Dokumenti i knjige o drugom svetskom ratu na teritoriji Jugoslavije i povezanim zbivanjima
◀ Poezija NOB
Slavko Vukosavljević - Noć u Titovom Užicu
Noć i Užice. Koraci mrakom.
Da li to i sad starim, znanim hodom –
prolaze ovde uskim sokakom
prve patrole pred našom slobodom?
Znam da su prošli mnogi, mnogi dani.
sad se brigada sa prirodom rve...
Al' ove noći, dok se ne razdani,
opet sam dete iz Četresprve.
Pamtim ... na Štabu petokraka
zameni sve nebo rodnoga kraja —
hiljade zvezdanih slama i traka —
i majka barjak poče da prekraja.
Da li će ostati u našem gradu:
pitah s večeri, s jeseni,
za raspevanu, bosu brigadu;
prošle je — ostala ... u gradu, u meni.
Tri su godine po nama tukle
kandžije i laži svakom zgodom,
ali su nam srca brigade vukle
za svojom stopom, za slobodom.
Počuj, počuj ... i sad u mraku
u svakom čoveku idu znanim hodom.
Cele sam noći osto na sokaku,
snovima nošen, ko šljunak vodom.
Tako je bilo... ulica, noć pada;
guraju sanduke, kažu: „I ti vuci...“
vučem, i osećam, prvi put tada
da nešto držim u svojoj ruci!
Rujem su rudele kruške karamanke...
Sve je rudelo pod našim svodom!
I mi sazrevasmo uz pucnje, ustanke,
zaliveni krvlju, grejani slobodom.
I onda su brzo, brzo išli dani:
sad se brigada sa prirodom rve...
Al', eto, opet, dok se ne razdani,
opet sam dete iz Četresprve.
Noć i Užice. Koraci u mraku,
koraci, koraci idu do razdanja
i ovde u znanom, uskom sokaku
još onaj dečak u meni sanja.
Prošla je noć i mnogo leta
i rumen zora nad gradom toči.
Pune su bojom novoga sveta
krupne i sjajne dečije oči.