Noću se probudim –
jesam li živ?
Iza sna trnem –
zar sam živ:
Danju se trgnem –
istina, živ!
Noću sijevam –
vidim brid ...
Iz polusna jurnem –
visi bod.
I još u stravi –
gledam zid ...
I još trepećem –
ja sam hod!
Iz opkola sunem –
to je san.
I pucam plahovit –
prazan dlan.
Sa sto se borim –
ginem sam.
I vičem sumanut –
Slomi kam!
I nije istina –
ja sam živ!
I pipam prstima –
od dima siv.
Sudar surovit –
jesam živ!