteriju Novo Mesto - Ljubljana. U teškim borbama, uz obostrane teške gubitke, neprijatelj je do 24. oktobra prinuđen da se povuče u polazne garnizone.

⚔️ 18. 10. 1944. Prepadom na s. Renke (kod Litije) 1. bataljon Kamniško-zasavskog NOP odreda uništio nemačko obezbeđenje železničke pruge Ljubljana - Zidani Most i porušio dve zgrade, 900 m duplog koloseka i dva železnička mosta. Time je saobraćaj na toj pruzi obustavljen za duže vreme.

⚔️ 18. 11. 1944. Otpočeo napad jedinica 18. divizije NOVJ na jako neprijateljsko uporište u Kočevju. U ogorčenim trodnevnim borbama one su zauzele više otpornih tačaka, bunkera i deo grada, ali su se 21. novembra, zbog prodora jakih delova nemačke 162. pešadijske divizije iz Postojne i Ljubljane, povukle, nanevši neprijatelju veće gubitke.

⚔️ 24. 11. 1944. U rejonu s. Klinje Vasi (kod Kočevja) S. slovenačka udarna brigada -Slavko Šlander- 4. operativne zone NOV i PO Slovenije vodila oštre borbe protiv jakih nemačko-domobranskih snaga koje su iz Ljubljane, preko Ribnice, nadirale u pravcu Kočevja. Brigada se uveče, po naređenju Štaba 7. korpusa NOVJ, prebacila na odsek s. Hinje - Žužemberk.

⚔️ 7. 2. 1945. U zamku Brdu kod Kranja predstavnici nemačke vlasti u Gorenjskoj i u Ljubljanskoj pokrajini održali prvi sastanak sa Leom Rupnikom, vrhovnim inspektorom slovenačkog domobranstva, i s njim raspravljali o preuzimanju vlasti od strane slovenačkih domobrana i o formiranju jedinica slovenačkih domobrana koje bi bile upućivane na frontove. (Sledeći sastanci su održani 14. i 15. februara na Bledu, 18. februara u Kranju i 24. februara u Ljubljani, ali konačna odluka nije donesena.)

⚔️ 7. 3. 1945. U rejonu s. Vodica - s. Sv. Križ - s. Dol (kod Trebnja) 1, 3. i 4. pokretni bataljon slovenačkih domobrana iz s. Stične, s. Višnje Gore i s. Št. Vida (kod Grosuplja) napali 12. slovenačku udarnu brigadu 15. divizije i Dolenjski NOP odred 7. korpusa JA. Ove su se jedinice JA, posle dvodnevne oštre borbe u kojoj su neprijatelju nanele gubitke od 18 poginulih i 42 ranjena, preko puta Ljubljana - Novo Mesto prebacile u rejon s. Muljave.

⚔️ 4. 5. 1945. Jedinice 29. udarne divizije 4. armije JA odbacile nemačko-domobranske snage ka Ljubljani i oslobodile Cerknicu i G, i D. Logatec.

⚔️ 5. 5. 1945. Jedinice 29. udarne divizije 4. armije JA, goneći nemačko-domobranske snage ka Ljubljani, oslobodile Borovnicu i Vrhniku.

⚔️ 5. 5. 1945. Goneći razbijene nemačko-domobrariske snage, koje su se iz Kočevja povlačile u pravcu Ljubljane, jedinice 15. i 18. divizije JA oslobodile Ribnicu i V. Lašče.

Hronološki zapisi se učitavaju...