Dokumenti i knjige o drugom svetskom ratu na teritoriji Jugoslavije i povezanim zbivanjima
◀ Poezija NOB
Oskar Davičo - Odzivi na lozinku proglasa
20. juna 1943. posle propasti još jedne ofanzive
nemački general pokušavao je u izveštaju fireru
da se opravda:
„Tok borbi je pokazao da su komunističke snage
pod Titovom komandom
odlično organizovane
vešto vođene
i da raspolažu borbenim moralom
koji izaziva čuđenje.
Uvek im polazi za rukom,
zahvaljujući prvorazrednoj obaveštajhoj službi,
pomoći stanovništva,
rafiniranom korišćenju zemljišta i kamuflaži,
takođe i uniformama svh vrsta
da našim trupama postave klopke«
(zar nije rečeno malo čas da bićeš miš
sred mišolovke)
»Karakteristični su im masovni napadi
snagama brzo prikupljenim na jedno mesto.
Time uspevaju
da izjednače svoje nedostatke u teškom naoružanju
i da se koristeći mrak, maglu i kišu,
privuku ma odstojanje bliske borbe prsa u prsa
(mrak, magla i kiša)
Pri ovome su se pokazali kao fanatici
krajnje uporni i dobri borci
(mrak, generale; magla i kiša, generale!)
koji odlično poznaju teško planinsko zemljište«.
To nije sve generale mraka, magle i kiše,
a nije ni sasvim tačho.
Bili smo vazda umorni, a ni teren nisu poznavale
pokretne
proleterske i udarne brigade (Karoiba,
Krnjak, Grmeč, Primišlje, Olovo)
bili smo najčešće gladni (Kuljani, Bastasi, Nejač,
Mečenčani)
bili smo uvek bez dovoljno muhicije (Manjača,
Kladanj, Vojnić)
bili večito okruženi neprijateljem, ugroženi javom
bez sna (Tijesno,
Prača, Tara, Sutjeska)
bili mokri od kiše (Blatno, Glina, Glibači, Glibovo,
Kalno, Bačulja,
Crni Vrh)
bili slepi u noćima bez meseca (Pobijenik, Nemila,
Alan, Mrkopalj,
Krivi put)
lutali u magli (Krn, Krivača, Džimrija, Drvenik)
cvokotali (Varcar, Vakuf-Gornji, Vakuf-Skender,
Vakuf-Donji, Vakuf)
a tabani — podbijeni, noge nam dolazile do ramena,
do zuba (Vrgorac, Zaostrog, Strašnik)
Ipak postajati smo na još strašnijim mestima
(Prepolac, Ponorac,
Strmac),
iako smo žalili svoje mrtve glasno plačući
(Plačkovica, Žumberak,
Žuženberk, Jadovnik, Jadovno),
i ako smo posrtali (Fuždani, Peren, Preseri),
i padali u provaliju (Mukos, Kriva Feja,
Stražnjevac),
i danima stajali u ledenoj vodi (Kriva reka, Pusta
reka, Vreme, Prždevo),
i ako nam otpadali prsti s nogu
(Igman, Ubale, Bate, Crni Kal),
i ako smo hramali, nastavljali smo (Čentić, Čevo,
Crhi vrh)
danonoćno borbe (Ajkobila, Besna kobila, Konjsko,
Kozara,
Bukovsko, Međeđa)
protiv stravične tuđinske vlasti (Stojdraga,
Grosuplje, Crna vlast, Spreča, Plase, Hreljin,
Zlobin, Zagvozd)
verali se nogostupima na koje pre nas cokula
vojnička nije
stupila (Treskavica, Prenj, Bučko-Kamensko,
Tumara)
prolazili prašume (Mrkonjić, Mračaj, Šiprage,
Orljevac)
i jeste, nicali gde nas nisu posadili neprijtelji
(Vranduk, Duvno, Glamoč, Kupres, Šujice
Blace)
gde nas vodilo rodoljublje i naši komandanti
(Koren,
Kočevje, Kaona, Striživojna, Merdari)
iz pobede u pobedu (Drina, Drinjača, Ibar, Drim
Jastrebac,
Psunj, Zlatar, Lim)
jer svaki je borac znao da će posle svih krvavih
pustolina
planina, i strašnih sunovratina
na kojima smo postojali,
svet biti lepši za čovekoljublje što glasi
na početku kao i na kraju:
volim
zemlju ovu svu, volim
budućhost sveta,
bez bajoneta,
kao što volim
i radnički Berlin
Telmanov Berlin, — Berlin druga iz Moabita
kao što volim Vardar, Dravu, Moravu, Drim,
Unu, Bunu, Ćeotinu, Lim,
kao što volim Tita
kao što volim Ce-Ka
uvek na strani čoveka.