Dokumenti i knjige o drugom svetskom ratu na teritoriji Jugoslavije i povezanim zbivanjima
◀ Poezija NOB
Desanka Maksimović - Siromahov grob
Otac mi leži u zapuštenom groblja kraju,
gde prolazi su blatnjavi i krivi,
gde na srcu pokojnika
samo visoka trava živi.
Dole u centru blešte spomenici,
natpis ih u stihovima kiti.
Grobarke iz crvenih kanti
cveće zalivaju.
I čoveku se čini
da oni što su u životu
bili zadovoljni i siti
i posle smrti uživaju.
Ja još nisam ocu spomenik sagradio,
a isto mi ga je kao da sam bogat žao;
uvek kad sam što zaradio
za hleb sam dao.
A i što će mu spomenik mermerni?
Onima čiji je život bio pseći,
što umrli su od nejela i grubog rada,
preteško bi bilo na grobu
i malo lakog jasikovog hlada.
I sina ću svoga zakleti,
kad i meni dođu smrti dani,
u ovom kraju gde se bez spomenika trune
neka me sahrani,
u ovom kraju gde se iznad glave
samo krst uobičajeni metne.
Živeo sam bez mermera i vrtova,
pa što bi mi posle smrti
poezija i saksije cvetne.
(1937)