Šta si ti to u svom životu i životima svih bednika našao Maksime Gorki?
Šta?
Kad si u izbama
jazbinama
pod mostovima
drevne carske Rusije
noćivao?
Kad si na lađi na Volgi detinjom rukom
sudove ribao
i krišom
u kuhinji kraj splačina pravu knjigu
prelistao
Dete sumorne bede
dete skitnico!
Šta si to već onda tako jasno video
Maksime Gorki?
Šta?
Kad si na nejakim kolenima klince u đonove zabijao
služio generalicu
mazao ikone
čuvao pruge
vikao na vašaru
ptice lovio
ptice prodavao.
Kad si lutao i gladovao i radio i sanjao...
Skapavao na glini drevne carske Rusije
u petropavlovskoj tvrđavi u tami na kamenu ležao...
Zašto si Aleksije Maksimoviću Pješkove u devetnaest
godina
hteo da se ubiješ?
Ti koji si zašumio kao val svežeg vazduha
u zagušljivom mračnom podrumu carske Rusije
kad si se pojavio,
umesto nas si progovorio...
Šta si ti u svom životu i životima svih bednika našao
Maksime Gorki?
Tražio sam čoveka
Našao sam najzad čoveka
tu gde ga je zbrisala beda
pokrivao željezni prah
i teška lepljiva čađ
Tu gde ga je šibala knuta i grizli
umor i glad
Ništili umor i glad...
Našao sam srce i zanos
neodoljivu ljubav i mozak -
beskrajnu snagu radnog naroda.
Video sam iskru i požar
borbu, slobodu i sreću -
delo beskrajnog radnog naroda.
Video sam novog čoveka!
Umro je Maksim Gorki...
Umro je Gorki...
U Zidinama Kremlja uzidan je tvoj pepeo.
U živim temeljima budućnosti uzidana je tvoja misao
Gorki ti si naša zastava!