Iz okrvavljenog ždrela zore
Rodi se – prva zraka,
I svetlom ugaslih zena
Prekide na užetu, ko traka.
S kandžama hladnim bola
Dželat je nem ko reka…
– Hej, grlo moje prebelo,
Što vrela ruka bećarska
Ne pomilova ti put!
Dželatske ruke i omča
za te su poslednji dar –
Poslednja sudba i put!
Ranije znala nisam,
Moja neznana drugo,
Što ime ti samo čujem – Sloboda,
Da je tako opojan tvoj zrak –
Sebe da čovek zaboravi,
Sebe da čovek da!
Znam, tvoja će pesma skršiti
Oronule nam krovove stare
Gde vekovi ropstvom gušiše.
Moja neznana drugo,
Tvoje me ime greje –
U prsima mi diše!
Kome u spomen da ostavim
Snove i nade mladosti?
Poglede moj, kreni iz očiju,
Poigraj u zenicama pokolenja –
Pevaj mi pesmu započetu
Sa mojih pustih ustiju …
