Biblioteka Znaci

Dokumenti i knjige o drugom svetskom ratu na teritoriji Jugoslavije i povezanim zbivanjima
◀ Poezija NOB

Desanka Maksimović - Srbija se budi

Noć se hvata.
Srbija se budi, postaje ona stara;
šapat ide od jaruga do pojata,
od kamena
do pastirskog plamena.
Daljine svetle od zvezda i vatara.

Ljudi u tami postaju
opet strašni i mrki;
davnašnja dela opet se zbivaju;
namernici svu noć na prozor kucaju,
pogledom samo boga nazivaju;
oko pri drhtavoj sveći sene,
puška plane.
Hitro: skoro će da svane.

Nad Srbijom noć se hvata,
noć, čas dobrog zaborava;
prljava koprena se sa Srbije skida;
sijaju šume od svetlih uspomena,
nema više poraza ni stida:
u svakom pazuhu brda,
u gnezdu krstina i sena
po junak spava.

Konji svu noć kasaju,
uši radosno čulje:
čuju se odasvud junački krici,
odasvud glasnik hoda;
putevi su opet beli
kao da su njima jezdili
samo ustanički konjanici.

Srbija se budi,
životom viteškim opet živi
od sutona do zore.
Svi koji su za smrt njenu bili krivi,
koji nisu pali
na njenom pragu,
postaju opet ljudi
spiraju sa imena ljagu.

Srbija se opet budi:
sve što se začinje
u napaćenoj utrobi žena,
sve što niče iz misli
i semena,
sve što tlu Srbije
živi i rodi
namenjuje se slobodi.

O nastanku pesme pe­snikinja je rekla: „Odmah posle vojničkog poraza naše zemlje narod se počeo dizati na ustanak. Tu veliku tajnu, to potajno dogova­ranje, naoružavanje, noćno šuškanje, dozivanje kao kad se dozivaju ćukovi, doži­vela sam u Brankovini, a pesma se rodila na putu Brankovina–Valjevo kad sam u šumarku prvog partizana spazila. Bila sam u kolima sa dr Stefanovićem koji se vraćao iz sela Dokmira gde je previjao ranjene partizane. partizan iz šumarka pojavio se i legitimisao lekara i mene propustivši nas zatim (zahvaljujući leka­ru). Pesmu sam zatim zapisala u Valjevu. Volela bih da taj partizan nije poginuo.“


Zarobljeni nemački tenk od boraca Takovskog bataljona Čačanskog NOP odreda Dr.Dragiša Mišović kod Rapaj brda 5. oktobra 1941.