Dokumenti i knjige o drugom svetskom ratu na teritoriji Jugoslavije i povezanim zbivanjima
◀ Poezija NOB
Ljubivoje Ršumović - Poema o ćutanju
Slavoljubu Slavi Koviću
Mi koji živimo
Pričaćemo
(To bar umemo)
Ti si odćutao svoju smrt
Ali mi to ne smemo
Oni su hteli da govoriš
Svojim jezikom da izdaš svoje drugove
Mislili su
Da će najlakše slomiti
Tvojih šesnaest godina
Lisičili su
Kako tebi nije mesto u šumi
Kako si greškom tamo zalutao
A ti si ćutao
Hteli su da govoriš
A tebi se baš ćutalo
Znao si da sve znaju
Bio si sluga pa šta
Siromašan pa šta
Nude ti pare
Šta kupuju od tebe
Traže da prodaš drugove
A tebi se jezik
Gorčinom i besom sputao
Ti si ćutao
U Zabranu kod Šapca
Zabranjuju da budeš slobodan
Da nosiš pušku
Sve što najviše voliš zabranjuju
Nude ti udoban život
Ne razumeš ćutiš
I ranije su te šamarali
Svi osim drugova u šumi
Ne razumeš kako vas uhvatiše
Nemaš na koga da se ljutiš
Ćutiš
Pitaš se zar je moguće
Da odrasli ljudi ne razumeju
Tvoje ćutanje
I dok su oni režali pretnje
Dok su mrndžali psovke
Folksdojčer Dolček besneo
Ti si uvrede gutao
I ćutao
Ćutao
Ćutao
Kada ti se učinilo
Da će zveri pomisliti
Da si gluvonem
I da zbog toga ćutiš
Progovorio si
Koliko da ih razuveriš
Koliko da pokažeš
Da ti se prelila čaša
TUCITE
UBIJTE
POBEDA JE NAŠA
Oni su se uplašili
Nisu mogli da veruju ušima
Znali su šta govoriš
Ali nisu znali
O čemu toliko ćutiš
Mislili su
Da ćutiš o čudesima
Toliko ćutanje je moguće
Samo o najvećim stvarima
Prebili su ti prste
Slomili su ti ruke
Ti si zubima škrgutao
I ćutao ponovo
Ćutao
Kada se bes
Iz njihovih lisičijih srca
Popeo na njihova lica
Kada su shvatili
Da pred njima stoji narod
A ne dete
Izvadili su kame
I bajonete
I na čelu ti urezali
Petokraku zvezdu
Ako te upitamo
Da li te bolelo Slavo
Ti ćeš nam odćutati da nije
Zvezdu si takvu
Crvenu
Nosio i ranije
I dok se mučitelj cerio
Vitlao nožem
Zubima škrgutao
Ti si ćutao
Kad ti se učinilo
Da će zveri pomisliti
Kako si slomljen
Kako ni za šta više
Sposoban nisi
Osim da zvezdom
Krvavom
Zemlji u zagrljaj padneš
Progovorio si
Koliko da prkosno pljuneš
U lica batinaša
TUCITE
UBIJTE POBEDA JE NAŠA
Da li su ikada shvatili
Da ćutiš o slobodi
Verovatno jesu
Jer su počeli da ti se dive
Poželeli su
Da slikaju tvoj prkos
Za uspomenu
Jedva su pronašli film
Dovoljno osetljiv
Da ovekoveči tvoje ćutanje
Stao si pred objektiv
Kao pred puščanu cev
I u budućnost odlutao
I ćutao
Ćutao
Ćutao
Kao kamen sinji
Stojiš na toj slici
Kao one klisurine iz Himne
Slavo Čoveče
U toj odsudnoj bici
Ti si pobedio
I mržnju i bol i strah
A tvoji drugovi su
Presudili ubici
Čiji te kažiprst desni
Poslao u smrt
I u besmrtnost
U isti mah
To što si ti učinio
Nije mogao svako
To mora da se pamti
I kada nesreće odu
Svetli sa tvoga čela
Sunce petokrako
Kao najljubavnije reči
SLAVA VOLI
SLOBODU
Slavoljub - Slava Ković iz Bogatića, sa urezanom petokrakom na čelu od strane Nemaca neposredno posle hvatanja. Streljan je u Šapcu 10.januara 1942. godine.