Dokumenti i knjige o drugom svetskom ratu na teritoriji Jugoslavije i povezanim zbivanjima
◀ Poezija NOB
Esad Mekuli - I mi smo ljudi
Vidimo...
vekovi mučno prolaze,
u mraku, dalsko od celog sveta:
crna prošlost za Albance,
gde oči sevaju u gnevu
Vide samo
bez prolaza i drugog puta, .
dok tužno zapomaže
stari Ali Binaku ...
... I evo:
nečija topla ruka,
dodirpu čelo naše,
crnu zavesu nam skinu
s očiju za sva vremena...
O, da se nije možda predala,
gorka prošlost, teška
da se više ne vezujemo lancima!...
Otkrivaj dušu, otkrivaj,
srcu otvori prozor —
aplaudiraj u ovom srećnom danu!
Grudi nek ti se pune radošću,
Nek' nestane crna uznemirenost —
naša pesma neka odjekuje:
(znani i neznani nek' slušaju)
od danas smo preporođeni — kao ljudi!
Gledajte bele kape naše
što se bele u radnim sredinama —
kao sunce na suncu sijaju!
Slušaj žagor i graju — o
radosne dečje glasove,
slobodne žene bez crne feredže...
gledaj seoske traktoriste,
njihova je zemlja sva!...
— Koliko je zla nestalo, koliko!
Gledajte knjige sve,
gledajte bukvar prvi,
o Titu — redove prve
napisane od jednog Albanca!
Da — i mi,
narod živi —
rastemo pod nebeskom kupolom
u snažnim ljudskim zajednicama!
— Ko je taj što je crnu prošlost
pregazio, da život procveta —
sunce slobode da svane,
narod da sjedini u bratstvu —
da život bude pun radosti?
— Koja je ta snaga
što zalet crne prošlosti
slomi — sahrani je u grobu?!
Ko beše taj što nas
izbavi iz crnog mraka
u bratstvu i jedinstvu
i u nov život nas uvede?
— Oh, znamo!
Znamo ko je!
(Jer nam rane još leči
ruku nam stalno pruža...)
— Ti, o — što kao sunce greješ —
vrata nam otvaraš, Partijo!
... I evo —
ljudi smo, da!
Ne robovi — jedan slobodan narod!
Nije sada to san!
Gledajte kako lepo
Albanac u slobodi maršira!
— Sa punim srcem, čelo Ti sija
iz mraka u svetlom danu!