Dokumenti i knjige o drugom svetskom ratu na teritoriji Jugoslavije i povezanim zbivanjima
◀ Poezija NOB
Oton Župančič - Veš, poet, svoj dolg?
Veš, poet, svoj dolg!
Nimaš nič besed?
Kaj zagrinjaš se v molk!
Vrzi pesem v svet,
pesem za današnjo rabo;
vsi jo bomo povzeli za tabo.
Vem, o vem svoj dolg,
v prsih tu me žge;
naj se mi grlo odpre,
bom zavijal ko volk,
na vse štirih bom stal vrh planine,
škripal in hlipal med pečine.
Vrh Možaklje bom stal,
pesem svojo rjul,
Blegaš jo bo čul,
Krim odmev bo dal;
v vse vetrove jo bom tresel,
eden jo bo na Pohorje nesel ...
Gozd in gora poj,
silen ženimo hrup;
boga gmajna, le vkup
le vkup, le vkup z menoj
staro pravdo v mrak tulimo,
da se pretúlimo skozi to zimo.
Še bo kdaj pomlad,
še bo napočil zor;
tákrat volčji zbor
pojde lovce klat:
plani čez Savo, plavaj čez Dravo
zob za zob in glavo za glavo!
1941
Pesniče, znaš li svoj dug? (prevod Petar Vujačić)
Pesniče, znaš li svoj dug?
Zar ćutiš u ovaj čas?
Zašto se kriješ u muk?
Pesmu daj za nas!
Pesmu, današnjim nadahnutu dobom:
složno ćemo je prihvatit za tobom.
znam, o znam svoj dug,
U grudima me peče.
Čim glas mi poteče
zaurlaću ko vuk,
četvoronoške staću vrh planina,
i zarežaću sred pećina.
S vrha Možaklje tad
zaurlaću je mlad,
Blegaš će pesmu čuti,
a Krim će odjeknuti;
U sve ću vetrove da je utresem,
da u Pohorje jedan je snese.
Planino, šumo, poj!
Grmnimo uglas svi!
Rajo, pevaj i ti!
Na okup, rode moj!
Na staru pravdu podsetimo,
da zimu ovu prebrodimo.
Proleća opet će cvati,
zore će opet sjati
a gladni vučji čopor
lovačka grla će klati.
Preleti Savu, preplivaj Dravu —
zub za zub i glava za gljavu.
Oton Župančič - Pesniče, dužnost znaš? (prevod Desanka Maksimović)
Pesniče, dužnost znaš?
Zar nemaš nijednu reč?
Što si utonuo u muk?
Backi pesmu u svet,
nadahnutu današnjim dobom,
mi ćemo je pevati za tobom.
Znam dužnost, o, znam:
tu, u prsima me peče;
kad se otme iz grla zvuk,
zaviću kao vuk,
pobauljke staću vrh planina,
zaječati između pećina.
Vrh Možaklje taj dan
urliknuću grlom svim,
čuće Blegaš, odjeknut Krim
kad glas od sebe dam,
razvejaću ga niz vetre, kroz, borje,
jedan će ga odneti na Pohorje.
Poj, šumo, planino, vri,
silni dižimo huk,
rajo, prekidaj muk,
diži se, diži se i ti,
staru pravdu urličimo,
da tu zimu proguramo mimo.
Biće proleće još kad,
pokazaće zora lik,
vučji čopor, urlik,
na lovce jurnuće tad:
hitaj preko Save, plovi preko Drave —
zub za zub, glave za glave!