Dokumenti i knjige o drugom svetskom ratu na teritoriji Jugoslavije i povezanim zbivanjima
◀ Poezija NOB
Razvila se jedna jela vita
(Lička narodna pjesma)
Razvila se jedna jela vita
ispod naše gore Velebita
A pod njome ranjen junak leži
drugarice rane mi poveži
Ja mu rane zavijam u ruže
pa ga pitam kako ti je druže?
Drugarice, teške su mi rane
kud je prošlo fašističko tane
ja sam ranjen u junačke grudi
ne plaši se, već ti hrabra budi
pa ti uzmi moju pušku šaru
pa je podaj mojeme drugaru
nek' se drugar mojom puškom sveti
napred hrabro ja moram umreti
II verzija
Razvila se jedna jela vita,
Ispod naše gore Velebita.
I pod jelom ranjen junak leži,
Drugarice hajd mi rane veži.
Ja mu rane vezujem u ruže,
I pitam ga kako ti je druže.
Teške su mi oko srca rane,
Kud je prošlo fašističko tane.
Ti ponesi moju pušku šaru,
I poda je najboljem drugaru.
I pozdravi sve drugove moje,
Neka hrabro na braniku stoje.
Ko ponese moju pušku šarku,
Nek pozdravi moju staru majku.
Ko ponese moju kabanicu,
Nek pozdravi moju drugaricu.
I sestricu, moje rosno cvijeće,
Da joj brale više doći neće.
III verzija
Povila se jedna jela vita
ispod naše gore velebita;
I pod njome ranjen junak leži:
"drugarice, daj mi rane veži".
Ja mu rane zavijam u ruže
i pitam ga "kako si mi, druže?"
"Teške su mi oko srca rane,
kud je prošlo fašističko tane.
Ti ponesi moju pušku šaru
i podaj je najboljem drugaru.
Ko ponese moju pušku šarku,
nek pozdravi mog oca i majku.
Ko ponese moju kabanicu,
nek pozdravi moju drugaricu.
Nek pozdravi sve drugove moje,
neka hrabro na braniku stoje !
I sestricu, moje rosno cveće,
da joj bratac više doći neće."
(zabeležena u Vojvodini nakon 2000-te)
IV verzija
Razvila se jedna jela vita,
ispod naše gore Velebita
i pod njome ranjen junak leži.
Tud proljazi pastirica mlada,
skromno iduć ispred svoga stada.
— Drugarice, hajd mi rane veži!
Ne plaši se, već slobodna budi,
ja sam ranjen u bijele grudi.
Ja mu rane zavijam u ruže:
— Kako ti je, moj predragi druže?
— Drugarice, teške su mi rane
kud je prošlo zlikovačko tane.
Pozdravi mi sve drugove moje
neka čvrsto na braniku stoje.
Uzmi, draga, moju pušku šaru,
pa je podaj najboljem drugaru,
nek se drugar mojom puškom sveti!
A sad zdravo, ja moram umrijeti.
(iz Poezija narodnooslobodilačke borbe, 1980.)
V verzija
Ispod naše gore Velebita
razvila se jedna jela vita
i pod njome ranjen junak leži.
Drugarice ajd mi rane veži
ne plaši se već slobodna budi
ja sam ranjen u junačke grudi.
Ja mu rane zavijam u ruže,
kako ti je moj premili druže?
Drugarice, teške su mi rane
kud je prošlo fašističko tane
već ti uzmi moju pušku šaru
pa je podaj jedome drugaru
i pozdravi sve drugove moje
neka čtvrsto na braniku stoje.
Pokraj srca velika je rana
nestade nam jednog partizana.
(Miroslav Špiler, Partizanske narodne pjesme iz Like, 1941- 1943.)