Biblioteka Znaci

Dokumenti i knjige o drugom svetskom ratu na teritoriji Jugoslavije i povezanim zbivanjima
◀ Poezija NOB

Oskar Davičo - U spomen na tamnovanje Svetozara Markovića

(odlomak)

I

Mesec i mraz na rešetkama.
Smrt i robijaš na istoj stazi.
Pred njima Srbija, ko tama,
između dva žandara gazi.

Smrt otkida sate sa obraza.
Robija šamar za svakoga.
Sam protiv knjaza.
Sam protiv Boga.

Volovska kola u daljini.
Škripi, Srbijo, a sela piju.
Za rešetkom, na mesečini,
sam protiv sviju.

Kola spora, sve tanji snovi,
a dugi dani u gustoj vlazi.
Nikoga nema, ej, pustolovi...
- Stisni zube i smelo gazi!

II

Ti znaš svjetlejšeg Gospodara,
znaš dinastiju, jednu i drugu,
znaš činovnika i kaišara
i onu našu srpsku tugu.

Sam — protiv sviju. Da l bez izlaza?
O, snago, tvrđa u tvrdom mraku,
ču li za smrt što kosi knjaza,
svakog u svome Košutnjaku?

Sam — protiv sviju. Možda je rano?
Al čemu onda meni dani?
Nije mi srce buntovno dano
da krotak trunem u ledani.

Ja nisam pre jeseni sveo
da cvilim tamom i kunem nebo.
Zar bih ja gnevan bio smeo,
da nisam zemlji za druga trebo?

Teče li zato ova krv gorka
da teške rane gospodu hrane?
Ej, nije i nije duboka ćorka
da nam Srbija noć ostane.

Sam — protiv sviju. Sam — milioni,
jer sutra, druže, nas — tušta i tma.
U vreme pred sobom pogled uroni
- sa dna se diže Srbija iz sna.

Krv nek ti bude čaktar koji budi
i bol pretvara u nalet pešaka.
Hej, svud po svetu voleće ljudi
Srbiju zemlju bez kapi mraka.

IX

Umesto rala, volovskih kola,
umesto gladi i mesto suza,
ah, jednog dana umesto bola,
umesto tuge i mesto uza,
ah, jednog dana, jednog dana,

umesto pljačke i pandura,
umesto kralja i mesto knjaza,
ah, jednog dana umesto bura,
umesto rata, mesto proteza,
ah, jednog dana, jednog dana,

umesto brava i mesto reza,
ah, jednog dana umesto noći,
blesnuće rafal iz mitraljeza
kad drukče svetlost ne može doći,
ah, jednog dana, jednog dana,

kad bukne ruža mesečine
i sunce srca, drugovi moji,
s njima sloboda i mašine,
ko ljubav što me s devojkom spoji,
ah, jednog dana, jednog dana,

biće sve lepo neizbežno,
i strasno, biće ko duša blaga
i kad je toplo i kad susnežno,
življenje biće svima ko draga,
jednoga dana, jednoga dana.