Ustanak u Sloveniji 1941.

⚔️ 27. 4. 1941. Na inicijativu CK KP Slovenije obrazovana Osvobodilna fronta (OF), u koju su, pored KPS, ušli: hrišćanski socijalisti, napredni članovi Sokola i kulturni radnici Slovenije.

⚔️ 0. 5. 1941. U Gracu održana konferencija nemačkih vojnih i civilnih tunkcionera iz okupiranog dela Slovenije, na kojoj je načelno odlučeno da se u Srbiju i Hrvatsku prinudno iseli oko 260.000 Slovenaca.

⚔️ 0. 5. 1941. Formiran Vojni komitet za jesenički srez, koji je pristupio organizovanju partizanskih grupa.

⚔️ 0. 5. 1941. Formiran Vojni komitet za kranjski srez.

⚔️ 0. 5. 1941. U Ljubljani izašao prvi ratni broj lista -Slovenski poročevalec-, informacijski vesnik OF Slovenije.

⚔️ 3. 5. 1941. Fašistička Italija anektirala i proglasila svojim sastavnim delom južni deo Slovenije, tzv. Ljubljansku provinciju.

⚔️ 3. 5. 1941. Fašistička Italija anektirala i proglasila svojim sastavnim delom južni deo Slovenije, tzv. Ljubljansku provinciju.

⚔️ 4. 5. 1941. Vođa Trećeg Rajha, Adolf Hitler izjavio da su nemačke snage u Jugoslaviji zarobile 6298 oficira i 337.864 podoficira i vojnika srpske i slovenačke narodnosti.

⚔️ 4. 5. 1941. Ljubljanski katolički biskup Rožman i grupa vođa slovenačkih buržoaskih partija uputila predsedniku vlade Kraljevine Italije Benitu Musoliniju zahvalnost povodom aneksije dela Slovenije od Italije.

⚔️ 27. 5. 1941. Na sastanku partijske organizacije Borovnice član CK KPS i CK KPJ Miha Marinko dao smernice za obrazovanje terenskih odbora OF, organizovanje SKOJ-a i pripremu oružanog ustanka u rejonu Borovnice.

⚔️ 27. 5. 1941. Od vrhova slovenačke reakcionarne buržoazije, Musolinijevim dekretom, naimenovan Savet (-Konzulta-), koji je radio protiv Osvobodilne fronte.

⚔️ 0. 6. 1941. Formirano Pokrajinsko povereništvo CK KPS za Gorenjsku. U Mariboru, na inicijativu PK KPS, formirana Pohorska partizanska grupa.

⚔️ 0. 6. 1941. Formiran Vojni komitet za Gorenjsku.

⚔️ 0. 6. 1941. Odlukom CK KPS formiran Vojni komitet za kamnički srez, koji je odmah pristupio organizovanju partizanskih grupa.

⚔️ 0. 6. 1941. Oko Črnomelja, Metlike, s. Semiča i s. Gradaca otpočelo formiranje partizanskih grupa.

⚔️ 1. 6. 1941. U Ljubljani otpočeo dvodnevni rad šire partijske konferencije CK KPS, na kojoj je donet zaključak o pripremama za ustanak u Sloveniji.

⚔️ 2. 6. 1941. Iz Slov. Bistrice krenuo prvi transport slovenačkog stanovništva koje nemačke vlasti preseljavaju u Srbiju.

⚔️ 15. 6. 1941. Održan prvi sastanak Vrhovnog plenuma OF koji su sačinjavali predstavnici svih grupa učlanjenih u OF.

⚔️ 22. 6. 1941. Na sednici CK KPS u Ljubljani formiran GŠ NOP odreda za Sloveniju, tada nazivan i Vrhovnim štabom (Vrhovnim poveljstvom), koji se sve do. maja 1942. nalazio u Ljubljani i odatle rukovodio ustankom.

⚔️ 22. 6. 1941. Povodom napada Nemačke na Sovjetski Savez, CK KPS izdao proglas slovenačkom narodu pozivajući ga da dotadašnji otpor pretvori u svenarodni rat protiv okupatora.

⚔️ 22. 6. 1941. Formiran Vojni komitet za Štajersku.

⚔️ 23. 6. 1941. Povodom nemačkog napada na SSSR, u selima Šmartnom, Kašelj u i Sostru (kod Ljubljane) održane demonstracije protiv italijanskog i nemačkog okupatora.

⚔️ 28. 6. 1941. Na Krasu, između s. Renča i s. Kostanjevice, održan sastanak rukovodilaca KP Italije za Goriško, na kome je odlučeno da se što pre uspostavi veza sa KPS i pristupi pripremama za oružani ustanak.

⚔️ 0. 7. 1941. GŠ NOP odreda za Sloveniju doneo Partizanski zakon, kojim se, pored prava i dužnosti partizana, regulišu ustrojstvo NOP odreda, zakletva, pozdrav, sud, kazne, itd.

⚔️ 0. 7. 1941. U s. Rasici i s. Dobenu (kod Ljubljane) na osnovu direktive Vojnog komiteta kamničkog sreza, formirane Rašička i Šmarnogorska partizanska grupa, koje su bile jezgro Rašičke čete.

⚔️ 0. 7. 1941. Na Ostrožnom (kod Celja), održan zajednički sastanak rukovodilaca celjske, trbovljanske i savinjske partijske organizacije, na kome su prenete direktive CK KPS i razrađeni planovi za oružanu akciju.

⚔️ 0. 7. 1941. Na Travnoj gori formirana Ribnička partizanska četa.

⚔️ 0. 7. 1941. Vojni komitet za kamnički srez organizovao pet partizanskih grupa - kamničku, dupličku, radomeljsku, mengešku i domžalsku - od kojih su kasnije formirane čete Kamničkog partizanskog bataljona.

⚔️ 0. 7. 1941. Od ilegalaca iz Vrhnike formirana Vrhnička partizanska grupa.

⚔️ 0. 7. 1941. Na Reservni (kod Celja) od celjskih komunista formirana Celjska partizanska četa.

⚔️ 1. 7. 1941. CK SKOJ-a izdao proglas -Sve za poraz fašističkih razbojnika! Sve za pobedu pravedne stvari Sovjetskog Saveza - za oslobođenje naših naroda!- U proglasu se omladina Jugoslavije poziva na jedinstvo, na otpor okupatoru i na spremnost za opšti narodni ustanak.

⚔️ 2. 7. 1941. Izvršni odbor OF uputio proglas slovenačkom narodu sa pozivom na oružanu borbu protiv okupatora.

⚔️ 8. 7. 1941. Na ž. st. u Ljubljani OF organizovala protivnemačke i protivtalijanske demonstracije povodom raseljavanja slovenačkog stanovništva. Demonstracije su dostigle vrhunac kada je naišao voz kojim su prevoženi Slovenci iz Gorenjske za Srbiju.

⚔️ 8. 7. 1941. Na Kremencu (kod Kostanjevice na Krasu) održana prva partijska konferencija za srez Goricu, na kojoj su donete odluke da otpočne obrazovanje odbora OF, prikupljanje oružja i formiranje partizanskih jedinica.

⚔️ 10. 7. 1941. U s. Renčama i s. Škrbini (kod Nove Gorice) obrazovani prvi odbori OF u Slovenačkom primorju.

⚔️ 11. 7. 1941. Slovenski poročevalec objavio članak -Na posao- sa pozivom: da se svaki član OF bori da ni parče gvožđa, ni mrvu hrane neprijatelj ne izvuče iz Slovenije; da neprijatelja ometa u organizaciji pozadine. 

⚔️ 12. 7. 1941. CK KPJ objavio proglas u smislu odluka donetih na sednici Politbiroa od 4. jula; svi narodi Jugoslavije se pozivaju da svoju zemlju pretvore u opsednutu tvrđavu za fašističke osvajače, a komunistima se nalaže da bez oklevanja organizuju NOP odrede i stanu na čelo narodnooslobodilačke borbe.

⚔️ 13. 7. 1941. U logoru na Ljubljanskom vrhu formirana minersko-sabotažna grupa sa zadatkom da ruši prugu Ljubljana-Rakek.

⚔️ 15. 7. 1941. Na Molniku (kod Ljubljane) formirana Molnička partizanska grupa.

⚔️ 16. 7. 1941. Na sastanku GŠ NOP odreda za Sloveniju doneta odluka da se od priprema, u duhu zaključaka sednice CK KPS od 22. juna, pređe na oružani ustanak. U tom cilju upućeni su na teren članovi GŠ i CK sa zadatkom da okružna partijska rukovodstva upoznaju sa odlukom i pomognu im u organizovanju ustanka.

⚔️ 16. 7. 1941. U dolini Besnice partizani Molničke partizanske grupe ubili nemačkog pograničnog vojnika.

⚔️ 17. 7. 1941. Na Sv. Mohoru (kod Kranja) održan sastanak na kome je instruktor CK KPS upoznao predstavnike Jeseničkog i Kranjskog OK KPS sa uputstvom za organizaciju partizanske vojske. Odlučeno da se 20. jula održi nov zajednički sastanak radi dalje organizacije pokreta i preduzimanja akcija.

⚔️ 18. 7. 1941. Rašička partizanska grupa napala automobil grofa Lazarinija. Za odmazdu nemačke vlasti streljale 5 talaca.

⚔️ 20. 7. 1941. Na osnovu odluke OK KPS za Celje, u blizini Št. Jurija (kod Celja) formirana Celjska partizanska grupa, koja je bila jezgro Celjske čete.

⚔️ 20. 7. 1941. Na Sv. Mohoru (kod Kranja) održan sastanak predstavnika Jeseničkog OK KPS sa instruktorom CK KPS na kome je odlučeno da se od postojećih grupa formiraju Jesenička, Kranjska i Jelovička partizanska četa, a radi objedinjavanja njihovog dejstva formiran je Štab bataljona -Ivan Cankar-.

⚔️ 22. 7. 1941. Otpočeli organizovani napadi partizanskih jedinica u Sloveniji na okupatorske vojnike i objekte. [Taj dan se praznuje kao Dan ustanka naroda Slovenije.]

⚔️ 23. 7. 1941. Od Molničke partizanske grupe formirana Molnička četa.

⚔️ 24. 7. 1941. Na Brdu, nedaleko od Rasice formirana Rašička partizanska četa.

⚔️ 25. 7. 1941. Na sastanku Vojnog komiteta kamničkog sreza formiran Štab Kamničkog partizanskog bataljona.

⚔️ 26. 7. 1941. Na sektoru Zalog-Litija nemačke i italijanske jedinice otpočele poteru većeg obima protiv partizana.

⚔️ 26. 7. 1941. Ispod Bukovice (između s. Griža i s. Petrovča - kod Celja) formirana Savinjska partizanska četa.

⚔️ 26. 7. 1941. Na Velikoj poljani (ispod Storžiča) formirana Tržičko-kranjska partizanska četa.

⚔️ 27. 7. 1941. Kod Kranja formirana 2. kranjska (Nartnikova) partizanska četa.

⚔️ 27. 7. 1941. Između s. Šmarja i s. Škofljice (kod Ljubljane) partizani minirali železničku prugu, a prekinuli tt veze između s. Škofljice i s. Rudnika.

⚔️ 28. 7. 1941. Na pl. Mežaklji formirana Jesenička partizanska četa (nazvana i Cankarevom četom).

⚔️ 28. 7. 1941. Na drugom sastanku Vrhovnog plenuma OF izabran Izvršni odbor i pripremljen proglas kojim se poziva narod na oružani otpor.

⚔️ 28. 7. 1941. Na r. Bistrici gorenjski partizani porušili tri mosta.

⚔️ 29. 7. 1941. Na Gradišču na pl. Jelovici na osnovu zaključaka sa sastanka održanog na Sv. Mohoru, formirana Jelovička partizanska četa.

⚔️ 0. 8. 1941. Na Brdu kod Ljubljane otpočeo rad ilegalne štamparije -Podmornica-, koja je štampala -Delo-, -Osvobodilnu frontu-, letke i drugo.

⚔️ 0. 8. 1941. U Ljubljani otpočela dejstva Službe obaveštavanja i bezbednosti (VOS) OF, koji je organizovala Partija za borbu protiv okupatora i kvislinga. Sastojala se od obaveštajne službe (OS) i službe bezbednosti (VS).

⚔️ 0. 8. 1941. Kod s. Prečne, od boraca iz Novog Mesta i Dolenjskih Toplica, formirana Novomeštanska partizanska četa.

⚔️ 0. 8. 1941. U Ljubljani izašao prvi ratni broj lista -Delo-, organa CK KP Slovenije.

⚔️ 0. 8. 1941. Od meštana iz s. Stične (kod Grosuplja) i okoline formirana Stiška partizanska četa.

⚔️ 1. 8. 1941. Na planini Mežaklji nemački vojnici izvršili neuspeo napad na Jeseničku partizansku četu.

⚔️ 1. 8. 1941. Na čemšeničkoj planini, od Trbovljanske i Zagorske grupe, formirana Revirska partizanska četa.

⚔️ 1. 8. 1941. U s. Cegelnici (kod Nakla) formirana l, kranjska partizanska četa.

⚔️ 2. 8. 1941. Član Politbiroa CK KPJ Edvard Kardelj uputio generalnom sekretaru KPJ Josipu Brozu Titu izveštaj o stanju NOB-a u Hrvatskoj i Sloveniji, o greškama CK KPH u početku ustanka i o merama za brži razvoj NOB-a u Hrvatskoj i Sloveniji.

⚔️ 5. 8. 1941. Na Vodičkoj pl. formiran Gorenjski partizanski bataljon, koji je imao i naziv: bataljon -Ivan Cankar-.

⚔️ 5. 8. 1941. Na Dobrči i pod Storžičem nemački vojnici razbili Tržičko-kranjsku partizansku četu. Preostali borci su do novembra dejstvovali po grupama kada su se priključili Gorenjskom partizanskom bataljonu.

⚔️ 8. 8. 1941. Partizani minirali prugu između Metlike i Crnomelja.

⚔️ 8. 8. 1941. Na Kotliču (sada: Partizanskom vrhu, na pl. Jelovici) Gorenjski partizanski bataljon vodio uspešnu borbu protiv 400 nemačkih vojnika naoružanih i teškim oružjem.

⚔️ 9. 8. 1941. Revirska partizanska četa napala posadu žand. st. u Zagorju i nanela joj gubitke.

⚔️ 9. 8. 1941. U Rožnoj Dolini u Ljubljani pripadnici službe VOS OF minirali železničku prugu.

⚔️ 11. 8. 1941. Celjska partizanska četa napala posadu nemačke žand. st. u s. Slivinici (kod Celja). Poginulo 6 a ranjen 1 nemački žandarm.

⚔️ 12. 8. 1941. U s. Tacenu (kod Ljubljane) Rašička partizanska četa zapalila nemački kamion.

⚔️ 15. 8. 1941. Na pl. Mokrecu, od dela Molničke partizanske čete, formirana Mokrečka partizanska četa.

⚔️ 17. 8. 1941. Na području Kamnika formiran Kamnički partizanski bataljon.

⚔️ 17. 8. 1941. U Mariboru, ovoga dana i sutradan, nemački vojnici streljali 13 rodoljuba, među kojima i sekretara PK KPS za Štajersku i člana CK KPS Slavka Šlandera i člana PK KPS za Štajersku Slavku Klavoru, narodne heroje.

⚔️ 30. 8. 1941. Deo Mokrečke partizanske čete izvršio neuspeo napad na karabinijersku stanicu na Turjaku (kod V. Lašče).

⚔️ 0. 9. 1941. Formirana Loška partizanska četa.

⚔️ 0. 9. 1941. U s. Zali (kod Cerknice) formiran 3 (nazivan i Krimski) partizanski bataljon Slovenije.

⚔️ 0. 9. 1941. Od Minersko-sabotažne grupe i novih boraca formirana Borovnička partizanska četa.

⚔️ 0. 9. 1941. U okolini Mokronoga formirana Mokronoška partizanska četa.

⚔️ 0. 9. 1941. Objavljena direktiva GŠ i CK KPS partizanskim jedinicama u vezi sa taktikom i daljim razvojem slovenačkih NOP odreda.

⚔️ 3. 9. 1941. U s. Duplici (kod Kamnika) Radomeljska partizanska četa zapalila fabriku nameštaja.

⚔️ 6. 9. 1941. Na putu Črnomelj - s. Griblje Belokranjska partizanska četa napala iz zasede grupu graničara i finansa i nanela joj gubitke od 2 mrtva i 3 ranjena.

⚔️ 11. 9. 1941. U Ljubljani održan plenarni sastanak kulturnih radnika uključenih u OF. Doneta je odluka o -kulturnom molku- (-kulturnoj tišini-), tj. da prestane svaka aktivnost kulturnih radnika (objavljivanje romana, pesama, pozorišna aktivnost i dr.) dok traje okupacija.

⚔️ 11. 9. 1941. Naredbom visokog komesara za Ljubljansku pokrajinu uveden vanredni vojni sud i smrtna kazna.

⚔️ 13. 9. 1941. Kod s. Žiče (blizu Domžala) dve čete nemačkog 171. rezervnog policijskog bataljona opkolile Radomeljsku partizansku četu, ali se ona probila u Moravčanska brda.

⚔️ 14. 9. 1941. Sa pravaca s. Golog, s. Krvave Peči i s. Zapotoka otpočeo trodnevni koncentričan napad italijanskih vojnika na partizanski logor na pl. Mokrecu.

⚔️ 16. 9. 1941. U Ljubljani održana treća sednica Vrhovnog plenuma OF, na kojoj je rešeno da se Vrhovni plenum preimenuje u Slovenački narodnooslobodilački odbor (SNOO) i da se vojne snage slovenačkih NOP odreda uključe u NOP odrede Jugoslavije. Donete su odluke o narodnom porezu, Zajmu slobode i zaštiti slovenačkog naroda.

⚔️ 17. 9. 1941. Pohorska partizanska četa izvršila uspešan napad na žandarme i gestapovce u planinarskoj kući na Klopnom vrhu (na pl. Pohorju).

⚔️ 20. 9. 1941. Zbog napada Rašičke partizanske čete na nemački kamion između s. Gameljne i s. Rašice (kod Ljubljane), nemački vojnici zapalili s. Rasicu.

⚔️ 21. 9. 1941. Na Sv. Mohoru (kod Moravča) delovi nemačkog 171. rezervnog policijskog bataljona opkolili deo Moravčanske partizanske čete. Grupa od 12 boraca se uveče probila iz okruženja.

⚔️ 25. 9. 1941. Kod s. Brezovine (blizu Ljubljane) formirana Preserska partizanska četa.

⚔️ 26. 9. 1941. Na Podmolniku (kod Ljubljane), kao priznanje borcima Kamničkog partizanskog bataljona za uspešne borbe protiv nemačkog okupatora Boris Kidrič, u ime CK KPS i Izvršnog odbora OF predao zastave Radomeljskoj partizanskoj četi.

⚔️ 27. 9. 1941. Na brdu Rasici (kod Ljubljane) nemačke policijske jedinice razbile Rašičku partizansku četu. Ostatak čete se kasnije priključio Gorenjskom partizanskom bataljonu.

⚔️ 28. 9. 1941. U zatvoru u Begunjama (kod Radovljice), posle zverskog mučenja, nemačka policija umorila komandira Rašičke partizanske čete Staneta Koseča, narodnog heroja.

⚔️ 30. 9. 1941. U blizini Ljubljane, u borbi protiv nemačkih vojnika, poginuo komandir Rašičke partizanske čete, Maks Pečar, narodni heroj.

⚔️ 0. 10. 1941. Po odluci OK KPS za brežički okrug formirana Brežička partizanska četa.

Hronološki zapisi se učitavaju...