Skoro će doći, skoro će proći,
skoro će prestati, stati.
Skoro će bednom, skoro će žednom,
dovoljno vode dati.
Skoro će biti svi ljudi siti,
skoro će, skoro će ljudi
imati kuće, zaklon od tuče,
od kiše i od studi.
Skoro će nestati, skoro će prestati
da se od straha ludi,
skoro će biti sve što ću sniti,
sve što mi želja zažudi.
O, tada će, tada će svud biti palače,
svud biće kikota, smeha,
sanjaće, pevaće ljubav i proleće
s cvrkutom ispod streha.
Jelena Ćetković govori na sahrani ubijene drugarice Božane Vučinić 1937. godine.