Bugarska u drugom svetskom ratu

⚔️ 17. 1. 1941. Sovjetska vlada upozorila nemačku vladu da SSSR smatra istočni deo Balkana (Bugarsku i crnomorske moreuze) zonom svoje bezbednosti i da ne može ostati neaktivna u događajima na tom prostoru.

⚔️ 18. 1. 1941. Vlada Kraljevine Grčke saopštila vladi V. Britanije svoju odluku da britanske trupe primi tek pošto nemačke jedinice uđu u Bugarsku.

⚔️ 20. 1. 1941. U Berthtesgadenu (u Nemačkoj) vođa Trećeg Rajha Adolf Hitler, na sastanku sa predsednikom vlade Kraljevine Italije Benitom Musolinijem, saopštio odluku da pojača nemačke snage u Rumuniji, uđe u Bugarsku i napadne Grčku.

⚔️ 17. 2. 1941. U Ankari potpisan pakt o nenapadanju između Carevine Bugarske i Republike Turske.

⚔️ 0. 3. 1941. Vlada Carevine Bugarske pristupila Trojnom paktu, pošto je tajnim sporazumom već dozvolila da nemačke trupe uđu u zemlju.

⚔️ 1. 3. 1941. Otpočeo ulazak nemačkih trupa (12. armije i 8. vazduhoplovnog korpusa) u Bugarsku.

⚔️ 2. 3. 1941. Vlada SSSR-a izjavila bugarskoj vladi da ulazak nemačkih trupa u Bugarsku smatra proširenjem rata.

⚔️ 3. 3. 1941. Vlada V. Britanije i izbegličke vlade Poljske, Belgije i Holandije prekinule diplomatske odnose s vladom Bugarske.

⚔️ 22. 3. 1941. Predsednik vlade V. Britanije Vinston Čerčil uputio predsedniku vlade Kraljevine Jugoslavije Dragiši Cvetkoviću poruku u kojoj ističe da će Jugoslavija neminovno propasti ako pođe putem Rumunije i Bugarske.

⚔️ 27. 3. 1941. U Berlinu, u nemačkoj Vrhovnoj komandi oružane sile, održano savetovanje o situaciji u Jugoslaviji, na kome je vođa Trećeg Rajha Adolf Hitler saopštio svoju odluku da što pre napadne Jugoslaviju i razbije je i vojnički i kao državu. Udar je trebalo izvršiti s nemilosrdnom žestinom i munjevitom brzinom. Avijacija je, pored ostalog, imala zadatak da razori Beograd. Vojnu pomoć tražiti od vlada Italije, Mađarske i Bugarske, kojima staviti u izgled pripajanje pojedinih delova Jugoslavije, dok bi glavni zadatak Rumunije bio zaštita od eventualne intervencije SSSR-a. Zbog napada na Jugoslaviju, napad na SSSR odložio bi se za četiri nedelje.

⚔️ 30. 3. 1941. Nemačka Vrhovna komanda oružane sile izdala direktivu o izvršenju strategijskog razvoja za napad na Jugoslaviju (-Poduhvat 25-) i dopunsko uputstvo o napadu na Grčku (-Marita-), Predviđena je koncentrična operacija sa prostora Celovec-Grac i iz okoline Nove Kanjiže (2. armija) i sa prostora oko Sofije (12. armija) opštim pravcem ka Beogradu. Određeni su opšti zadaci italijanskih, rumunskih, bugarskih i mađarskih snaga.

⚔️ 0. 4. 1941. U Kumanovu, po direktivi MK KPJ za Kumanovo, građani bojkotovali doček bugarskih trupa. Tom dočeku prisustvovala samo grupa probugarskih elemenata.

⚔️ 0. 4. 1941. Nemački okupator podelio oblast Kosova i Metohije na tri dela: najveći deo priključio tzv. Velikoj Albaniji (pod okupacijom Italije); srezovi kosovsko-mitrovački. vučitrnski i podujevski [Pre rata se kosovsko-mitrovački srez zvao zvečanskim, a podujevski srez se zvao lapskim.] pripali Nedićevoj Srbiji (nedićevci su došli u Kos. Mitrovicu i Vučitrn tek. marta 1942. godine, a dotle je bila šiptarska kvislinška vlast; posle dolaska nedićevaca Šiptari su takođe imali učešća u kvislinškoj vlasti), a deo gnjilanskog i uroševačkog sreza i Kačanik okupirale bugarske okupacione vlasti.

⚔️ 6. 4. 1941. U 5,20 časova nemački 40. motorizovani korpus, podržan avijacijom iz Bugarske otpočeo dejstvo na pravcima: Kriva Palanka - Kumanovo, Džumaja - Carevo Selo - Kočane i Petrič - Novo Selo - Strumica. Ove pravce su zatvarale snage jugoslovenske 3. armijske oblasti, koje još nisu bile završile koncentraciju.

⚔️ 8. 4. 1941. Otpočeo napad nemačke 1. oklopne grupe (11. oklopne, 294. pešadijske i 4. brdske divizije) sa bugarske teritorije ka Pirotu i Nišu. Posle borbi nemačke snage su zauzele Pirot i utvrđene granične položaje istočno i severoistočno od Pirota, okružujući znatne delove Topličke divizije.

⚔️ 12. 4. 1941. Nemačka Vrhovna komanda oružane sile objavila Hitlerove privremene smernice za podelu Jugoslavije: u prvom redu treba obezbediti nemačke imperijalističke, vojnostrategijske i ekonomske interese; zadovoljiti imperijalističke težnje Italije i pretenzije Mađarske i Bugarske, kao nagradu za njihovo učešće u agresiji; u cilju unutrašnjeg razbijanja Jugoslavije obrazovati NDH.

⚔️ 15. 4. 1941. Vlada Carevine Bugarske prekinula diplomatske odnose sa Kraljevinom Jugoslavijom.

⚔️ 19. 4. 1941. Bugarske okupacione trupe ušle u Makedoniju.

⚔️ 19. 4. 1941. Po odobrenju nemačke vrhovne komande, bugarske trupe otpočele okupaciju i aneksiju Makedonije (sem srezova: Tetovo, Gostivar, Kičevo, Debar i Struga, koje je okupirala Italija i priključila -Velikoj Albaniji-).

⚔️ 21. 4. 1941. U Beču ministri inostranih poslova Nemačke i Italije otpočeli dvodnevni sastanak, na kome su, na osnovu Hitlerovih direktiva, definitivno utvrdili rasparčavanje Jugoslavije. Jugoslovensku državnu teritoriju su podelili demarkacionom linijom na dva osnovna dela: nemačko i italijansko interesno područje, s tim što su izvesne teritorije prepustili svojim satelitima Mađarskoj i Bugarskoj. Demarkaciona linija se, uglavnom, posle manjih izmena, protezala linijom Vrh - Lične - Ježica - Litija - Cerklje - Samobor - Petrinja - Glina - Bos. Novi - Sanski Most - Mrkonjić-Grad - D. Vakuf - juž. od Sarajeva - Ustiprača - Priboj - juž. od Novog Pazara - Orlova čuka - Šar-planina - ist. od Kičeva - Ohridsko jezero - Prespansko jezero.

⚔️ 0. 5. 1941. U Kavadarcima oko 450 radnika duvanske stanice demonstriralo pred okupatorskom bugarskom opštinom, žahtevajući veće dnevnice i prestanak šikaniranja i otpuštanja sa posla progresivnih radnika. Za rasturanje demonstranata upotrebljena je i vojska. 

⚔️ 0. 5. 1941. MK KPJ za Strumicu organizovao masovnu demonstraciju u gradu protiv okupatora i njegove denacionalizatorske politike, na kojoj je došlo do oštrih sukoba sa bugarskom policijom.

⚔️ 9. 5. 1941. Vlada SSSR-a otkazala boravak diplomatskim predstavnicima fašističke vlade Bugarske u Moskvi.

⚔️ 0. 6. 1941. U proglasu povodom napada Nemačke na SSSR Šatorov ne poziva makedonski narod na oružanu borbu, već samo na -solidarnost- i -simpatije- prema sovjetskom narodu, završavajući ga parolom -da živi slobodna sovjetska Makedonija-. Proglas je izdao sa potpisom -Pokrajiski komitet Radničke partije Makedonije-, čime je samovlasno izmenio naziv PK KPJ za Makedoniju, jer je nastojao da KPJ u Makedoniji bude sastavni deo Bugarske radničke partije. Proglas nije prihvaćen od članova KPJ.

⚔️ 0. 7. 1941. Formirana bugarska 5. armija (sa štabom u Skoplju). U njen sastav su ušli 14. i 15. pešadijska divizija, 1. konjička brigada, prištapske jedinice i dva radna bataljona.

⚔️ 2. 8. 1941. MK KPJ za Bitolj organizovao u gradu ilindenske demonstracije u kojima su članovi KPJ izbacivali parolu -Da živi slobodna Makedonija-, koju je masa u povorci prihvatala. Time je onemogućeno da bugarski okupator iskoristi praznik makedonskog naroda za svoje ciljeve.

⚔️ 2. 8. 1941. Na bugarsko-italijanskoj demarkacionoj liniji karabinijeri uhapsili članove MK KPJ za Tetovo koji su se vraćali iz Skoplja. Zbog toga je došlo do vrlo teške situacije u partijskoj organizaciji u Tetovu.

⚔️ 0. 9. 1941. Skojevska organizacija Druge muške gimnazije u Skoplju organizovala štrajk učenika svih gimnazija u Skoplju protiv školskih taksa, nošenja uniformi, terora školskih vlasti i dr., zbog čega je došlo i do sukoba sa bugarskom policijom.

⚔️ 6. 9. 1941. Generalni sekretar KPJ Josip Broz Tito uputio Centralnom komitetu BRP(k) pismo u kome ga kritikuje zbog pripajanja partijske organizacije u Makedoniji Bugarskoj radničkoj partiji (komunista) bez saglasnosti CK KPJ i zbog podrške koju pruža Metodiju Šatarovu Šarlu, podvlačeći da je CK BRP(k) -do izvesnog stepena odgovoran- za stanje u partijskoj organizaciji Makedonije.

⚔️ 15. 9. 1941. U Sarajevu održan sastanak PK KPJ za BiH na kome su razmatrani vojno-politička situacija u zemlji, propagandni rad Partije i pomoć partizanskim odredima od strane partijskih organizacija u gradovima. U zaključcima PK je ukazano na promenu vojno-političke situacije u zemlji: zbog ustanka, nemački okupator nije u stanju da svojim snagama održi okupaciju, pa je prinuđen da jače angažuje italijanske i bugarske snage. Dalje je ukazano na greške u Bos. krajini u pogledu isticanja revolucionarnih ciljeva i stvaranja revolucionarne vojske. Postavljeni su zadaci da se uspostave i učvrste partijske organizacije u svim mestima Bosne i Hercegovine, a u gradovima formiraju odbori NO fonda i sanitetski odbori: da se vrše ekonomske akcije i formiraju udarni odredi.

⚔️ 16. 9. 1941. Grupa ilegalaca (diverzantska grupa) iz Prilepa izašla na pl. Babunu da ispita na koji se način može minirati Bogomilski tunel. Bugarska straža je otkrila grupu. Prilikom puškaranja je ubijen jedan bugarski vojnik.

⚔️ 22. 9. 1941. Bugarski ministar unutrašnjih poslova izdao posebnu naredbu o prijavljivanju vlastima sumnjivih lica.

⚔️ 0. 10. 1941. CK BRP(k) uputio odgovor Centralnom komitetu KPJ u kome obrazlaže: svoj stav prema partijskoj organizaciji u Makedoniji i zaostajanje otpora u Bugarskoj.

⚔️ 0. 10. 1941. CK BRP(k) u svom odgovoru na pismo CK KPJ od 6. septembra 1941. iznosi mišljenje da ne postoje uslovi za oružanu borbu u Bugarskoj, pa prema tome ni u Makedoniji pod bugarskom okupacijom.

⚔️ 0. 10. 1941. U Bitolju, u jeku priprema za formiranje NOP odreda bugarska policija uhapsila veći broj članova KPJ i pristalica NOP-a.

⚔️ 5. 10. 1941. U Prilepu sekretar PK KPJ za Makedoniju Lazar Koliševski održao sastanak sa sekretarom MK KPJ za Prilep, na kome jfe utvrđen plan napada na bugarsku policijsku stanicu i zatvor u Prilepu, a kao dan napada određen 11. oktobar.

⚔️ 6. 10. 1941. Komandant bugarske 5. armije izdao uputstvo o načinu borbe protiv partizanskih jedinica i pristalica NOP-a, u kome, pored ostalog, stoji da Ženevsku konvenciju ne treba primenjivati na zarobljene partizane.

⚔️ 12. 10. 1941. U Prilepu bugarska policija uhapsila preko 900 građana, kao represaliju zbog napada Prilepskog NOP odreda. Posle maltretiranja i saslušavanja izdvojeni su članovi KPJ i SKOJ-a i prebačeni u Bitolj, a kasnije izvedeni na sud.

⚔️ 14. 10. 1941. Kod s. Belanovca (blizu Kumanova) bugarska policija razbila grupu (četu) -Karadag- Kumanovskog NOP odreda. U borbi su, između ostalih, poginuli narodni heroji: Borko Menkov, komandant, Pero Georgiev Čičo, politički komesar i Bajram Šaban, borac te grupe.

⚔️ 17. 10. 1941. U borbi kod s. Malotina (blizu Kumanova) bugarska policija razbila Kozjačku grupu (četu) Kumanovskog NOP odreda.

⚔️ 0. 11. 1941. Kod Bel-Bunara (blizu Skoplja) bugarska policija otkrila Skopski NOP odred kada se ovaj prebacivao sa Skopske Crne gore preko Vardara za Vodno. Zbog nemogućnosti da uspostavi vezu sa MK KPJ za Skoplje i zbog svoje kolebljivosti, Štab odreda je odlučio da se ovaj odred privremeno rasformira. Međutim, većina boraca je bugarska policija pohvatala u Skoplju i okolini. Odred je na taj način rasturen.

⚔️ 1. 11. 1941. Iz Bugarske stigao u Srbiju jedan bugarski bataljon za pojačanje osiguranja železničke pruge i razmestio se na ž. st. od Niša ka Vranju.

⚔️ 6. 11. 1941. Bugarska policija uhapsila sekretara PK KPJ za Makedoniju Lazara Koliševskog. Rukovođenje Pokrajinskim komitetom preuzeo Bane Andreev.

⚔️ 7. 11. 1941. U s. Sićevu i na ž. st. Sv. Petka (na pruzi Niš-Pirot) Nišavski (Svrljiški) NOP odred napao na Sićevački četnički odred Koste Pećanca i na bugarsku posadu, razoružao ih, zarobivši oko 80 četnika i odeljenje bugarskih vojnika, i oštetio električnu centralu.

⚔️ 8. 11. 1941. Prilepski NOP odred razoružao nekoliko bugarskih policajaca i predstavnika okupatorske vlasti i održao miting u s. Careviću (kod Prilepa).

⚔️ 12. 11. 1941. U Niš stigao prvi bugarski etapni puk.

⚔️ 17. 11. 1941. Delovi Nišavskog (Svrljiškog) NOP odreda izvršili neuspeo napad na bugarsku stražu u manastiru Svetoj Petki (kod Niša).

⚔️ 25. 11. 1941. U Berlinu održana konferencija predstavnika vlada Nemačke, Japana, Italije, Mađarske, Španije, Finske, Rumunije, Bugarske, Danske, Slovačke, NDH, Mandžuka i okupiranog dela Kine (kvislinške vlade Van Čin Veja) na kojoj je Antikominterna-pakt produžen za još pet godina.

⚔️ 27. 11. 1941. Delovi bugarskog 2. motorizovanog puka i nemačke 717. pešadijske divizije napali Kukavički NOP odred kod s. Vučja (blizu Leskovca) i prisilili ga na povlačenje. Odred se posle tri dana ponovo vratio u Vučje.

⚔️ 0. 12. 1941. Skopski vojni preki sud bugarske 5. armije izrekao u Skoplju i Bitolju 3 smrtne i 20 vremenskih kazni do 12 godina strogog zatvora uhapšenim pripadnicima NOP-a

⚔️ 0. 12. 1941. U sporazumu sa četničkim komandantom, jedna četa Topličkog NOP odreda ilegalno ušla u Prokuplje gde je ostala do dolaska bugarskih okupatorskih vojnika, 9,. januara 1942. godine.

⚔️ 0. 12. 1941. Iz Bugarske stigle nove jedinice da pojačaju osiguranje železničkih pruga Niš-Sofija i Niš-Leskovac-Skoplje. One su se razmestile ovako: 2. streljački puk: Niš (I. bataljon i 1. baterija). Leskovac (2, bataljon), Bela Palanka (3. bataljon); 1. bataljon 9. etapnog puka: Pirot, Bela Palanka, Sv, Petka, Niška Banja; bataljon 6. etapnog puka: Belotince, Doljevac, Pečenjevce-Grdelica (u svim tim mestima po jedna četa).

⚔️ 12. 12. 1941. Vlade Bugarske, Slovačke i NDH objavile rat SAD i V. Britaniji.

⚔️ 20. 12. 1941. Obavešteni o zemunici u s. Dobroj Vodi (kod Vranja) gde su se sklonili borci Vranjskog NOP odreda, bugarski vojnici su ih opkolili i posle žestoke borbe većim delom uništili. U borbi je, pored ostalih, poginuo organizator ustanka u vranjskom kraju Sima Pogačarević, narodni heroj.

⚔️ 24. 12. 1941. Nemačka Vrhovna komanda ponudila bugarskom Ministarstvu rata da bugarska armija okupira deo teritorije Srbije. (To je odmah prihvaćeno.)

⚔️ 27. 12. 1941. U Sofiji završeni pregovori između nemačkog komandanta oružanih snaga za Jugoistok generala Kuncea i bugarskog Ministarstva rata, na kojima je postignut sporazum da bugarski 1. korpus okupira jugoistočni deo Srbije.

⚔️ 0. 1. 1942. Biro PK KPJ za Makedoniju, pod uticajem pisma CK BRP(k) od 15. januara, uputio direktivno pismo svim partijskim organizacijama u Makedoniji: da se nekompromitovani komunisti odazovu mobilizaciji u bugarsku vojsku, što je bilo oprečno direktivi CK KPJ o oružanoj borbi.

⚔️ 0. 1. 1942. Na pl. Pasjači Štab Topličkog NOP odreda doneo odluku da otpusti jedan broj boraca a ostatak svog odreda podeli u grupe. Takva odluka je rezultirala iz pogrešnog tumačenja pisma CK KPJ od 14. decembra 1941, u kome se kaže da partizanske jedinice treba da budu male čete od oko 50 boraca, lako pokretljive, koje će napadati neprijatelja na najosetljivijim mestima, kao i iz pogrešnog shvatanja da prema bugarskoj okupatorskoj vojsci treba voditi miroljubivu politiku. Na intervenciju Okružnog komiteta KPJ za Niš, veći broj boraca je ubrzo vraćen u Toplički NOP odred.

⚔️ 0. 1. 1942. Kod s. Berilja (blizu Prokuplja) Pasjačka četa Topličkog NOP odreda zarobila i razo ružala 14 bugarskih vojnika.

⚔️ 0. 1. 1942. Po dolasku bugarskog 1. okupacionog korpusa nemačka 717. divizija se sa prostorije Leskovac, Kruševac, Jagodina (sada: Svetozarevo), Zaječar pomerila na zapad i izvršila smenu nemačke 113. divizije u dolini zapadne Morave.

⚔️ 1. 1. 1942. Prvi bugarski okupacioni korpus otpočeo smenu nemačke 717. pešadijske divizije u jugoistočnoj Srbiji.

⚔️ 4. 1. 1942. U blizini Vladičinog Hana, od bugarske zasede ubijen kandidat za člana CK KPJ Jordan Nikolov Orce, narodni heroj, koji je, po direktivi CK KPJ, upućen za Makedoniju da radi na organizovanju ustanka.

⚔️ 11. 1. 1942. U Strumici bugarska policija uhapsila 16 članova KPJ, među kojima i nekoliko članova MK, kao i neke simpatizere NOP-a, čime je tamošnjoj partijskoj organizaciji zadat ozbiljan udarac.

⚔️ 20. 1. 1942. Bugarski 1. okupacioni korpus (6, 17. i 21. divizija) završio okupiranje teritorije Srbije ograničene sa severa linijom s. Rgotina - s. Zlot - s. Despotovac - s. Jasenovo - s. Mileševo, sa zapada linijom Kragujevac - Kraljevo (isključeno) - Kosovska Mitrovica, sa juga linijom s. Babin Most s. Velja Glava i sa istoka ranijom demarkacionom linijom između Srbije i Bugarske. [Prema Bečkom sporazumu između Nemačke i Italije od 20. aprila 1941. Bugarska je okupirala jugoistočni deo Srbije - vranjski i npirotski okrug (tadačnji caribrodski, nišavski, lužnički, bosiljgradski, masurički, poljanički, preševski i pčinjski srez i delobvew belopalanačkog i vlasotinačkog sreza), teritoriju severozapadno od Zaječara (između Timoka i državne granice) i manje područje Kosmeta (deo uroševačkog i gnjilanskog sreza).]

⚔️ 27. 1. 1942. Član Politbiroa CK KPJ Aleksandar Ranković uputio PK KPJ za Srbiju pismo u kome nalaže: neodložno uspostaviti vezu između okružnih komiteta u istočnoj Srbijii PK KPJ za Makedoniju; raditi na učvršćivanju i proširivanju NOP odreda u istočnoj Srbiji: povezati se sa bugarskim vojnicima i pozvati ih da prestanu biti oružje u rukama reakcionarne bugarske vlade i da stupe u partizane; pojačati i politički osamostaliti Povereništvo PK KPJ za istočnu Srbiju.

⚔️ 27. 1. 1942. PK KPJ za Srbiju uputio pismo Povereništvu PK KPJ za Niš: da se prema bugarskoj vojsci odnosi kao prema okupatoru i da teren čisti od bugarskih okupatorskih trupa, ali i da politički radi među bugarskim vojnicima, pozivajući ih u zajedničku borbu protiv nemačkih okupatorskih jedinica.

⚔️ 0. 2. 1942. PK SKOJ-a za Makedoniju izdao proglas: iznosi nedela okupatora u Makedoniji; poziva omladinu svih narodnosti da se zajednički bori protiv okupatora; poziva bugarske vojnike da prelaze na stranu partizana.

⚔️ 0. 2. 1942. Grupa od oko 50 boraca Babičkog NOP odreda (nazivana Babičkim pođodređom) upućena u reion s. Gradišta fu blizini novoustanovljene srpsko-bugarske granice) radi dejstva i širenja NO pokreta.

⚔️ 0. 2. 1942. Partizani niškog okruga uputili poziv bugarskim vojnicima u okupiranoj Srbiji da napuštaju bugarsku fašističku vojsku i stupaju u NOP odrede. -Vi ste dovedeni ovamo da ugnjetavate i tiranišete srpski narod koji se bori za svoju slobodu... I bugarski narod je porobljen. I vas su izdali nemačkom fašizmu vaši izdajnici na čelu sa Borisom, njegovom vladom i generalima... Vaša je dužnost da ne služite fašizmu i reakciji, da se suprotstavite podlim razbojničkim namerama vaših gospodara. Da se bratimite sa borcima našeg naroda za slobodu, nacionalnu nezavisnost i opstanak, da se bratimite i stvarate borbeno jedinstvo sa našim hrabrim partizanima u borbi protiv hitlerizma i njegovih vernih slugu-.

⚔️ 0. 2. 1942. Na teritoriji zaplanjskog, belopalanačkog i svrljiškog sreza bugarske okupacione jedinice pohapsile veći broj aktivista NOP-a, članove NO odbora i odbora NOF-a i pripadnike mesnih desetina.

⚔️ 4. 2. 1942. U s. Biljanici i s. Manojlovcu (kod Leskovca) Babički NOP odred napao bugarsku posadu. U Cetvoročasovnoj borbi pretrpljeni su obostrano osetni gubici. Sutradan su se bugarski vojnici vratili u Leskovac.

⚔️ 5. 2. 1942. U s. Jelašnici (kod Niša) delovi Babičkog i Nišavskog NOP odreda napali četničku i bugarsku posadu, ali boreći se do svanuća, nisu uspeli da je savladaju, pa su se povukli prema s. Bancarevu.

⚔️ 13. 2. 1942. U s. Bojniku (kod Lebana) delovi Jablaničkog NOP odreda napali bugarski bataljon i naneli mu gubitke od oko 70 mrtvih i ranjenih. Sutradan u zoru oni su se povukli uz gubitke od 12 mrtvih.

⚔️ 14. 2. 1942. Iz Prokuplja 14. pešadi.iski puk bugarske 17. divizije i iz s. Širokih Njiva četa žandarma i četnici Koste Pećanca preduzeli napad na đelove Topličkog NOP odreda na Pasiači i Belom Kamenu. U borbama kod Pasjačkog visa bugarski vojnici su pretrpeli gubitke od preko 35 mrtvih i ranionih. Partizanske jedinice su se povukle ka s. Statovcu i izbegle udar nadmoćnog nenriiatelia. Za odmazdu, bugarske jedinice spalile sela na pl. Pasjači, te streljali oko 100 i internirali preko 300 ljudi.

⚔️ 16. 2. 1942. Generalni sekretar KPJ Josip Broz Tito obavestio članove Organizacionog sekretarijata CK KPJ za neoslobođene krajeve Edvarda Kardelja i Ivu Lolu Ribara o neuspehu okupatorsko-kvislinških ofanzivnih dejstava, od 15. januara do 7. februara 1942. u istočnoj Bosni (tzv. druge neprijateljske ofanzive) naredio čišćenje u tehničkom aparatu CK KPH i postavio zadatak da se izda proglas bugarskim vojnicima u Srbiji.

⚔️ 17. 2. 1942. Za odmazdu zbog pretrpljenih gubitaka u s. Bojniku (13.11 1942) delovi bugarskog 13. pešadijskog puka streljali oko 500 ljudi, žena i dece iz s. Bojnika i s. Dragovca a sela zapalili i potpuno opljačkali.

⚔️ 18. 2. 1942. Bugarska kaznena ekspedicija upala u s. Pečenjevce (kod Leskovca) i spalila desetak kuća boraca Babičkog NOP odreda.

⚔️ 21. 2. 1942. Otpočele dvodnevne borbe Babičkog i Nišavskog NOP odreda protiv 11. oružanog odreda SDS, Vlasotinačkog četničkog odreda i bugarskih jedinica. Nišavski NOP odred uspeo je da se probije i prebaci na Svrljiške pl., dok je Babički NOP odred, posle pretrpljenih gubitaka u borbi kod s. V. Krčimir, prešao u Crnu Travu.

⚔️ 21. 2. 1942. U s. Stržavi (kod Prokuplja) bugarski vojnici streljali 50 meštana za odmazdu što su u tom selu 2 bugarska vojnika poginula u borbi protiv delova Topličkog NOP odreda.

⚔️ 22. 2. 1942. Generalni sekretar KPJ Josip Broz Tito obavestio Kominternu o neuspehu neprijateljskih napada na partizane u toku zime i tražio da BRP(k) proglasom pozove bugarske vojnike u Jugoslaviji da prelaze na stranu partizana, a CK KPJ će od njih formirati partizanske odrede i u pogodno vreme ih prebaciti u Bugarsku.

⚔️ 24. 2. 1942. Kod čagrovačkog mosta, na putu Gadžin Han - D. Dušnik, delovi Svrljiškog (Nišavskog) NOP odreda sačekah kamion sa 20 bugarskih vojnika. Svi vojnici su izginuli a kamion je zapaljen.

⚔️ 0. 3. 1942. Učenici viših razreda veleške gimnazije (oko 400) organizovali trodnevni štrajk zbog nepodnošljivih mera školske okupatorske uprave (isključenje 5 učenika - skojevaca, nošenje uniforme, školska taksa, zabrana upotrebe makedonskog jezika itd.). Organizatore štrajka je bugarska policija pozatvarala. Povodom toga organizovane su i demonstracije u gradu u kojima je učestvovalo oko 1000 učenika i roditelja. Upotrebom vojske demonstracije su rasturene, ali je pod takvim pritiskom anulirana i odluka o isključenju učenika.

⚔️ 0. 3. 1942. U selima sreza svrljiškog bugarska kaznena ekspedicija ubila oko 150 ljudi i, iz više sela uhapsila po 50-100 ljudi. Njenom teroru pridružili su se četnici i dobrovoljci.

⚔️ 0. 3. 1942. Pasjačka četa Topličkog NOP odreda podelila se na manje grupe. Neke od tih grupa su zarobili četnici i jedinice bugarskog 1. okupacionog korpusa.

⚔️ 2. 3. 1942. Kod s. Trojaci (blizu Prilepa), u borbi protiv bugarske policije, poginuo član biroa PK KPJ za Makedoniju Borko Talevski Crnio, narodni heroj.

⚔️ 2. 3. 1942. Zbog pritiska delova bugarskog 1. okupacionog korpusa, nedićevaca i četnika Štab Babičkog NOP odreda raspustio jedan broj boraca a ostatak (oko 40 boraca) podelio na 4 desetine, te ove uputio da dejstvuju odvojeno, s tim da se posle 15 dana ponovo sastanu. Neprijatelj je ove grupe razbio i uništio.

⚔️ 3. 3. 1942. Članovi Organizacionog sekretarijata CK KPJ za neoslobođene krajeve Edvard Kardelj i Ivo Lola Ribar uputili iz Zagreba pismo Pokrajinskom komitetu KPJ za Srbiju: traže izveštaj o sprovođenju odluka CK KPJ o Makedoniji; nalažu da se CK BRP(k) cbavesti da pošalje svog delegata na sastanak u Zemunu; prenose direktivu CK KPJ da PK uputi proglas bugarskim okupacionim trupama u Srbiji, pozivajući ih da pristupe partizanskim jedinicama.

⚔️ 3. 3. 1942. Otpočeo napad bugarskih i nedićevskih jedinica i četnika Koste Pećanca na Toplički, Rasinski, Jablanički i Leskovački NOP odred u cilju zauzimanja slobodne teritorije u Toplici i Jablanici.

⚔️ 7. 3. 1942. Delovi bugarskog 1. okupacionog korpusa, u sadejstvu sa nedićevcima, ljotićevcima i četnicima (ukupne jačine oko 10-15.000 ljudi), napali Jablanički i Leskovački NOP odred i delove Topličkog NOP odreda. Posle četvorodnevnih borbi Jablanički i Leskovački NOP odred su se iz rejona s. Dobre Vode na pl. Rađanu probili na pl. Pasjaču. Prvog dana borbe kod s. Gazdara (blizu Medvede) poginuo je Zejnel Ajdini, narodni heroj.

⚔️ 11. 3. 1942. U vezi s telegramima Kominterne od 27. i 28. februara, generalni sekretar KPJ Josip Broz Tito obavestio Izvršni komitet Kominterne da će predstavnik CK KPJ stići u Makedoniju da pruži pomoć i da uspostavi vezu sa CK BRP(k). Zatim traži da se bugarskoj Partiji skrene pažnja na potrebu da pojača rad među bugarskim okupatorskim jedinicama, kako se ove ne bi borile protiv partizana.

⚔️ 11. 3. 1942. Kod s. Dobre Vode (na pl. Rađanu) Jablanički i Leskovački NOP odred probili obruč bugarskih, četničkih i nedićevskih jedinica i preko s. Dragog Dela i s. Žitnog Potoka izbili na pl. Pasjaču, gde su se spojili sa delovima Topličkog NOP odreda.

⚔️ 15. 3. 1942. CK KPJ uputio PK KPJ za Makedoniju direktivno pismo o organizaciji NO fronta, o organizovanju i učvršćenju NOP-a, o radu među bugarskim vojnicima i njihovom uvlačenju na našu stranu i o učvršćenju partijske organizacije u Makedoniji.

⚔️ 15. 3. 1942. Član Organizacionog sekretarijata CK KPJ za neoslobođene krajeve Ivo Lola Ribar uputio sekretaru PK KPJ za Srbiju pismo u kome ga obaveštava o borbama u Bosni i o stanju NOP-a u Sloveniji i Hrvatskoj i prenosi mu direktive CK KPJ: da se uputi instruktor CK KPJ u Makedoniju, uspostavi privremeno Povereništvo KPJ za Vojvodinu, objedini rad članova PK KPJ za Srbiju i pojača politička delatnost među bugarskim vgjnicima u Srbiji.

⚔️ 16. 3. 1942. Kod s. Magaša (blizu Lebana) oko 600 četnika, nedićevaca i bugarskih vojnika napalo delove Jablaničkog NOP odreda. Neprijatelj je odbačen uz gubitke od 15 mrtvih. Gubici odreda: 5 mrtvih i 7 zarobljenih (koje su četnici streljali).

⚔️ 19. 3. 1942. Kod s. Kostenice (blizu Prokuplja) oko 1500 bugarskih vojnika i četnika Koste Pećanca napalo delove Topličkog NOP odreda. Borba je vođena ceo dan, a uveče su se partizani povukli ka grebenu pl. Jastrepca, uz gubitke od 4 mrtva i 3 ranjena.

⚔️ 19. 3. 1942. Kod s. Rečice (blizu Prokuplja) delovi Topličkog i Rasinski NOP odred vodili borbu protiv bugarskih vojnika i četnika. Usled nadmoćnosti neprijatelja partizani su se povukli ka s. V. Plani.

⚔️ 20. 3. 1942. Član Organizacionog sekretarijata CK KPJ za neoslobođene krajeve Ivo Lola Ribar obavestio PK KPJ za Srbiju o uspešnim partizanskim borbama u Hrvatskoj i preneo mu direktive generalnog sekretara KPJ Josipa Broza Tita: da naročitu pažnju posveti reorganizaciji NOP odreda u Srbiji i što bolje ih osposobi za borbu; da pojača i proširi rad među bugarskim vojnicima i preduzme sve mere da zajedno sa CK BRP(k) izdaju zajednički proglas bugarskim vojnicima u Srbiji radi njihovog uključenja u NOP jedinice.

⚔️ 23. 3. 1942. U s. Bucu (kod Kruševca) Rasinski NOP odred i delovi Topličkog NOP odreda napali oko 150 četnika Koste Pećanca, ubili 6 i zarobili 8 četnika. Zbog nailaska bugarskih vojnika i nedićevaca partizani su se povukli ka pl. Jastrepcu.

⚔️ 0. 4. 1942. Na inicijativu veleške partijske organizacije, preko 200 žena demonstriralo protiv mobilizacije građana u bugarske radne jednice.

⚔️ 5. 4. 1942. U Moskvi, u prisustvu predstavnika SSSR-a, Poljske, Čehoslovačke, Jugoslavije i Bugarske, održan Sveslovenski kongres, koji je svim Slovenima uputio poziv da se bore protiv okupatora.

Hronološki zapisi se učitavaju...