(narodna pesma)
Kada Sava na Sutjesku stiže, oganj sinu, gust se oblak diže. A kad Sava dozva partizane, Zelengori saviše se grane. A sa grana opadaše lišće, heroj Sava kao heroj kliče, Kliče Sava ko soko na grani: Naprijed moji borci partizani! Tad nastade pucnjava i jeka, da drug drugu priča dovijeka. Ječe gore, odležu litice, Zelen goru napustiše ptice. Druže mili, to ne pamti niko, da se krvi prosulo toliko. – Pet hiljada proletera pade, Švabama se ni broja ne znade. Partizani dovikuju glasom, a Sutjeska krvavim talasom: Kroz klisuru i tvrde litice, proleterske prošle jedinice! U toj krvi i u ognju vrelu heroj Sava bio je na čelu.
(zabeležio Mirko Raković)