Dokumenti i knjige o drugom svetskom ratu na teritoriji Jugoslavije i povezanim zbivanjima
◀ Poezija NOB
Dušan Matić - Čovek nije samo
Čovek nije samo ustreptalo to srce što o koncu
visi
Što vetar ga svaki njiše i pleni svaki
plamen...
Čovek su drumovi tvrdi i šoder bačen preko
trave
Čovek su ruke što pune ugljem utrobu lokomotive
Čovek su zidine grdne smele kružne i kao
razum prave
Čovek je oživljen klesan ljubavlju kamen
Čovek su krte nemo krčene njive
Čovek je krv što šikne bajonet u telo kad mu se
zarije
Čovek su bose noge što mulj i trnje čemer i
pustinje gaze
Čovek su vojske koje umiru bez reči zastava što
se iznad smrti vije
Čovek su oči što zver-mašinu miluju i paze
Čovek je lobanja koju lome i koja gradi turbine
Čovek je pesma čovek je zemlja koju po svom
obličju uvek strpljivo lije
Čovek je vidik bez kraja: krvlju svojom zaliva,
zaliće sve tajne i sve hridine
Čovek su zvezde nada i ruke od rada što bride
Čovek su mudre neumorne ruke što bolje od očiju
vide
Čovek je svetlost što se lagano iz mraka vekova
diže
Čovek su bezbrojne ruke što krote reke mora
munje i buše tunele
Čovek je svetlost što se iz mraka svirepo diže
Ruke ruke crne žilave žuljne bolne žute i bele
Čovek je svetlost što se iz mraka nemirno diže
Ruke ruke što ljube mrze kopaju riju greše
i morima krmane
Čovek je svetlost što se iz mraka radosno diže
Ruke ruke što klešu sanjaju znaju timare
pišu brane
Čovek je pesma beskrajna
Čovek je zemlja koju po svom obličju brojkama
lije
Čovek je svetlost što svetlošću upravlja: mrak
je sve niže
Čovek je mrak što mrakom upravlja: svetlost je
sve bliže
Ruke ruke ruke unedogled ruke na poslu ruke
na bedru
Ruke na orozu ruke na snovima ruke najsmelije
Čovek je pesma beskrajna
Čovek je zemlja koju po svom obličju bez uzora
lije...
Čovek nije samo naoblačeno srce što kao o koncu
visi
Što vetar ga svaki njiše i pleni svaki
plamen...