Britanska pomoć četnicima

⚔️ 9. 9. 1941. Obaveštajna služba V. Britanije na Bliskom istoku uspostavila radio-vezu sa komandantom četničkih odreda u Jugoslaviji Dražom Mihailovićem. 

⚔️ 0. 10. 1941. U štab Draže Mihailovića, komandanta četničkih odreda, stigli majori bivše jugoslovenske vojske Zaharije Ostojić i Mirko Lalatović i engleski kapetan Hadson. Poruka komande za Bliski istok koju je doneo kapetan Hadson, glasila je: -Jugosloveni treba da se bore za Jugoslaviju, a ne da se borba pretvori u pobunu komunista za Sovjetsku Rusiju-.  

⚔️ 0. 11. 1941. Vlada V. Britanije i vlada SSSR-a se saglasile: zajedničkim merama postići da se partizani i četnici pomire radi borbe protiv okupatora i da se partizanske jedinice potčine komandantu jugoslovenske vojske u otadžbini Draži Mihailoviću.

⚔️ 13. 11. 1941. U Londonu, izbeglička vlada Kraljevine Jugoslavije molila vladu V. Britanije da od vlade SSSR-a traži da se partizani Jugoslavije potčine komandantu jugoslovenske vojske u otadžbini [Početkom novembra je izbeglička vlada Kraljevine Jugoslavije Komandu četničkih odreda jugoslovenske vojske preimenovala u Komandu jugoslovenske vojske u otadžbini.] Draži Mihailoviću.

⚔️ 17. 11. 1941. U Kairu održan sastanak između generala Ilića, zastupnika vrhovnog komandanta jugoslovenske kraljevske vojske i ministra Litltona, predstavnika britanske vlade na Srednjem istoku: razmatrano pitanje slanja pomoći četnicima Draže Mihailovića.

⚔️ 18. 11. 1941. U Kujbiševu, ambasador V. Britanije tražio od vlade SSSR-a da se partizani Jugoslavije stave pod komandu komandanta jugoslovenske vojske u otadžbini Draže Mihailovića.

⚔️ 24. 11. 1941. U Kujbiševu, britanska vojna misija podnela vladi SSSR-a memorandum, zahtevajući da se partizani Jugoslavije hitno potčine komandantu jugoslovenske vojske u otadžbini Draži Mihailoviću, koga vlada V. Britanije smatra jedino mogućim vođom otpora u Jugoslaviji.

⚔️ 28. 11. 1941. Ministar inostranih poslova V. Britanije uputio pismo predsedniku izbegličke vlade Kraljevine Jugoslavije: obećava pomoć četnicima ako bi ovi držali front sa partizanima, pod komandom Draže Mihailovića, jer je od najveće važnosti da obe vlade učine sve da se u Jugoslaviji održi ujedinjeni front svih patriota.

⚔️ 27. 12. 1941. Vlada V. Britanije stavila na raspolaganje izbegličkoj vladi Kraljevine Jugoslavije: 6 radio-stanica, 100 tona ratnog materijala, 75.000 dolara i 100.000 engleskih funti u zlatu, da se sa Malte uputi kao pomoć Draži Mihailoviću.

⚔️ 0. 1. 1942. Južno od Budve iskrcala se iz podmornice englesko-jugoslovenska misija koju su sačinjavali dva Engleza (major Terens Aterton i podoficir radio-telegrafist) i jedan Jugosloven (avijatičarski poručnik bivše jugoslovenske vojske Nedeljković). Misiju su jedinice Lovćenskog NOP odreda prihvatile i dopratile do GŠ NOP odreda za Crnu Goru i Boku, koji se tada nalazio u s. Gostilju (kod Titograda). [Ta misija je 19. marte 1942. stigla u Foču, u VŠ NOP i DV Jugoslavije. Odatle je 15/16. aprila odbegla četnicima Draže Mihailovića, a ovi su je pobili da bi je opljačkali.]

⚔️ 30. 3. 1942. U Londonu održana konferencija predstavnika vlade V. Britanije i izbegličke: vlade Kraljevine Jugoslavije na kojoj je odlučeno da se četnicima Draže Mihailovića, vazdušnim putem, uputi 200 tona ratnog i drugog materijala.

⚔️ 20. 4. 1942. Predsednik izbegličke vlade Kraljevine Jugoslavije ponovo tražio da ministarstvo inostranih poslova V. Britanije izdejstvuje kod vlade SSSR-a da se partizani stave pod komandu Draže Mihailovića.

⚔️ 24. 4. 1942. Od 30. marta do 24. aprila britansko vazduhoplovstvo, u 13 navrata, sa baza iz severne Afrike, dopremilo Draži Mihailoviću zlato, radio-uređaje, oružje, municiju i drugo.

⚔️ 4. 5. 1942. Draža Mihailović uputio predstavku izbegličkoj vladi Kraljevine Jugoslavije s molbom da V. Britanija -ne buni narod na oružanu borbu protiv Nemaca i Italijana, jer bi to u sadašnje vreme uništilo naše odrede-.

⚔️ 6. 5. 1942. U Londonu predstavnik izbegličke vlade Kraljevine Jugoslavije tražio od predstavnika vlade V. Britanije da odobri saradnju četnika Draže Mihailovića sa italijanskim okupacionim vlastima u Dalmaciji, Hercegovini i Crnoj Gori. Vlada V. Britanije to nije odobrila.

⚔️ 14. 5. 1942. Predsednik izbegličke vlade Kraljevine Jugoslavije uputio verbalnu notu vladi V. Britanije zahtevajući da britanska propaganda ne podstiče Dražu Mihailovića i narod na opšti narodni ustanak.

⚔️ 15. 5. 1942. Ministar inostranih poslava V, Britanije Antoni Idn obavestio predsednika izbegličke vlade Kraljevine Jugoslavije da će vlada V. Britanije i dalje pružati materijalnu i drugu pomoć Draži Mihailoviću.

⚔️ 24. 9. 1942. Prilikom otvaranja jugoslovenskog doma u Londonu ministar spoljnih poslova vlade V. Britanije Antoni Idn održao govor u kome, pored ostalog, veliča borbu četnika Draže Mihailovića protiv okupatora.

⚔️ 0. 10. 1942. U Londonu ministar spoljnih poslova vlade V. Britanije Antoni Idn primio sovjetskog ambasadora Majskog i tom prilikom insistirao da vlada SSSR-a, u duhu sporazuma o pomoći oslobodilačkim pokretima Evrope, zvanično prizna Dražu Mihailovića kao jedinog vođu otpora u Jugoslaviji. On je taj zahtev postavio u oštroj formi, preteći da problem četnika može pomutiti odnose SSSR - V. Britanija.

⚔️ 26. 10. 1942. Vojna misija V. Britanije obavestila svoju vladu da je pokret Draže Mihailovića zaista pasivan i da njegove pojedine vojvode sarađuju sa okupatorom.

⚔️ 0. 12. 1942. U toku meseca britanske vojne vlasti uputile četnicima u Jugoslaviji, pored ostalog, 20 puškomitraljeza, 600 ručnih bombi, drugo oružje i opremu, kao i hranu u težini od oko 1650 kgr, 3.556 dolara i 181 zlatnu funtu.

⚔️ 0. 12. 1942. Vlada SSSR tražila od ministra inostranih poslova V. Britanije Antoni Idna, prilikom njegove posete Moskvi, da vlada V. Britanije utiče na izbegličku vladu Kraljevine Jugoslavije kako bi Draža Mihailović prekinuo saradnju sa okupatorom.

⚔️ 0. 12. 1942. Predstavnik ministarstva inostranih poslova V. Britanije izjavio predstavniku izbegličke vlade Kraljevine Jugoslavije da su snage NOV i POJ aktivne u borbi protiv okupatora, a da snage Draže Mihailovića od oktobra prošle godine ne vode borbu protiv Nemaca i Italijana.

⚔️ 11. 1. 1943. U Londonu ministar inostranih poslova V. Britanije Antoni Idn i predsednik izbegličke vlade Kraljevine Jugoslavije vodili razgovore o međunarodnom položaju četnika. Idn je zahtevao da četnici obustave borbu protiv partizana i sa njima postignu primirje, te otpočnu borbu protiv okupatora. Ukoliko posle toga - naglasio je on - svi narodi Jugoslavije ne prilivate četnike, ovi treba da se zadrže samo u Srbiji i izbegnu borbe protiv nadmoćnih snaga MOV i POJ; držeći Srbiju oni ce postati važan laktor, što ce primorati rukovodstvo partizana da vrsi ustupite i da se sa Dražom Mihailovićem sporazume. Zaključeno je ua saveznici pruže veću materijalnu pomoć Draži Mihailoviću, a da izbeglička vlada uspostavi što povoljnije odnose sa vladom SSSK-a. 

⚔️ 11. 1. 1943. Izbeglička vlada Kraljevine Jugoslavije uputila vladi V. Britanije protestnu notu sa zahtevom da se obustave napisi u štampi i rauio-emisije o saradnji četnika sa okupatorom.

⚔️ 21. 1. 1943. U Londonu predsednik vlade V. Britanije i predsednik izbegličke vlade Kraljevine Jugoslavije održali sastanak na kojem su rešili kako dostavljati materijalnu pomoć Draži Mihailoviću. Pukovniku Beliju, kasnijem šefu britanske vojne misije pri četničkoj Vrhovnoj komandi, naređeno je da lično utvrdi listu potreba četnika.

⚔️ 23. 1. 1943. ?Borba? je objavila notu VŠ NOV i POJ i Izvršnog odbora AVNOJ-a upućenu vladama SAD, SSSR-a i V. Britanije, kojom se protestuje što saveznici pružaju gostoprimstvo vladi čiji ministar Draža Mihailović sarađuje s nemačkim i italijanskim okupatorom i ustaško-domobranskim snagama i vodi borbu protiv NOV i POJ. Notom se traži da pomenute savezničke vlade upute svoje misije u Jugoslaviju kako bi se uverili u tačnost ovih tvrdnji VŠ NOV i POJ i AVNOJ-a. Ona je istovremeno radio-depešom saopštena Kominterni.

⚔️ 0. 2. 1943. Britanska vojna misija u toku ovog meseca dala četnicima 20.000 dolara, 1.050,000 italijanskih lira, 1000 zlatnika i odeće u težini od oko 1000 kgr.

⚔️ 28. 2. 1943. Na zboru u Kolašinu, u prisustvu šefa britanske vojne misije pri četničkoj Vrhovnoj komandi pukovnika Belija, Draža Mihailović napao vladu V. Britanije, istakavši da je glavni izvor četničkog snabdevanja italijanska a ne britanska pomoć, te da su partizani i muslimani glavni neprijatelji četnika.

⚔️ 0. 3. 1943. Britanske vojne vlasti tokom meseca doturile četnicima 3964 tone oružja, municije i opreme i 30 miliona italijanskih lira.

⚔️ 22. 3. 1943. Predsednik vlade V. Britanije Vinston Čerčil primio izveštaj servisa -Meterson-, odgovornog za dostavljanje pomoći Draži Mihailoviću, u kome su izneti podaci o saradnji četnika sa okupatorima.

⚔️ 28. 3. 1943. Britanski komitet za propagandu na Srednjem istoku zabranio rad četničke radio stanice -Karađorđe-.

⚔️ 29. 3. 1943. Predsednik vlade V. Britanije Vinston Čerčil poslao, preko britanske vojne misije pri četničkoj Vrhovnoj komandi, protest Draži Mihailoviću u kome se, pored ostalog, kaže: -Ako general Mihailović ne izmeni svoju politiku kako prema italijanskim neprijateljima tako i prema njegovim jugoslovenskim sunarodnicima, koji se odupiru neprijatelju, to može nametnuti potrebu vladi njegovog veličanstva da izmeni svoju sadašnju politiku pomaganja generala Mihailovića na račun drugog pokreta otpora u Jugoslaviji...-

⚔️ 0. 4. 1943. Vlada Vel. Britanije uputila direktivu svom ambasadoru u Moskvi: da kod vlade SSSR-a preduzme korake da bi se resilo pitanje sukoba četnika i partizana.

⚔️ 0. 4. 1943. Ambasador Vel. Britanije posetio u Moskvi ministra spoljnih poslova Vjačeslava Molotova, koji je u razgovoru o odnosima između četnika i partizana naglasio da vlada SSSR-a ne može uticati na VŠ da se NOV i POJ izmire sa četnicima, jer je to stvar naroda Jugoslavije.

⚔️ 6. 4. 1943. Izbeglička vlada Kraljevine Jugoslavije uputila vladi Vel. Britanije pismo u kome poriče saradnju četnika sa okupatorom.

⚔️ 22. 4. 1943. Draža Mihailović, uz pomoć vlade NDH, izradio elaborat o tobožnjim zverstvima partizana i uputio ga vladi V. Britanije, misleći time da opravda saradnju četnika sa okupatorom i svoju izjavu da su mu jedini neprijatelji partizani i muslimani.

⚔️ 8. 5. 1943. Kod s. Radevca (blizu Medveđe) padobranima se spustila engleska vojna misija pri četničkom štabu Draže Mihailovića za južnu i jugoistočnu Srbiju. Otada su saveznici avionima doturali četnicima pomoć u opremi, oružju i municiji, koju su ovi koristili u borbi protiv jedinica NOVJ u ovom delu Srbije.

⚔️ 11. 5. 1943. Izbeglička vlada Kraljevine Jugoslavije, sa odobrenjem vlade V. Britanije, uputila instrukciju Draži Mihailoviću da privremeno prekine svaku saradnju sa okupatorom i kvislinzima. -Otstupanje od ovoga može biti samo posle date saglasnosti britanske Vrhovne komande... a sa odobrenjem britanske i jugoslovenske vlade... Treba učiniti napor da se sa partizanima uspostave mirni odnosi, a vojne operacije će se voditi samo onda ako to bude potrebno radi samoodbrane-.

⚔️ 26. 5. 1943. U Londonu vodili razgovore sovjetski ministar inostranih poslova Vjačeslav Molotov i britanski ministar inostranih poslova Antoni Idn, u kojima je, pored ostalog razmatran problem oružane borbe u Jugoslaviji. Izvršena je i razmena mišljenja o predlogu predsednika SAD Franklina Ruzvelta da četničke snage Draže Mihailovića i jedinice NOV i POJ imaju odvojene operacijske prostorije.

⚔️ 31. 5. 1943. U Londonu održana godišnja skupština Udruženja jugoslovenskih novinara u V. Britaniji na kojoj je većina članova odbacila predloženu rezoluciju da štampa podrži četnički pokret.

⚔️ 6. 6. 1943. Ministarstvo rata V. Britanije obavestilo svoju vladu da raspolaže podacima da su se četnici u Hercegovini i Crnoj Gori -bezizlazno kompromitovali- saradnjom sa okupatorom, a da su -dobro organizovani partizani- vodili borbe i vezivali snage Osovine tokom skorašnjih borbi na crnogorsko-hercegovačkom području.

⚔️ 17. 8. 1943. U Kvebeku (Kanada) otpočeli konferisanje predsednik SAD Franklin Ruzvelt i predsednik vlado V. Britanije Vinston Čerčil. Razmotrene su mere za dalje vođenje rata. Pored ostalog, uspostavljena je zajednička komanda za istočnu Aziju; utvrđen je dan početka invazije u Francuskoj; napuštena je ideja o desantu na Balkanu; odlučeno da se predsedniku vlade SSSR-a Josifu Visarionoviću Staljinu predloži da se u Moskvi sastanu ministri inostranih poslova triju vlada i razmotre probleme posleratne saradnje među narodima. U odnosu na Jugoslaviju rešeno je da se preduzme izmirenje četnika i partizana, da buduća moskovska konferencija ministara zauzme zajednički stav prema ratu u Jugoslaviji, da se partizani i četnici bore protiv Nemaca svaki na svom području; da se izbegličkoj vladi uskrati podrška u pogledu vojne intervencije u Jugoslaviji. Konferencija je završena 24. avgusta.

⚔️ 30. 9. 1943. Štab 2. udarnog korpusa NOVJ uputio pismo šefu britanske misije u četničkom štabu u Beranama (sada: Ivangrad): da napusti četnike, i pređe u Štab korpusa radi upoznavanja sa situacijom i sa stavom saveznika u vezi s kapitulacijom Italije i prelaskom italijanskih jedinica na stranu NOVJ.

⚔️ 11. 11. 1943. Vrhovni komandant NOV i POJ Josip Broz Tito naredio Štabu 2. udarnog korpusa NOVJ da se pravilno postupa sa zarobljenim britanskim vojnicima i oficirima koji pripadaju britanskoj misiji kod Draže Mihailovića.

⚔️ 0. 12. 1943. Predsednik Vinston Čerčil, u ime britanske vlade, otkazao zvaničnu pomoć četnicima Draže Mihailovića zbog njihove saradnje sa okupatorom.

⚔️ 0. 12. 1943. Predsednik vlade V. Britanije Vinston Čerčil pozvao u Kairo, na referisanje, šefa angloameričke misije pri VŠ NOV i POJ generala Maklina. Posle toga on je pokrenuo novu akciju za kompromis između NOV i POJ i četnika.

⚔️ 8. 12. 1943. Zamenik ministra inostranih poslova V. Eritanije Ričarđ Lou izjavio pred Donjim domom da njegova vlada podržava u Jugoslaviji sve snage koje se bore protiv okupatora i da se partizanima ukazuje veća pomoć nego Draži Mihailoviću, pošto se partizani bore znatno više.

⚔️ 10. 12. 1943. Predsednik vlade V. Britanije Vinston Čerčil primio u Kairu kralja Petra II Karađorđevića i predsednika izbegličke vlade Kraljevine Jugoslavije i saopštio im da Dražu Mihailovića treba otpustiti, jer sarađuje sa okupatorom.

⚔️ 13. 12. 1943. Vlada SSSR-a izdala zvanično saopštenje povodom odluka Drugog zasedanja AVNOJ-a, u kome, pored ostalog, stoji: -Na ove događaje u Jugoslaviji, koji su naišli na povoljan odaziv u Engleskoj i SAD, vlada SSSR gleda kao na pozitivne činjenice, koje pomažu daljoj uspešnoj borbi naroda Jugoslavije protiv hitlerovske Nemačke. Oni, takođe, svedoče o ozbiljnom uspehu novih vođa Jugoslavije u ujedinjenju svih nacionalnih snaga Jugoslavije-. Zatim se kaže: da su četnici nanosili štetu borbi naroda Jugoslavije, pa je stoga njihova delatnost naišla na negativan stav SSSR-a; da će vlada SSSR-a, u cilju đobijanja detaljnijih obaveštenja o operacijama NOV i POJ, uputiti vojnu misiju u Jugoslaviju.

⚔️ 16. 12. 1943. Ministar inostranih poslova SAD Kordel Hal obavestio ambasadora izbegličke vlade Kraljevine Jugoslavije da vlada SAD ne podržava politiku vlade V. Britaniie u odnosu na NOP i da neće vršiti pritisak na izbegličku vladu da se odrekne Draže Mihailovića.

⚔️ 29. 12. 1943. Ambasador V. Britanije u Kairu zatražio od izbegličke vlade Kraljevine Jugoslavije da se odrekne Draže Mihailovića.

⚔️ 0. 1. 1944. Predsednik vlade V. Britanije Vinston Čerčil izdao naređenje Vrhovnoj komandi savezničkih snaga za Sredozemlje da povuče britanske vojne misije koje su se još od 1941. godine neprekidno nalazile kod Draže Mihailovića.

⚔️ 31. 1. 1944. VŠ NOV i POJ depešom naredio Štabu 2. udarnog korpusa NOVJ da saopšti britanskom. majoru Hunteru: sa savezničkom vojnom misijom, koja se dotada nalazila kod četnika a trebalo je da se preko slobodne teritorije, savezničkim avionima, prebaci u Italiju, ne smeju se prebaciti i četnici; saveznici ne mogu da odlikuju oficire NOV i POJ bez odobrenja VŠ NOV i POJ.

⚔️ 0. 2. 1944. Predsednik vlade V. Britanije Vinston Čerčil poručio predsedniku NKOJ-a Josipu Brozu Titu: spreman je da kralju Petru II Karađorđeviću savetuje da se odrekne Draže Mihailovića ako bi to omogućilo saradnju Nacionalnog komiteta i kralja.

⚔️ 25. 2. 1944. Predsednik vlade V. Britanije Vinston Čerčil obavestio vrhovnog komandanta NOV i POJ maršala Jugoslavije Josipa Broza Tita da je već naređeno da britanski oficiri budu povučeni iz četničkih štabova i predložio mu povratak kralja Petra II Karađorđevića u Jugoslaviju.

⚔️ 24. 3. 1944. Predsednik vlade V. Britanije Vinston Čerčil primio kralja Petra II Karađorđevića i savetovao ga da smeni vladu Božidara Purića i obrazuje novu vladu, bez Draže Mihailovića, koja će u pregovorima s NKOJ-em resiti jugoslovenski problem i pitanje budućeg ujedinjenja države.

⚔️ 0. 5. 1944. Vlada V. Britanije zvanično obustavila slanje materijalne pomoći četnicima Draže Mihailovića.

⚔️ 27. 8. 1944. U Štab Draže Mihailovića u s. Pranjanima, (kod G. Milanovca) spustila se avionom vojna misija SAD (koju je predvodio pukovnik Mak Dauel) sa zadatkom da organizuje i dotur materijalne pomoći četnicima.

⚔️ 0. 9. 1944. U Baminju (u Italiji) predsednik četničkog Centralnog nacionalnog komiteta Kraljevine Jugoslavije Živko Topalović, predsednik Samostalne demokratske stranke Adam Pribićević i dva predstavnika četničkog Centralnog komiteta održali sastanak na kome su izradili memorandum i ovlastili Živka Topalovića da ga preda savezničkom predstavništvu u Rimu. U memorandumu se istče: Draža Mihailović će prihvatiti borbu protiv nemačkih snaga samo ako se partizanskim snagama zabrani napad na četnike i ako savezničke vojne vlasti priznaju četnike kao ratujućeg saveznika; od predstavnika V. Britanije, SSSR-a, SAD, NOVJ i četnika Draže Mihailovića treba formirati poseban štab za Jugoslaviju koji će raditi na izmirenju partizana i četnika, s ciljem da se sačuva monarhija i održi kompaktnost snaga Draže Mihailovića; dok se među partizanima i četnicima ne postigne mir, kralju Petru II Karađorđeviću odrediće se neutralno mesto boravka.

⚔️ 5. 9. 1944. NKOJ uputio zahtev komandantu Vrhovne komande savezničkih snaga za Sredozemlje generalu Vilsonu: traži da SAD obustave slanje pomoći Draži Mihailoviću i da iz Mihailovićeva štaba povuku svoga predstavnika. General Vilson je s tim zahtevom upoznao predsednika vlade V. Britanije Vinstona Čerčila.

⚔️ 8. 9. 1944. U Paštroviće se iskrcalo 12 britanskih oficira (posle nekoliko dana stupili u vezu sa četnicima).

⚔️ 23. 10. 1944. VŠ NOV i POJ uputio direktivu Štabu 2. udarnog korpusa NOVJ: za odbranu Dubrovnika će stići, uz odobrenje vrhovnog komandanta NOV i POJ maršala Jugoslavije Josipa Broza Tita, tri britanske baterije topova, a na aerodrom Konavle prebaciće se dve naše eskadrile aviona, koje će dejstvovati preko oficira za vezu pri Štabu 2. udarnog korpusa; britanske snage ne smeju ništa raditi bez sagiasnosti i odobrenja Štaba korpusa, one ne smeju poslužiti kao utočište raznih ustaških i četničkih bandi, na njihove nepravilnosti treba ukazivati na licu mesta i o tome izveštavati; Štab korpusa mora preduzeti sve mere da bi zadržao pokret nemačkih snaga koje, pri povlačenju, nastoje da se probiju od Novog Pazara ka Prijepolju.

⚔️ 14. 11. 1944. U zoru snage nemačke 181. pešadijske divizije (363. puk, ojačan divizionom 222. artiljerijskog puka, 222. protivtenkovskim divizionom, 222. pionirskim bataljonom) i oko 1200 četnika počeli proboj od Danilovgrada ka Nikšiću, kako bi obezbedili izvlačenje 21. brdskog armijskog korpusa iz Crne Gore, preko Mostara, za Sarajevo. Tim neprijateljskim snagama (koje su posle tri dana borbi pojačane novim jedinicama) suprotstavili su se: 6. crnogorska udarna brigada (kasnije i 10. crnogorska udarna brigada) Primorske operativne grupe, 1. bataljon 5. proleterske (crnogorske) brigade 3. udarne divizije NOVJ, Nikšićki i Zetski NOP odred, podržani artiljerijom 2. udarnog korpusa NOVJ, u čijem je sastavu dejstvovao jedan britanski divizion.

⚔️ 19. 11. 1944. VŠ NOV i POJ uputio direktivu Štabu 2. udarnog korpusa NOVJ: VŠ je saveznicima dozvolio da u Dubrovniku drže samo 3 baterije (12 topova) i jedan komandos od 500 vojnika; međutim, VŠ ima obaveštenje da su Britanci prekoračili taj broj i da, osim toga, uzimaju u zaštitu ustaške i četničke zločince i onemogućavaju rad organa narodne vlasti; zato Štab 2. udarnog korpusa NOVJ mora čvrsto uzeti vlast u gradu; bez njegova odobrenja, britanske jedinice ne mogu izvoditi nikakve akcije i ne smeju se mešati u naše stvari; Štab korpusa treba da ima u pripremi jednu diviziju koja bi, u slučaju potrebe, mogla likvidirati svaki incident.