Dokumenti i knjige o drugom svetskom ratu na teritoriji Jugoslavije i povezanim zbivanjima
◀ Poezija NOB
Mark Krasnići - Uspomene iz detinjstva
Sedam se, pamtim —
sitnica mi je svaka
u svesti urezana:
detinjstvo —
pod jabukom granatom;
dečaštvo —
na starim visokim krošnjama
što natkriljuju selo
i sa povitih grana
mami voće nezrelo.
Lebde predamnom pune boja,
ko šareni ćilimi,
prostrane metohiske bašte;
živi u meni zanos
stare pesme,
junaci iz dedine mašte,
klepet vodeni na jazu,
šum nabujale Bistrica
i žubor seoske česme ...
Sećam se :
devojaka —
rumenih obraza
i krepka stasa
kako se,
oborenih očiju,
kraj staza
sklanjaju namerniku... i
... a u kući
šapuću u po glasa.
Uz miris otkosa rosnog,
il’ veselog otkosa rosnog,
u sećanju živo ostaje
lik obesnih opštinara,
namrgođenih žandara
i oholog bega.
U spomenaru prvom
evo i male krave naše
koju poreznici grubo
u grad oteraše,
uz naš detinji plač
i ugašene želje;
sećam se —
i starom pođoše
skrivene suze
kad ču da za majkom riče
nejako šareno tele.
U našoj kući, i to što je bilo,
čuvalo se za —
porez
za goste
i dug;
turšija i proja
nasred sofre proste
detinjstvu mom je
bila veran drug.
S čemerom mi je združena
uspomena svaka, —
još iz dečaštva ranog
na mom je srcu
dug niz ožiljaka.
Plamen dečačke radosti
ugašen je u moru bede;
možda još tada,
uz očeve brige,
i moje vlasi počeše da sede...
A sada — u mom zavičaju
dani su sinuli novi, —
iščezla je tmurna prošlost
kao ružni snovi;
kroz plot voćnjaka
ne prete više
žandarski bajoneti;
tišinu rodnih sela
beg ne remeti,
niti se, ko nekad,
gramziva ruka maša
mršavih snopova
sirotih bezemljaša.
Crni su dani zakopani
duboko, duboko —
u dnu naših polja;
iznad vrletnih Prokletija
zvezda je nova zasjala —
došla su proleća bolja.