Dokumenti i knjige o drugom svetskom ratu na teritoriji Jugoslavije i povezanim zbivanjima
◀ Poezija NOB
Branko Miljković - Tito
Kada govori kao da zvezde padaju
u lepu vodu iz jedne večnosti iza promenljivih oblaka
uperi prst u neizmišljeno mesto ali vreme lažno
gde prošlost još nije prošla
i kaže:
ko tamo pođe stići će u dan pre dana kad je pošao
u nesličnu idilu nevernu onome što je iza nje
gde je ružna graja inače hvaljenih ptica
On ništa ne prećuti on kaže
svaku mrlju u oku svaki oblak u duši:
budućnost nije sve ono što će doći
mnogo štošta će se jednostavno ponoviti
prošlost nije sve ono što se neće povratiti
i jedan deo budućnosti ostaje zatajen
On nas uči kako da ne izgubimo sličnost
sa svojom nadom sa svojim lepim ljudskim licem
on nas uči kako da prepoznamo budućnost
u onome što radimo u onome što će doći
jer jao onom ko izgubi svaku sličnost sa ovim gradom
jao onom ko nema svoje mesto na ovom trgu
jao onom ko bude merio sebe svojom senkom
koji je dan u njegovoj neosvetljenoj krvi
Budućnost je tu samo je treba prepoznati
i izdvojiti
O beli grade o crveni grade na čijim prilazima niče žito
jednom bačeno u zemlju nikada bačeno
kao kad siđeš kao kad nestaneš
da bi se mogao pojaviti — zakopano zlato
