Dokumenti i knjige o drugom svetskom ratu na teritoriji Jugoslavije i povezanim zbivanjima
◀ Poezija NOB
Epopeja 1. južnomoravska brigade
(narodna pesma iz Srbije)
O Radane, visoka planino,
Partizanska naša postojbino,
Dobro jutro, planino i goro,
Već četiri godine će skoro
Od kad tvoje vrleti i staze,
Hitre noge partizanske gaze.
Mi smo te se, goro, uželeli,
Po tebi smo gladni vodu pili.
O planino, visoki Radane,
Jesu li ti uvenule rane?
Zdravo, seko, drugarice Jelo,
Vi ste dosta čarape nam plele,
Zdravo, snašo, što kod vrata stojiš,
Mališana na nedrima dojiš,
Čuvaj dobro našega junaka,
Čuvaj nama Titovoga đaka,
Kada sutra vidiš svetlu zoru,
Ti iziđi na Petrovu goru,
Sa svih strana sokolovi lete,
To su, seko, partizanske čete.
To je, seko, naša vojska mlada,
Formira se sad Prva brigada.
Eno stoje u redove dvojne,
Oni dele municije bojne.
Municiju kada razdeliše,
U paradi tad se prebrojiše,
Požuriše raport da predadu,
Šeststotine ima u brigadu,
Sve mladići, sokolovi sivi,
Pusta Reka sa njima se divi,
Pusta Reka i cela Toplica,
Jablanica pa i Kukavica.
Kad Kosmaču borci opkoliše,
Tu junačko srce prekališe:
Svuda čuješ, borci viču „ura",
Bugarska se kolona rastura,
Pa tu momci hrabrost zadobiše,
Na Rujkovac juriš učiniše.
To je bilo četrdeset treće,
A brigada tad za Bosnu kreće.
Jesen beše i padaju kiše,
Pusta Reka duboko uzdiše:
Srećii bili kuda prolazili,
Svaku borbu lako zadobili.
Rodni kraju ostani nam zdravo,
Mi za Bosnu otidosmo pravo.
Kad prođosmo Jastrebac planinu,
Pregazismo i reku Rasinu,
Šiljegovac juriš učinismo,
Izdajnika dvesta zarobismo
I tu jednog druga izgubismo,
Rus je bio, hrabro se borio,
I tenkovsku pušku je nosio.
Na Zdarvinju, tu se bitka bije,
Pa odatle preko Šumadije.
A sada čuj, Zapadna Moravo,
Mi te mutnu pregazismo zdravo.
Nilutovac ne zna šta ga čeka,
Zapamtiće borbu on do veka.
Tu bejaše zelena livada,
I pade nam iz Konjuvca Grada.
Hrabri borci napreduju lako,
Za sve vreme preko Šumadije,
Svakoga se dana bitka bije,
Darosava i Bosuta selo,
Četnicima pop vrši opelo.
Sve do Drine samo borba duga,
Sedam-osam izgubismo druga,
Trijes borbi, trijes ljutih rana,
Mnoga li smo brda pregazili
I još više reke prebrodili
Dok smo kršnoj Bosni dolazili.
— Kaži, druže, obraza ti tvoga,
Kaži meni što za brata moga.
— Dok smo, seko, Drinu prebrodili,
Drugova smo sedam izgubili,
Na Devetak planinu smo bili,
Kad je bila šesta ofanziva,
Tu smo, seko, svi u krvi bili:
Šezdeset smo borca izgubili.
Alimpije, komandant brigade,
On nam, seko, na Ozrenu pade,
Zmaj pogibe, uzdanica rana,
Pade Dacić Milan iz Gajtana,
Vlajko pade iz sela Bajinac,
I Stojanča u majke jedinac,
I Miloje od šesnaest leta,
Iz tog sela pade Grujić Jevta
Pa i Sanda za slobodu pade,
Iz Brestovca hrabri Milorade,
Pade Miloš sred krvava boja
I pogibe iz Dubova Voja,
Iz Bublice Lazarević Stole,
I Milovan iz Lozana, dole.
Gusle moje, gudite mi lako,
Kažite mi po imenu svakog.
Iz Konjuvca Pavle kad je pao,
Zameniku dužnost je predao;
Sa Pasjače mladi Rade beše,
I njemu se noge oduzeše.
Žika Čupić i Pavle Uščumlić,
Njih dvojicu žali Rastovnica.
Sad se ova pesma završava,
Svima palim neka bude slava!