Dokumenti i knjige o drugom svetskom ratu na teritoriji Jugoslavije i povezanim zbivanjima
◀ Poezija NOB
Radonja Vešović - Spavač
Daleko odbacio ruke
trepavice duboko sveo.
Kao u hladu kolibe
koju je sam blanjao
kao pod granama koje je kalemio
kao na ledini
koju je sam zalivadio.
Ležao je nalećke
spavač kisan
kvasio usta
kriškama neba.
Kao da kaže:
ovako čvrsto spavaju
jezera u dolinama
ovako miruju
oblaci iznad žita.
Odmarao se
pružen kao njiva
kada grad ode —
sa zemljom najzad
sasvim prisan.
Od krvi ni traga.
Sve je na njemu govorilo
mrtav, mrtav
a ja mislio: sanja.
Svu noć ga vidim
žuri za nama
a šume ćute —
nigdje partizana.
Stravljen
s brda na brdo korača
nepoznatim krajem.
Pružam mu ruke
iz polusna
da ga pridržim
da istraje.
Sutjeska, maja 1943.