Dokumenti i knjige o drugom svetskom ratu na teritoriji Jugoslavije i povezanim zbivanjima
◀ Poezija NOB
Drago Gervais - Istrijanski čovek govori
1
Duša mi je još bolna,
utrujena,
predugo j’ bila nesrećna.
Ne more se lako zabit
tuga stolećna.
Tisuće let bit kmet
i tuji sluga.
Tisuće let se j’ ovde
od sužnja sužanj rajal.
od kmeta kmet prihajal.
I sa je ova zemja črjena
z mojun krvun i poton natopjena
2
Ma zalud in bil je trud,
korbač, tamnica i sud.
Drevo se naše ni osušilo,
ognjišće se naše ni ugasilo
Nismo zabili svoj kanat,
ni svoj zajik, ni tanac.
Kot kamik samac,
kroz tisuće let,
na svojoj zemje
trdo stal je kmet ...
Ustali smo ki smo i bili,
ma smo to drago platili.
3
I zato, magar su paroni propali,
z magli prišli i va magle nestali.
duša mi je još bolna,
utrujena,
predugo j’ bila nesrećna.
Reci njoj, druže, besedu dobru,
ona ju išće ...
Pridi h mene na domaće ognjišće.
Da ti poveden kako san grdo živel
i ča san se pretrpel.
Kako su po mene pjuvali,
grdo mi se rugali,
tukli me i zapirali,
decu mi ubijali ...
Druže, tisuće let!
Ti ćeš me razumet.
I tvoja tepla beseda
bit će slaja od meda,
bit će kako lek.
Tako govori istrijanski čovek.