Dokumenti i knjige o drugom svetskom ratu na teritoriji Jugoslavije i povezanim zbivanjima
◀ Poezija NOB
Marin Franičević - Govorenje Mikule Trudnega
(odlomak)
13
Karvoplazi će se vajat
kako rike uzbucone,
zli će vitri od nevere,
triski, gromi, garbinade,
sve zamantat,
sve progruhot,
sve izmišat i uzmutit, sve uzbunit i uzbucat.
Da se čudu i štupiju,
kad mi smirni podivjamo,
kad mi meki indurimo,
rešpetozi zajunimo.
Svi zajedno — karvopijce,
svi zajedno pijavice,
pase, žbire, škarambeže,
vražje zviri, mujteguze,
vukodlake, rufijane.
Zatrest će se griže, doci
i narest će kako plime
presecjuni priko zemoj,
rebumbat će rati, vale,
oldavat će barda, poja.
Ča ti boji, oni gori
— nisu dnevi za lužingat
ni odgađat. Rasparšit ih
i razlatit ko gudeje
izvar smokve — u štajuni.
15
Judi smirni, pobunjeni,
judi isti i domaći,
vaše bune i nemiri,
vaši garči i stenjanja,
vaša teška lužinganja,
(tenjci, more, i mačići
ča tancodu na komoštrih
stare i dicu strašinaju).
Nova mladost usmirena,
nova mladost puna skonsih
cića svitla ča pronišo,
š njon dohodu novi škoji,
boji, čišći i svitliji.
I ne plaćen mladost našu
pri vrimenu razvučenu,
o, Mikule i Matiji,
o, Stiponi i Antići,
kako plače udovica
svog jedinca pokošena,
kako majka martvo tilo,
ča ga žeru morské ribe,
ol gravoni nasrid poja.
Dokli vrije kap ja karvi,
dokli tuče isto šarce,
dokli nosu slabe noge
i zinice rastvorene
pogledodu niza škoje,
nosin radost, nosin svitlost,
baren dici da je boje...
Ništo lize niza škina,
kako guja hladi tilo,
al u sorcu mala iskra
obećaje veli plamik.
(Matica Hrvatska, 1945.)