Biblioteka Znaci

Dokumenti i knjige o drugom svetskom ratu na teritoriji Jugoslavije i povezanim zbivanjima

Branko Ćopić - Razgovor s četom

Nad grobom borca Radoja
bijela breza samuje,
srebrna breza tuguje.
Kraj groba mladog Radoja,
bez staze i bez bogaze,
u noći četa putuje.

I zbori momak Velimir,
udarne čete komandir:

Ej, lakše, momci, gazite,
nek modra spava tišina,
evo već puna godina,
puče mi sablja nadvoje:
tu nam je pao Radoje.

U noći breza šumori,
Radoje četi govori:

»Družino, vjerna družino,
prošli ste brda, doline,
puca li puška slobodna,
gori li buna narodna?«

»Radoje, druže Radoje,
kad voda krene niz goru,
niko je nazad ne vrati,
što jače vjetar udara,
više se oganj razgara.

Krvavo kolo počelo,
da nikad više ne stane,
dokle nam jutro ne svane.

»Družino, stara družino,
vi, momci lica vesela,
skoro ste otud iz sela,
jeste I mi majku vidjeli?«

»Kada je tuđin upao,
s nama je stara krenula;
tri dana goru gazila,
ranjena druga vodila,
al ipak nije sustala.
Radoje, druže Radoje,
majka je heroj postala.«

»Recite, stari drugovi,
gazeći goru zelenu,
vidjeste l moju Nevenu?«

»U našem zadnjem proboju,
kod brze rijeke zelene,
nestade lijepe Nevene.
U gustoj travi kraj vode,
krvava osta marama,
poruka zadnja u boju:
"Moj zadnji pozdrav Radoju!"

»Oj, četo, gujo s prisoja,
živi li otac Ilija,
žali li sina Radđoja?«

»Starog ti oca svi znadu,
i on je s nama pošao,
stigao stari brigadu.
Nekad je tebe imao,
sad ima djece hiljadu,
čelične djece iz boja,
zamijeniše mu Radoja.
Studena kuća planina,
ali se ne da starina.«

Trepetom breza zasija,
pali se junak nasmija.

Družina dalje putuje,
iščeznu četa u gori.

Nad grobom breza šumori,
bijela djeva tanana,
šapuće breza dragana,
ognjene sanja svatove
i barjaktara Pobjedu,
razvio zoru rumenu.

(1945)

Sahrana Petra Biškupa narodnog heroja, komandanta 32. divizije, koji je poginuo aprila 1945. blizu Podravske Slatine.