Otečestveni front Bugarske

⚔️ 0. 12. 1943. Otečestveni front Bugarske, kao odgovor na odluke Drugog zasedanja AVNOJ-a, izdao deklaraciju o makedonskom nacionalnom pitanju u kojoj negira pravo makedonskog naroda na samoopredeljenje, a zalaže se za -celokupnu slobodnu i nezavisnu Makedoniju- van sastava FNHJ.

⚔️ 0. 1. 1944. Otečestveni front Bugarske štampao letak o makedonskom pitanju, u kome zastupa mišljenje da Makedonija bude samostalna država, izvan bilo kakve federacije. CK KPJ osudio uplitanje bugarskog rukovodstva u unutrašnje probleme naših naroda, jer se to kosilo s odlukama II zasedanja Antifašističkog veća narodnog oslobođenja Jugoslavije.

⚔️ 24. 1. 1944. Generalni sekretar CK KPJ Josip Broz Tito uputio telegram vladi SSSR-a: kritikuje stav prema makedonskom nacionalnom pitanju iznet u letku Otečestvenog fronta Bugarske, jer je suprotan odlukama II zasedanja Antifašističkog veća narodnog oslobođenja Jugoslavije.

⚔️ 21. 4. 1944. Delegat VŠ NOV i POJ i CK KPJ Svetozar Vukrnanović Tempo depešom izveštava CK KPJ: na slobodnu teritoriju (Kumanovo - Vranje - Crna trava) stigli su članovi Glavnog štaba Bugarske i Otečestvenog fronta, gde organizuju svoje jedinice radi prodiranja u unutrašnjost Bugarske; bugarskom rukovodstvu i jedinicama pruža se pomoć u svakom pogledu.

⚔️ 9. 9. 1944. Blagodareći pobedonosnom nastupanju jedinica Crvene armije i oslobodilačkih snaga Bugarske kapitulirala Carevina Bugarska, u kojoj je srušena monarhofašistička vlada i uspostavljena vlada Otečestvenog fronta.

⚔️ 15. 9. 1944. Nastojeći da pomogne oružanim snagama otečestvenofrontovske Bugarske, vrhovni komandant NOV i POJ Josip Broz Tito naredio GŠ NOV i PO za Makedoniju da s komandantom bugarske 5. armije generalom Keckarovim izradi plan operacija na pravcu Strumica-Štip.

⚔️ 27. 9. 1944. Otečestvenofrontovska vlada Bugarske prekinula diplomatske odnose sa Kraljevinom Mađarskom.

⚔️ 0. 10. 1944. Štab 3. ukrajinskog fronta Crvene armije obavestio VŠ NOV i POJ: novoorganizovana vojska Otečestvenog fronta Bugarske stavljena je pod komandu Štaba 3. ukrajinskog fronta i dobila je zadatak da zajedno s NOVJ dejstvuje na području Makedonije i istočne Srbije.

⚔️ 3. 10. 1944. Vrhovni komandant NOV i POJ Josip Broz Tito izdao sledeću direktivu neposredno potčinjenim štabovima: ranjenike više ne slati u Italiju, jer se za njih organizuju bolnice u našoj zemlji; ranjenike iz Slovenije upućivati, po mogućnosti, u Hrvatsku; u VŠ NOV i POJ uskoro će doći delegacija otečestvenofrontovske Bugarske, pa će se s njom raspraviti sporna pitanja, stoga treba javiti drugovima u Makedoniji da izbegavaju sukobe sa bugarskim vojnicima.

⚔️ 5. 10. 1944. U Krajovi (u Rumuniji) predsednik NKOJ-a i vrhovni komandant NOV i POJ Josip Broz Tito primio delegaciju bugarske otečestvenofrontovske vlade. Na sastanku je postignut sporazum o učešću bugarske vojske u borbama protiv nemačkih snaga u Srbiji i Makedoniji.

⚔️ 23. 10. 1944. NKOJ svim zemaljskim većima uputio kominike o razgovorima u Moskvi, 9-18. oktobra, između predsednika vlade SSSR-a i vlade V. Britanije. U kominikeu se konstatuje: u razgovorima u Moskvi izrađen je iscrpan plan budućih savezničkih operacija na svim frontovima; postignut je značajan uspeh u pogledu rešavanja poljskog pitanja, a tokom pregovora u velikoj su meri umanjena razmimoilaženja i uklonjeni nesporazumi između Komiteta nacionalnog oslobođenja Poljske u Lublinu i izbegličke vlade Republike Poljske; izražena je saglasnost u pogledu nerešenih pitanja oko primirja sa vladom otečestvenofrontovske Bugarske; obe vlade su saglasne -provoditi u Jugoslaviji zajedničku politiku u cilju koncentracije svih snaga protiv Nemaca... i u cilju rešavanja unutrašnjih teškoća Jugoslovena putem ujedinjavanja jugoslovenskog kraljevskog i narodno-oslobodilačkog pokreta-, istakavši da pravo jugoslovenskog naroda da sam reši pitanje svog državnog uređenja posle rata ostaje neprikosnoveno; razgovori su vođeni sa znanjem i odobrenjem vlade SAD, koja je na pregovorima imala svog predstavnika.

⚔️ 28. 10. 1944. U Moskvi predstavnici vlada SSSR-a, SAD i V. Britanije potpisali primirje sa predstavnicima vlade otečestvenofrontovske Bugarske.

⚔️ 6. 11. 1944. U s. Žuincu (blizu Preševa) 17. makedonska brigada Kumanovske divizije NOVJ i delovi iz sastava otečestvenofrontovske bugarske 1. armije napali balističke snage i odbacile ih ka Preševu. Neprijatelj je imao oko 20 mrtvih.

⚔️ 23. 12. 1944. U Beogradu, na predlog NKOJ-a, s bugarskom vladom Otečestvenog fronta zaključen sporazum o robnoj razmeni i o kulturnoj i stručnoj saradnji. Zaključeno je da se što pre formiraju komisije koje će resiti pitanje mira s Bugarskom. NKOJ je svečano izjavio da su narodi Jugoslavije oprostili Bugarskoj sva ona zlodela koja su kvislinzi cara Borisa izvršili u Srbiji i u Makedoniji. To je bio značajan akt na polju međunarodne afirmacije nove Bugarske, koja je smatrana agresorom, u prvom redu zbog napada njenih trupa na Jugoslaviju.