Dokumenti i knjige o drugom svetskom ratu na teritoriji Jugoslavije i povezanim zbivanjima
◀ Poezija NOB
Dušan Matić - Zabeleženo posle bombardovanja na Uskrs 1944.
The milk of human kindness
Šekspir
Doći će jednom dan pod brestom na klupi da
pričaš,
pričaš o onom što je danas toliko danas;
pričaš
ko ružan san da minu, ko pokvareni užas,
na klupi da pričaš.
Mrtvi će opet biti samo mrtvi,
samo osmeh neba,
ožiljak tuge i opomena,
uzdah kad si sam,
ptica sleđena u letu;
ne stisnuti zubi ovi odmazde i srdžbe,
ne more ovo prosute, nevine krvi,
kosti razasute od gora do mora.
Doći će opet dan da proleće bude opet
proleće,
lasta što proleće,
meki, topli dlan,
vijorna kosa njena,
kraj zida jorgovan,
oblak beo što mine;
proleće će opet biti mlad mesec,
bujna trava, i korak umoran,
na suncu nema pesma, lepši je san.
Doći će opet dan da dan bude samo dan,
da opet pričaš na klupi, da pričaš
tu nad njenom rukom, i dlan joj dragi usnama
svojim prineseš ko nekad kad si bio mlad.
Doći će dan kad kuće neće više zjapit
ovako srušene,
i deca raznesena, ni majke ojađene
neće u dnu oka ti stajat, ovako skamenjene.
Doći će opet dan pod brestom na klupi da
pričaš
kako je nekad bilo,
pričaš o onom što je danas koliko još
danas,
ko grozni san samo, ko nesvareni užas
da je bilo.
Mrtvi će opet biti samo mrtvi,
ožiljak tuge i opomena,
uzdah kad si sam,
a ne more ovo prosute, nevine, mlade krvi,
bedem neoboriv streljanih grudi.
Nećeš verovati da se nekad tako lako
ubijalo,
ali i umiralo,
verno i lako.
Doći će opet dan da cveće bude samo cveće,
i golub samo golub što na krov sleće,
da te prelije osmehom i zaboravom,
ko što su bile reči njene,
kad pošli ste travom u korak jedan,
večan i veran.
Otvorićeš tad na klupi ko knjigu
tajanstvenu srce svoje,
što pod tvrdom korom mržnje sada
kriješ,
ti što ćeš proleće opet da vidiš
na prvoj travi,
ti što ti čiste ruke na mašinki na gotovs
stoje.
Dani su ko talasi,
nose te s očima uprtim u ozarenu luku,
gde bi da spustiš ruku,
tešku od pravednog mača
(ruku što leži već na njenom krilu),
i kažeš: “Evo me…” i baciš preko svega
zaborava svilu.
Otac i mati pored poginule kćerke, prilikom bombardovanja na Dorćolu 1944.