Dokumenti i knjige o drugom svetskom ratu na teritoriji Jugoslavije i povezanim zbivanjima
◀ Poezija NOB
Desanka Maksimović - Sumnjalicama
Vi što mrzite i sumnjate
u činjenice, u snove, u reči,
što ne verujete ni svome sinu,
ni svojoj kćeri,
što ne vidite domovinu
kako raste i kako se leči,
što se smejete tuđoj veri;
svi vi što mrzite i što sumnjate,
što proričete propast skoru,
pustolovinom zovete svetla pregnuća
i mrakom zoru,
što ne poštujete ni delo čiji
temelj krv je zalila vruća;
svi vi što tvrdite da lokomotive
nikad neće proći omladinskom prugom,
da će se srušiti most iza mosta,
jer nije zidan rukom stručnom,
što govorite o svemu s lažnom tugom
i pakošću žučnom,
pođite ipak na tu prugu
da neviđene vidite slike!
Brže nego do Amerike,
nego do tuđinskih hladnih mora,
tamo ćete stići, –
samo jedra treba na srcu dići,
i voleti miris domovinskih zora.
Videćete je kraj sebe živu
i potok čelični zahuktali,
i cvećem iskićenu lokomotivu,
putnike iz Šamca i Sarajeva, –
i kao svici varnica pleva
svaki čas se gasi i pali.
Okušajte joj rođenom rukom čvrstinu
i svojim okom zgledajte lepotu,
a tada i bez vaše volje
lepota njena će stati da vas dira,
i pojmićete kako ljubav bolje
nego cement ikoji cementira.
Takva će vam radost tad biti dana
da radujete se uza svog sina,
da shvatite kako ima građevina
lepših nego sve što zidaju stranci,
srca u temelj uzidana
da čvršće stoje nego kamen-stanci.
Ali s mržnjom i sumnjom na toj stazi
ne stojte dok vam je glava živa,
ne stojte kad čujete točkove brze,
jer strašnije nego svi vozovi strani
ta cvećem okićena lokomotiva
s pesmom na usnama može da zgazi
sve koji sumnjaju i koji mrze.
I svaki se seća, i svaki se seća:
bila je kao cvetna grana mlada
i kao metak odlučna i brza,
i budila se hukom vodopada,
a sada spava
u senci bukava.
(1948)
Gradnja gimnazije na Ravnah - 1. koroška mladinska delovna brigada Pavla Žaucerja Matjaža 1948.jpg