Dokumenti i knjige o drugom svetskom ratu na teritoriji Jugoslavije i povezanim zbivanjima
◀ Poezija NOB
Radivoj Koparec - Knjiga lirike
Mirisni mlazevi jesenjeg jutra bezbojna
liju se
ovim gradom,
spirale vuku ka jugu jata bezgrojna,
kriju se
oku mi mladom.
Ka suncu, ka suncu, ih žudnja goni,
jer sunce na sunčanom jugu ko žuto zvono zvoni.
A ja sam sam, pod jesenjim nebom bez sunca,
u sivom kišnom mantilu setnog begunca.
Liriku čitam - uvele, tužne listove -
i zre u meni srce blago,
slavuj taj, to dete nago,
i slušam reči pitome kao Hristove.
Oh neću to, neću i neću!
Sa knjigom lirike u jesen zar tražim sreću
i mirno gledam jata što na jug leću?
Sa knjigom lirike u jesen zar setno da ćutim,
umorno zar da uvele listam listove
a reči da budu mi pitome kao Hristove,
i zar da venem kao list, zar da žutim?
Ne, srce nek mi buktinja bude žarka
a pesnica malj tvrd i čeličan;
svet stari biće u ponor pokopan -
titanska snaga naša nije varka!
Nek sunce ko žuto zvono na sunčanom jugu -
jer drugo sunce svetli kroz ove jeseni tugu;
nek zvoni sunce, nek zvoni -
jer drugom suncu, što iz nas se rađa, žudnja me goni.