Dokumenti i knjige o drugom svetskom ratu na teritoriji Jugoslavije i povezanim zbivanjima
◀ Poezija NOB
Milorad Panić Surep - Žeravica bez supraške
Koliko je u noći vatara po razlomijenoj planini,
u noći od istoka do zapada
i u planini golemoj od jeze samrtne do vrha nade!
Ali ja, okrenut na sve četiri strane,
na jedno samo ognjište u tami vekovnoj mislim,
na ono od iskoni, bez supraške,
ono s kojeg se buktinje raseljavaju
i glavu ja od glavne planinom rascvetava..
Postoji jedno takvo u dubodolini što je Juče zovemo,
na visovima što svetio Sutra dozivaju,
žarište svih naših vrućica i poleta.
Kraj njega, i okolo,
svagda je ljudi što o letini i mrtvima razgovaraju
i senki što trepereći odlaze s porukama
nadaleko
do onog silovitoga NE u početku
i ovog DA u rukama.
I ozebe li duša ma kada, u sumnji, ili okršaju,
jedino tu može se duša ogrejati;
usne li ispucaju od tuge — krčag je kraj njega neiscrpni.
Ja znam da to ognjište postoji, i da ga je oduvek bilo.
Svaki je jezik đavo mu svoje ime.
Ako pak moje doba pitaš, čoveče dobri,
Sutjeskom mi ga zovemo.