Dokumenti i knjige o drugom svetskom ratu na teritoriji Jugoslavije i povezanim zbivanjima
◀ Poezija NOB
Dušan Jerković - Radnik na pristaništu
Svakog dana
sa okrajkom hleba kroz grad poneće noć
pa putu svom iz predgrađa do šlepova teretnih
gde u znoju, kao poluga savijen, po ceo dan mrki ugalj
vuče,
Tugom zagledan u brod koji odlazi, daleko bi želeo poć'
Zastane samo za tren, dok obalom treštgi svađa.
Danas ga nadzornik psuje još gore nego juče.
Bez reči tovari ugalj sa šlepa dole na obalu strmu,
da bude toplije onima što su bez topline,
koji kraj svetlog kamina lažu o sreći ljudi.
Seti se u radu, često, svoje starice majke,
koja ga ceo dan, bolna, čeka u postelji i svine
od bola i tereta po neki prst svoj, a gdekad jekne iz
grudi.
Za njega život je taman, pun čađi, psovki i dima;
to je teretni šlep kog lađa po pučini vuče.
Kad bi od rada oboleo, dojadio bi šefovima
i otpustili bi ga, da ga ma ko divljački pretuče
kao besposličara i sumnjivog gradskog skitnicu
(novine sutra bi, možda, u tri reda zabeležile njegovu
smrt, kao svakodnevnu sitnicu).
Grudobolnoj majci od tuge bi pred očima prsla tama,
a vlasnik sobe bi je izbacio zbog neplaćene kirije...
Na pristaništu bi se radilo, kao i uvek dotle...
Na mesto ubijenoga došao drugi bi mučenik...
I svi bi se, po svršenom poslu, uveče napili rakije.