Dokumenti i knjige o drugom svetskom ratu na teritoriji Jugoslavije i povezanim zbivanjima
◀ Poezija NOB
Ljubiša Jocić - Zelengora
Ko to lupa u zelena vrata šume sećanja,
sećanja gustog kao šuma, zelenog sećanja
nabujalog kao mahovina na vlazi kamena,
ko se to vraća u dom taj uzvišeni kao
u hram slobode, ni vetar, možda vetar samo,
ni beloglavi sup krila punih tišine smrti,
možda on, ko se to vrati da se na stenu,
na dub stari kao na vrata doma, na dovratnik
nasloni kao kost ili san, kao san,
sin sna, san bludnog sina što usnom dotiče
kućni prag, što drhvatom rukom vetra
neobično kuca na vrata šume.
Šta gledaš praznim dupljama u duplje kamena,
i kao kostur sediš na ognjištu zaborava,
u zaboravu trava, u svetlosti zaborava,
na proplanku neugasle vizije ostalih dana
da bde na vratima svih zora. Zarasta jedan
kostur u korov nesećanja, zatrpava bujanje
bršljana taj spomenik od kostura, kao prašuma
što raste oko gigantskog spomenika Inka,
i tišina krila beloglavog supa.
Kao pred napuštenim roditeljskim domom da
stojiš, stoj kao spomenik, stoj zanesen u misli
kao vreme zaneseno u vremenu, kao večnost
zanesena
u večnosti, večno stoj pred tišinom napuštenog
roditeljskog doma u kome si učio da ideš,
u kome si gukao pruženih ruku unapred
tek doznajući, unapred u vreme i u daljine,
u to vreme i u beskraj ljubavi.
Stoj usnuo kao da stojiš u snu, začaran
stoj kao da očaravaš šumu svoga sećanja
koja te očarava, stoj kao tišina sna,
kao tišina u snu, tišina popločana tišinom
sna,
tišina popločana snom tišine…
Jedinice Sedme krajiške brigade kod Zelengore, 1943. za vreme Pete neprijateljske ofanzive.