Dokumenti i knjige o drugom svetskom ratu na teritoriji Jugoslavije i povezanim zbivanjima
◀ Poezija NOB
Desanka Maksimović - Nas sloboda blagosilja
Na trideset streljanih partizana
i deset nestalih bez traga,
već deset puta po trideset,
a to posle množi sa tisuću,
pa ni tu sva patnja nije zbrana –
nema mere za našu krv vruću.
Ne selo, ni dva ni dvadeset,
već stotine sela u plamenu;
goreo je krov, i vrt, i kut gde se žanje,
i kamen na kamenu.
Ne stotine, hiljade ognjišta
kod nas je manje.
Ne jedan grob i jedna jama
u kojoj su desetine ležale skupa,
ne jedne oči uplakane;
već cele pregršti ljudskog plača;
svaki dom treći, na njivi slama,
bili su strelište i lomača.
Ne jedan i dva u vodu bačena;
plovili su mrtvi poput splava,
vodu svakog trećeg mutili vira.
Cela zemlja je bila tlačena;
kroz zemlju našu dušman je išao
lica crvenog kao u vampira.
Ali to strancu mi ne kazujemo.
Udubljeni u sebe radosno slušamo
kako nam istočena snaga nabujava,
buja nam srce, i zemlja, i voda,
stabljika bilja:
krvlju naroda kupljena sloboda
nas blagosilja.
Ne jedan i dvojica i trojica,
već po deset nas ima u jednome,
i u svakog su ruke, desetore,
i po tri srca kao usred bitke;
zatrte njive mi smo posejali,
pošumili opet iskrčene gore,
od bara vode načinili pitke.
Svakim danom raste snaga ova.
Ne selo, ni dva ni dvadeset,
hiljade mi ćemo podići sela,
hiljade brodova iznad voda;
ne jedan i dva, hiljade mostova
preko klanaca i neprohoda –
kao da još žive pali junaci
i po deset ih uz svakog od nas hoda.
Razglednica sa izgradnje pruge Šamac-Sarajevo, oko 1947.