Dokumenti i knjige o drugom svetskom ratu na teritoriji Jugoslavije i povezanim zbivanjima
◀ Poezija NOB
Jovan Popović - Idbarska balada
Iz krila noći rađaju se senke,
muklim štropotom zvone dubine,
Sa strmog visa u mračni bezdan,
gde malene vatre seju rubine,
valja se kolona.
U klancu pod nama rečica huči —-
čarolija blista, glas bajke zvuči.
Šta donosi taj neznan?
Dal' novo tle ispod novog nebosklona7
Iza nas naše teške rane
i iskupe pobede naše,
iza nas plam Petrovca, Vakufa, Prozora,
sjaj rodne Rame i Neretve -—
pred nama da l' pobedni pohod maše?
Iza nas put naše krvave slave
i poraženih dušmana kletve.
Pred nama pohod u nove kraje.
Menja se kraj, a naš marš traje, traje.
Izmeđ' onog za nama i onog pred nama
srebrni, zvonki Idbar nas čeka
u strmim obalama
između džinova od leda -
kao zamađijana nestvarna međa,
kao ogromna, tajna, zagonetna veđa
iza koje, izdaleka,
Sutrašnjica gleda.
Kolonu ovu zadržati ko može,
il' čelo da joj smoždi, il' začelje zgazi7
Odbija sve nalete, sve ruši na svojoj stazi.
Neodoljivo plazi pohod hiljada ranjenika,
gazi se i tabanima oguljene kože,
juriša se do kosti osužena lika,
već izdišući borci se dižu ponosito
kao da se razgara silno ognjište skrito —
od usta do uha, od usta do usta
struji talas svesti što stostruči snagu:
Tito je rekao...
napred je Tito.