Zviždi vetre, na sve strane,
čupaj drvo, krši grane!
Svom silinom svoga leta
huji, juri, preko sveta.
Zviždi pesmu – da se hori!
Hrabrom borcu da se bori
za života svoga cela
za ideju za načela.
Nek ga uvek prati nada:
da će, kad ga smrt svlada,
novi borci da se jate,
barjak njegov da prihvate.
Zviždi pesmu, zviždi svima,
silnicima, tiranima!
Zviždi vetre, jače, tiše,
leti niže, leti više!
U rudnike tamne siđi,
fabrikama vlažnim priđi;
kroz tamnice mračne bruji,
preko tučnih njiva huji –
svud gde čuješ tužna krika
radenica, mučenica,
kroz redove njihne speši,
silnom nadom krepi, teši,
pesmom nade, pesmom moći,
pesmom sreće, što će doći,
leči jade lomnih grudi,
zoru javljaj, iz sna budi.
Zviždi vetre, leteć žurno,
zviždi gromko, silno, burno;
u visinu let svoj diži,
u sve kraje sveta stiži,
zviždi himnu, čiji glasi
nek se razliju ko talasi,
himnu bratstva – svet da srodi
jednakosti i slobodi.