Dokumenti i knjige o drugom svetskom ratu na teritoriji Jugoslavije i povezanim zbivanjima
◀ Poezija NOB
Gvido Tartalja - Poema o pruzi
(odlomak)
5
Devojke
Jutro ruke širi. Drugarice mlade
zvečećim oruđem biju radnu bitku.
Nasipi su danas čvrste barikade.
— Ej, zastavu rope, na tu motku vitku!
Šliper do šlipera već ukucan leži:
U širine sveta otvorene dveri.
— U svoj dnevnik dve tri reči zabeleži
o voljenoj zemlji i o njenoj kćeri.
Zapis taj da bude o letnjoj seobi
mladosti iz rodnih njiva i iz klupa.
Rumenilo neba kroz vazduh ce drobi
i y vodi reke pod krošnjama kupa.
Ovaj dan k’o školjku raspori, unesi
biser ovog jutra, devojko, unutra
y nedra, y srce — sa sobom ponesi
amajliju dragu, y sva tvoja Sutra.
— Drugarice, danas još četvrt kubika,
a posle na potok, na izvor i česme.
Lome ce pejzaži y sto divnih slika,
a vazduh ce kida od talasa pesme.
Ha ta mlada grla pevaju i Lika
i Kordun i Kosmet, sela i zgarišta.
— Ponesite, sestre, ovaj dah kubika
za buduću sreću domaćeg ognjiigga.
Banovići
Dizalice crna još tog crnog zlata
da zahvatiš čvrsto u crne čeljusti!
Stegni ga! Otvori k’o gvozdena vrata
i k’o plod u jesen sa drveta spusti.
Putovaće basen: k’o da reka teče.
Crna reka uglja prugom u daljine.
Teći će k’o vode Tinje, vode Spreče
kroz stoletne šume u žitne doline.
Krelijusi buše. Raspada ce stena.
Gle, pod stenjem svuda crno cveće niče.
— Šlipere ovamo, u srce basena
i mišiće tvoje, mladi udarniče!
Vojvođanska polja zlatnim rodom rode:
talasa se žito kao more sinje.
Prugom će poteći žito kao vode
talasave plave Spreče, plave Tinje.
Bušilice buše. Dizalice stežu.
Pod bakarnom rukom gvozden alat zveči.
Dan zanose širi k’o ribarsku mrežu
i u pesmu slaže polete i reči.
— Još uglja! Još žita! Plamti srce Bosne
k'o da cela šuma od radosti gori:
da sve dane jadne, sirotne i posne
mađijom u dane praznične pretvori.
