Dokumenti i knjige o drugom svetskom ratu na teritoriji Jugoslavije i povezanim zbivanjima
◀ Poezija NOB
Desanka Maksimović - Osvajači
U običnom životu Nemci su, velite,
učtiva, uglađena bića,
nisu lopovi ni ubice,
puše lulu, piju pivo,
doručkuju masla i meda.
Možda je i tako,
ali što se to tiče nas,
kad je njihovo zajedničko,
stoglavo lice
puno krvi i užasa,
kad na sve tuđe gleda
ili nadmeno ili krivo.
I, velite, rodoljubi su oni,
za domovinu bez razmišljanja ginu.
Neka je i tako,
ali naše rodoljube oni su pljuvali,
naše najsvetije borce
razbojnicima zvali,
ponizili nam zemlju do skota;
kad oni ubijaju, junaštvo to je,
kad mi svoj život branimo,
divljaštvo i sramota.
I, velite, njihova deca su čista;
podsečenih noktića, umivenog lica
lepršaju kao cveće.
Verovatno je i tako,
ali što se to tiče nas,
zbog njih naša deca prljava,
i bez majki hode,
zbog njih kod nas teče
mesto pesme jauk i poklič buna,
i krv mesto peraće vode.
I Nemica je, kažete, ljupka,
ima ženstvena nedra, okrugla,
i obraze rumene,
i besprekorna je mati.
Ali što se to tiče nas,
i ona je na naš narod
bacala rugla
i mirno sedela na kućnom pragu
dok sin njen negde progoni i strelja,
dok sav svet zbog zemlje njene pati.
I ona je našoj deci iz usta
zalogaj otela.
Oni, velite, vole svoje ognjište,
svaki oko kuće gradinu ima,
i duž puteva zasađeno voće.
Ali u zemlji našoj
oni su ostavili zgarište,
useve pretvorili u barjake dima,
i kroz tišinu naših pitomih sela,
derali se užasni, užasno.
I kad mislim na njinu viku,
na njine lule, pivo, decu, žene,
na dobroćudno lice im domaće,
voćke kraj puta zasađene,
ruke čiste kao od zlata,
dođe mi da vičem iz sveg grla:
živeli narodi prljavih nokata,
a srca čista;
živeli narodi što kod svoje kuće
psuju iz glasa,
a boje se na senku pravde da stanu;
živeli narodi čije žene nose
oružje iza pasa;
čija deca pupava hode;
živeli narodi čije opšte lice
blagom svetlošću blista!
(objavljeno 1946)
Parada nemačkih trupa pred zgradom Skupštine u Beogradu.